Makedonija pod bilo kojim drugim imenom

Povezani članci

• Vijeće Evrope: Sloboda medija ključna u kriznim vremenima
• Ne, to nije antisemitizam
• Evropska komisija razmatra plan za smanjenje potražnje za strujom
• Noam Chomsky: Nema opravdanja za agresiju, ali ni za provokacije što su vodile prema njoj
• Al Kaida bi za godinu do dve ponovo mogla da bude pretnja po SAD
• Velika Britanija: Uhićeno 139 imigranata

Foto: MIA

Forin Polisi (Forign Policy) navodi da se prošle nedelje na ulicama Atine dešavalo poslednje poglavlje 26-godišnjeg spora.

Stotine hiljada Grka okupilo se pred parlamentom u znak protesta zbog potencijalnog dogovora koji bi zaključio spor između Grčke i bivše Jugoslovenske Republike Makedonije (BJRM) oko imena.

Podseća se da se od 1992. godine, kada se raspala Jugoslavija, Grčka suprotstavlja upotrebi naziva “Makedonija”.

U teoriji, dogovor bi trebalo da bude jednostavan: Grčka i BJRM već su raspravljali o priznanju drugog imena poput Nova Makedonija ili Severna Makedonija. Ali protesti na trgu Sintagma prošlog meseca pokazali su da će mnogi Grci protestovati protiv bilo kog imena koji uključuje reč “Makedonija”.

Od teorije zavere do odlaganja

Sofija Voultepsi, poslanica Nove demokratije, opozicione stranke u grčkom parlamentu, rekla je u intervjuu da se “Cipras dogovorio da proda Makedoniju u zamenu za fiksiranje duga”. Podsećanja radi, ona je kao portparolka parlamenta optužila BBC da ga vode prodavci oružja.

Forejn polisi podseća i da je levičarski političar koji je postao simbol otpora, legendarni kompozitor Mikis Teodorakis govorio na jednom od mitinga: “Da, ja sam patriota, internacionalista. Prezirem fašizam u svim njegovim oblicima, naročito u njegovom najosetljivijem i opasnom, levom krilu”.

Opozicione stranke su brzo pokušale da kapitalizuju ove tenzije. Ali i za njih, ovo pitanje takođe predstavlja problem: lider konzervativne stranke Nove demokratije, Kiriakos Mitsotakis, bio je suviše spor da bi preuzeo stav o ovom pitanju, a kada je to učinio, jednostavno je rekao “ne moramo se sada dogovoriti, ostavićemo to za neko drugo vreme u budućnosti. “

Međunarodne implikacije

Tanos Dokos, direktor ELIAMEP-a, najistaknutijeg grčkog think tank-a za spoljnu politiku, kaže za FP: “Postoji zabrinutost zbog stabilnosti na zapadnom Balkanu. Što se tiče SAD-a, ona se usredsređuje na napore Rusije da oporavi svoju poziciju u regionu.”

“EU je shvatila da je zanemarila Balkan, što je rezultiralo prilično ružnim situacijama u ekonomskom, političkom i bezbednosnom smislu u regionu”, kaže Dokos.

“Vidimo da se sada ponovo otvaraju mogućnosti ekspanzije, uglavnom sa Srbijom i Crnom Gorom, ali i sa drugim zemljama, kojima se signalizira da ako su spremni da, vrata su im otvorena u bliskoj budućnosti.”

Sa ovakvim stavovima slaže se Kostas Duzinas, poslanik Sirize, koji je na čelu parlamentarnog Odbora za spoljne poslove i profesor prava na Birkbek Koledžu na Univerzitetu u Londonu:

“Zapadni Balkan se nalazi na putanji za formiranje novih nacionalističkih i nestabilnih vlada. Prvi prioritet je da se izbegne raspad ovog geopolitičkog regiona, da se ne vrati u 90-te.”

Asošiejted pres (Associated Press) podseća da je nekoliko hiljada demonstranata pre nekoliko dana u Makedoniji zahtevalo da vlada odbaci razgovore sa susednom Grčkom zbog višedecenijskog spora oko imena.

Građanske organizacije koje su organizovale miting pozvale su vladu da ne pristane na bilo kakve promene imena zemlje i zaštitu makedonskog nacionalnog identiteta i jezika.

Makedonija razmatra četiri opcije za rešavanje višedecenijskog spora sa Grčkom oko njenog imena, izjavio je ranije premijer Zoran Zaev za Rojters.

“Predlozi su Republika Severna Makedonija, Republika Gornja Makedonija, Republika Vardarska Makedonija i Republika Makedonija (Skoplje)”, rekao je Zaev.

Bivša jugoslovenska republika i njen južni sused Grčka dogovorili su se ove godine da ubrzaju pregovore o rešavanju spora, koji blokira Skoplje u njegovim ambicijama da se pridruži NATO-u i Evropskoj uniji.

Atina, koja kao i ostali članovi ovih organizacija ima pravo veta zbog prijema, protivi se upotrebi naziva Makedonija.

A Makedonija se pak nada da će se spor oko imena s Grčkom rešiti na vreme kako bi u junu dobila preporuku za početak pregovora s EU, a zatim i potvrdu za prijem u NATO u julu.

Odmah nakon pisanja Rojtersa oglasila se i makedonska vlada navodeći kako je interpretacija ove agencije prema kojoj je Zaev rekao da je “Makedonija iznela četiri opcije za rešenje” spora oko imena sa Grčkom, netačna.

“Javnost u Makedoniji i širom sveta zna da je te predloge predstavio Metju Nimic, specijalni izaslanik UN za pregovore o imenu. To znači da ti predlozi postoje, kao što je rekao Zaev, ali njih nije predložila Makedonija”, saopštila je Vlada u Skoplju.

Na pitanje čija je Makedonija odgovor su potražili i novinari RFE-a.

Za razliku od analitičara sa kojima su razgovarali i koji imaju pozitivna očekivanja od mogućnosti da se spor oko imena reši uskoro, Solunci imaju čvršći stav oko ovog pitanja.

Kao i u mnogim drugim zemljama, i ovde se spoljnopolitička pitanja koriste za domaću upotrebu da bi se manipulisalo javnim mnjenjem, komentarisao je profesor međunarodnih studija na Pravnom fakultetu u Solunu Militiadis Sarianidis.

Priču u celosti možete pogledati na ovom linku.

RSE