ENG
Pobeda Zorana Milanovića na hrvatskim predsedničkim izborima predstavlja udarac konzervativnoj vladi premijera Andreja Plenkovića i njegovoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici uoči parlamentarnih izbora kasnije ove godine, ali i retku pobedu kandidata levice u centralnoj Evropi gde preovlađuju populističke snage, pišu svetski mediji.
Retka pobeda kandidata levice
Milanovićeva pobeda je redak trijumf kandidata levice na izborima za važnu funkciju u centralnoj Evropi gde populisti i konzervativci pobeđuju poslednjih godina, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).
Milanović se nada, navodi AP, da će vratiti određeni uticaj liberalima u pretežno konzervativnoj državi gde Rimokatolička crkva ima znatan uticaj.
Iako je funkcija predsednika u Hrvatskoj uglavnom ceremonijalna, izbori u nedelju su bili važan test uoči parlamentarnih izbora koji se očekuju kasnije ove godine, ocenjuje AP i ukazuje da bi Milanovićeva pobeda mogla da omete konzervativnu vladu tokom predsedavanja Evropskom unijom u prvoj polovini godine, kao i da smanji njenu kontrolu vlasti u izbornoj godini.
Bivši levičarski premijer je pobedio dosadašnju konzervativnu predsednicu, posle obećanja da će od Hrvatske napraviti tolerantnu zemlju okretanjem stranice njene ratne prošlosti, navodi agencija Frans pres (Agence France-Presse) i ukazuje da se poraz dosadašnje predsednice smatra teškim udarcem za vladajuću partiju.
Dok se najmlađa članica EU suočava s masovnim egzodusom, korupcijom i slabom ekonomijom, Grabar-Kitarović je vodila kampanju pod sloganom koji promoviše “pravu Hrvatsku”, sugerišući da samo samo konzervativni HDZ može istinski predstavljati zemlju. Milanović je, ističe AFP, takve izjave nazivao “veoma opasnim” i zalagao se za “normalnu Hrvatsku” kao liberalnu demokratiju koja promoviše ravnopravnost svih građana.
Grabar-Kitarović je pokušavala da privuče desno orijentisane birače koji su u prvom krugu glasali za nacionalističkog narodnog pevača, a Milanović je insistirao da je “rat završen” i da zemlja treba da se bori za svoje mesto u Evropi, podvlači AFP.
Tesna pobeda Milanovića je ukor desničarskoj politici koja je u nedavnoj istoriji uglavnom dominirala u Hrvatskoj, piše portal Politiko (Politico).
Grabar-Kitarović je tokom kampanje pokušala da udovolji patriotskim osećajima, dok je kao predsednica, navodi Politiko, povremeno izražavala krajne desne stavove veteranskih organizacija i televizijskih ličnosti koje podržavaju revizionističku istoriju Hrvatske tokom Drugog svetskog rata.
S druge strane, Milanović dolazi iz Socijaldemokratske partije koja zastupa proevropske socijalno progresivne stavove i liberalnu politiku.
Ipak, dok rezultati izbora mogu ukazivati na odbacivanje ekstremno desnih osećanja koje je prihvatio vladajući HDZ, promena u stavovima nije radikalna, kaže politikolog Dejan Jović. On dodaje, navodi Politiko, da su glasači izabrali umerenu promenu i da se može reći da u sledećih četiri godine Hrvatska neće krenuti putem Poljske ili Mađarske.
Korupcija kao jedno od glavnih pitanja
Jedno od glavnih pitanja pre glasanja je bila korupcija i kampanja Grabar-Kitarović je ušla u probleme pošto je ona snimljena kako peva “Srećan rođendan” i daje tortu zagrebačkom gradonačelniku Milanu Bandiću koji je suočen s optužbama za korupciju, navodi Blumberg (Bloomberg)
Dok je Grabar-Kitarović pokušala da dopre do glasača prihvatajući antiimigrantsku poziciju kao u drugim državama EU poput Poljske i Mađarke, Milanović je obećao da će odbaciti ekstremizam, da će se boriti protiv korupcije i zaustaviti odlazak mladih iz Hrvatske koji traže bolji život u zapadnoj Evropi.
Optužbe protiv gradonačelnika Zagreba dolaze u osetljivo vreme za Hrvatsku koja je 1. januara preuzela rotirajuće predsedavanje Evropskom unijom, ocenjuje Blumberg i ukazuje da EU ispituje spremnost Hrvatske da usvoji evro i uđe u Šengensku zonu.
Optužbe o korupciji su odložile sličan pokušaj Bugarske, što dodaje pritisak na Hrvatsku, koja je po Transparensi internešnalu (Transaprancy Internationl) peta najgora članica EU po pitanju korupcije.
Blumberg takođe ukazuje da funkcija predsednika, iako uglavnom ceremonijalna, obezbeđuje političku platformu i da će opozicione socijaldemokrate nastojati da iskoriste prednost u suočavanju s Hrvatskom demokratskom zajednicom.
HDZ u desno?
Pobeda Milanovića na predsedničkim izborima donela je izazov po vlast Plenkovića i na nivou vlade i na nivou HDZ-a, koji je duboko podeljen između krajnje desnice i desnog centra, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
HDZ je bio uzdrman kada je narodni pevač Miroslav Škoro osvojio 24 odsto glasova u prvom krugu glasanja krajem decembra, pošto je vodio nacionalističku i antiestablišmentsku kampanju.
Očekivalo se, navodi britanski list, da bi Grabar-Kitarović mogla pobediti na izborima glasovima koji su u prvom krugu otišli u Škoru, ali je izlaznost pala u oblastima gde je Škoro imao dobar rezultat pre dve nedelje.
Posmatrači sada kažu, ukazuje Fajnenšl tajms, da bi poraz Grabar-Kitarović mogao osnažiti krajnje desno krilo Hrvatske demokratske zajednice. Plenković je, međutim, posle objave rezultata, na pitanje novinara o podeli u partiji rekao da će HDZ ostati fokusiran na demohrišćanske vrednosti desnog centra.
