ENGPUPČANA VRPCA
– Gađaj onu zgradu dole u Sarajevu! – Ali, gospodine generale, tamo žive i Srbi. – Gađaj, nema ih mnogo! Ratko Mladić brani Srbiju i Srbe Na vratima kafane, sudaraju se dvojica. Jedan koji ulazi, i drugi koji više liči
Nazad na početnu stranicu...
Tag "Čedomir Petrović"
Ko je ubio Steriju?
Duboko u zemlju, bez obeležja gde, zakopani su, kriterijumi, sram, stid, ideje, talenat, umetnička vrednost, kreacija…Kultura u Srbiji postaje ispunjenje privatnih želja. I ovo malo kulture što je još ostalo kod nas, postaje utopija.
Vrijeme kada su ljudi i djetinjstva imali dušu
Bile su kasne sedamdesete u Splitu, ali još ne one spektakularne, blještave, kada je moj grad dobio nov, urban i moderan zamah, vizuru, sjaj koji će ga obilježiti u povijesti. Bile su kasne sedamdesete u kojima se taj moj novi
Samoubistvo trudbenika u praskozorje Praznika rada
Bio nam je komšija, i to prvi komšija, vrata do vrata. Živeli smo složno, kao najbolji prijatelji, kao rođaci. Imao je četrdeset i tri godine, ali je izgledao neuporedivo stariji. Nikad ružna reč među nama, nikad povišen glas. Boljeg suseda
Smrt ne postoji. Ljudi umiru tek kad ih svi zaborave
Kad god prođem pored Aberdareve ulice, stanem koji trenutak i pogledam golgotu gde je šesnaestoro mučenika streljano. I ne znam šta vidim. Da li vidim ponos ili svu svoju i našu bedu i ništavilo? Noću me probudi, nečujna golema tuga,
Balkanska unija
Moramo biti svesni da smo očajnički potrebni jedni drugima, i da se ma koliko tvrdoglavo trudili da do neke zajednice ili unije ne dođe, prazan novčanik, gladna deca, bitka oko kontejnera, razorene nekada moćne fabrike i preduzeća stoje kao avetinje,
Čovjek koji me naučio kako se smijati treba
Mi smo se prestali smijati onog dana kada smo izgubili Čkalju. Onog dana kada smo izgubili osjećaj da se svojoj jednostavnosti smijati treba, onog dana kada smo svi umislili da smo drugačiji, odrasliji, mudriji i da je život nešto drugo.
Bilo nekad jedno vreme kad su ljudi bili bolji
Koliko god izgledali nepremostivi zidovi kojima nas žele razdvojiti tranzicijski dobitnici u dehumaniziranom svijetu danas, ljubav i istinska emocija postoje. Svjedočili smo tomu sinoć u Mostaru u prepunoj dvorani hotela Bristol gdje je predstavljena knjiga pisca, glumca i režisera Čedomira Petrovića
Promocija knjige Čedomira Petrovića “Bilo nekad jedno vreme kad su ljudi bili bolji” u Mostaru
“Ako bih mogao da spasim život jednog deteta, bilo kojeg deteta na svetu, prešao bih u katolike, uzeo bih islam ili judaizam kao svoju veru. Bio bih protestant, budista, hindu vernik. Obojio bih se u crno ili žuto. Iskosio bih
TRAŽIM DEČAKA
Tražim dečaka. Poslednji put viđen 1956. godine u blizini XV paviljona u Profesorskoj koloniji. Na sebi je imao kupaće gaće crne boje. Veće nekoliko brojeva, i zavrnute nekoliko puta u struku. Bos. Ošišan do glave i go do pojasa. Rahitičan
Brutovi i trutovi
“Ruše ih uvijek na isti način, objašnjavajući to nasiljem prema narodu, a svi su nasilnici, i izdajom prema vladaru, a nikome
PROLAZEĆI KROZ STALAĆ
„Za moj humor se veli da je lak. Ja ne znam da u literaturi
Poraz je ponekad korisniji od pobede
Nismo mi, koji smo godinama unazad pisali i govorili o priznavanju Kosova, nimalo hrabriji ni pametniji od Vas, ali smo u situaciji da osim uvreda, onih sitnih i anonimnih bednika, ništa drugo nećemo doživeti. Vi možete izgubiti mnogo ali sam
Čedomir Petrović: “DA SAM JA NEKO”
“Kako bi se živjelo i kako bi se voljelo i kako bi dobro bilo da sam ja netko” Maja Perfiljeva Hoće li Bakir Izetbegović i Milorad Dodik nastaviti tamo gde su zastali njihovi, biološki otac (Alija) i
Čedomir Petrović: POMRAČENJE
Vulin: Srbija čuva dostojanstvo migranata Srbija se od drugih zemalja u postupanju u migrantskoj krizi najviše razlikuje po tome što se mi prema ljudima odnosimo sa dostojanstvom, jer svako ljudsko biće za nas ima pravo na dostojanstvo. Ovo je
Poslednji kadar, poslednji put
Bato. Kaži. Neću da ti dođem na sahranu. Ne mogu. Pametno. Ne bih ni ja, ali kažu da bi to bilo nepristojno od mene. Da stojim tamo, a ti da ležiš. Niti možemo da se gledamo, niti da pričamo, niti
