Inflacija u Turskoj blizu 60 odsto, pritisak na novi Erdoganov ekonomski tim

Izdvajamo

• Na rast inflacije su uticali povećanje poreza i cena goriva koje je Šimšek uveo kako bi se platila Erdoanova predizborna obećanja i masivni radovi na rekonstrukciju pokrenuti posle razornog zemljotresa u kojem je na jugoistoku Turske poginulo više od 50.000 ljudi.

Povezani članci

• SAD vratio Španiji ukradeno pismo Kristofora Kolumba
• Prvog dana 2023. godine Lula se vraća na čelo Brazila kao predsjednik
• Jan-Werner Müller: Demokratije nisu u „povlačenju“
• Londonski sud odlučuje hoće li Assange na slobodu
• Budućnost Evrope
  Napad i odbrana
• Mogu li se Trumpu uskratiti privilegije bivših predsjednika?

Foto:EPA

Inflacija u Turskoj na godišnjem nivou približila se nivou od 60 odsto, pokazali su zvanični podaci objavljeni u ponedeljak, 4. septembra.

Novi podaci povećali su pritisak na centralnu banku da dodatno poveća kamatne stope uz rizik da razgnevi predsednika Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan), ocenjuje Agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Time će takođe biti stavljene na test mogućnosti Erdoanovog tržišno orijentisanog ekonomskog tima da poveća troškove zaduživanja.

Turska državna agencija za statistiku saopštila je da su cene u periodu od 12 meseci zaključno s avgustom porasle za 58,9 odsto u poređenju s rastom od 47,8 odsto u julu.

Turski lider se čvrsto protivi visokim kamatama iz svog neortodoksnog uverenja da one izazivaju inflaciju, a ne da je smiruju kako veruje većina ekonomista.

Posle njegove odluka da natera kreatore ekonomske politike da smanje kamate pod pritiskom rasta potrošačkih cena, inflacija je prošle godine došla na nivo od 85 odsto.

Ekonomska kriza je umalo ugrozila Erdoanovu pobedu na predsedničkim izborima u maju, ukazuje AFP.

Erdoan je uspeo da pobedi pošto je glasačima doneo veliko povećanja plata i uveo program prevremenog penzionisanja koji je vladu koštao milijarde dolara.

Analitičari su strahovali da će Turska ući u sistemsku krizu ako Erdogan radikalno ne promeni kurs posle izbora.

On je u rekonstrukciji vlade posle izbora na najviše ekonomske položaje postavio iskusne ekonomiste s Volstrita.

Ministar finansija Mehmet Šimšek (Simsek) i nova šefica centralne banke Hafize Gaje Erkan (Hafize Gaye Erkan) počeli su pažljivo da menjanju ekonomsku politiku, čime su stekli poverenje stranih investitora.

Erkan je podigla referentne kamate centralne banke s 8,5 odsto na 17,5 odsto u roku od dva meseca, što je daleko manje nego što su se analitičari nadali, ali je prošlog meseca na odobravanje tržišta stope podigla na 25 odsto.

Lira je nakratko ojačala skoro osam odsto u odnosu na dolar, a troškovi osiguranja duga turske vlade naglo su opali.

Erdoan je izrazio punu podršku novom timu koji je povećavao kamate.

Analitičari, međutim, dovode u pitanje dalje podizanje kamata.

Turski mediji su objavili da je podržao prošlomesečnu odluku o kamatama tek pošto je dobio uveravanja da će ona biti na snazi samo “neko vreme”.

Analitičari ocenjuju da je trenutna referentna stopa i dalje preniska da bi se inflacija stavila pod kontrolu.

Na rast inflacije su uticali povećanje poreza i cena goriva koje je Šimšek uveo kako bi se platila Erdoanova predizborna obećanja i masivni radovi na rekonstrukciju pokrenuti posle razornog zemljotresa u kojem je na jugoistoku Turske poginulo više od 50.000 ljudi.

Zvanični podaci pokazuju da su cene prevoza porasle za 70,2 odsto, a u restoranima i hotelima za 89,3 odsto.

To je podstaklo sumnje da je vlada potcenjuje razmere problema u Turskoj.

Odvojena studija ekonomista ENAG grupe pokazala je da je stopa inflacije porasla na 128,1 odsto sa 122,9 odsto.

Šimšek je u ponedeljak tražio strpljenje i nagovestio da se sprema novo povećanja kamatnih stopa.

“Znamo da će borba protiv inflacije potrajati. Mi smo u prelaznom periodu”, rekao je on na društvenim mrežama.

RSE