Pero Zubac: ODBRANA ŠANTIĆA U SVEVREMENU

Povezani članci

• Oscari ‘Obliku vode’, Garyju Oldmanu i Frances McDormand
• Vek rođenja Branka Ćopića: Pisac koji je pokušavao da popravi društvo u kojem je živeo
• Na “Odumiranju međeda” u NPM-u selektori dva bh. festivala
• Goran Sarić: P u t o V i s (1)
• Nermin Nikšić novi predsjednik SDP BiH
• Opera “Dečija soba” ponovo u Radoviću

Posebnu vrednost, nemerljivu rečima hvale, čine Marićeve prozne biserne strane o Anki, Emini i Zorki (“Što te nema”, “Emina”, “Jedna suza”) u kojima na svoj, poznat i cenjen, način filmičan i životvoran, donosi Aleksin govor, jezikom onovremenim, baš mostarskim, pa na tim stranama oživljava i Mostar, i ono vreme, i donosi nam Aleksu skoro vidljivog oku i bliskom dodiru duše, pa tek, sa ovim prozama, ova knjiga osvetljava Aleksu kako ja mislim da valja i treba. 

Ne znam da li za ovu blistavu knjigu Miše Marića treba recenzija, ali ja, ipak, šaljem nekoliko pohvalnih rečenica o trudu koji je od velike vrednosti za pravilno čitanje Šantića.

“ŠTO TE NEMA I DRUGE TUGE” – IZBOR IZ POEZIJE Alekse Šantića

Ovoj, jasnije rečeno ovakvoj knjizi nije potrebna recenzija ni preporuka, pa ovo što pišem po čitanju knjige u elektronskoj formi, jeste samo pohvalnica velikom trudu Miše Marića da odabere pesme Aleksine koje u najširim čitalačkim krugovima i jesu lice pravog Šantića, a pažljiv čitalac će primetiti da ono divnog ljudskog rodoljublja i čovečnosti, koje krasi Šantića u istorijskom čitalačkom pamćenju ne samo njegovog naroda, ima i u ovakvom izboru – ljuvenih i elegičnih pesama.

Posebno me obradovao podatak da je u izboru i svih trideset, malo primećenih, Aleksinih pesama iz ciklusa “Sjenke”. U knjizi su sve Aleksine pesme u kojima govori o ljubavi, na onaj svoj, mehki i potužni šantićevski način.

Posebnu vrednost, nemerljivu rečima hvale, čine Marićeve prozne biserne strane o Anki, Emini i Zorki (“Što te nema”, “Emina”, “Jedna suza”) u kojima na svoj, poznat i cenjen, način filmičan i životvoran, donosi Aleksin govor, jezikom onovremenim, baš mostarskim, pa na tim stranama oživljava i Mostar, i ono vreme, i donosi nam Aleksu skoro vidljivog oku i bliskom dodiru duše, pa tek, sa ovim prozama, ova knjiga osvetljava Aleksu kako ja mislim da valja i treba.

POST FESTUM, na kraju knjige, neophodan je da bi se razumeo i ceo poduhvat Marićev na prethodnim stranicama.

Njegova knjiga je dar i “Art  Rabicu”,  Sarajevu, i brojnim ljubiteljima Šantićeve poezije i Mostara bez kojeg se, kako u predgovoru napisa, i ne može zamisliti Aleksa Šantić.