Slobodan Dukić: Filaret – Sveta tajna

Povezani članci

• Sejo Sexon: Nemamo pravo da se maknemo sa fronta i kad znaš da pojačanje neće doći
• Marinko Čulić: Operacija Stepinac
• Skupština slobodne Srbije: Budućim generacijama ostavljamo uništenu prirodu i zatrovanu zemlju
• Politički Zagreb i političko Sarajevo: Šta da se radi?
• Hrvatski zakon omogućava tužbe zbog javnog govora o ratnim zločinima i prijeti njihovim kolektivnim zaboravom
• Klaunovi napadaju

 Foto: mondo

Dobro operjavio, jedan od najvećih jastreba Srpske pravoslavne crkve, vladika Filaret ispao je iz rajskog  gnezda mantijaških ptica grabljivica. Sinod, vlada SPC, lišio ga je episkopskog čina. Zašto je to učinila njegova VIP bratija, koja nije, do sad, bila gadljiva na njegovu klerofašističku i ratnohuškačku biografiju ne zna se. Sveta tajna. Toliko od popova kao odgovor svetosavskom narodu i – bogu.

     A daleko je dogurao ovaj vilin konjic iz Konjica kad je sleteo u Beograd. Jedno vreme bio je majordom crkve Svetog Arhangela Mihajla u Zemunu. Pravoslavne bogomolje  u gradskom parku. Delilo je tek desetak metara od katoličke crkve Svetog Roka, stare dva ipo veka. Iz svoje baštice ispred hrama, ovaj ljubitelj vrlina, što na grčkom znači Filaret, rođen kao Jelenko Mićević, gledao je kako pijana četnička bagra urinira i vrši veliku nuždu oko komšijske crkve. Usput, ispisujući na njenim vratima poruke mržnje. Kad sam ga upitao može li nešto da učini da spere tu sramotu sa lica Zemuna, odgovorio mi je nabusito da deca iz obližnje osnovne škole tu seru i pišaju i da im on nije tata.

     Jašući tako na usranoj četničkoj motki, Filaret je brzo napredovao. Nije se libio, da preko mantije navuče vojničku uniformu, opaše redenik i uzme u ruke mitraljez. Slikao se uparađen, pored jednog tenka, u  vreme srpsko-hrvatskog rata, u Hrvatskoj. Došao da blagosilja “oslobodioce” i usput učio ratne veštine. Sve u slavu boga, kralja i otadžbine. Ne zna se koliko je očenaša ovaj nekrofil izgovorio pre nego što je negde iskopao jednu lobanju i sa njom se slikao na beogradskoj televiziji. Držeći lobanju u krilu, naciji je propovedao kako je to lobanja  srpske devojčice koju su ubili Muslimani. Gest za psihijatrijsko posmatranje. Ne zna se gde je sad lobanja, ali je za bogougodnog Filareta ovo bila dobra preporuka da dobije episkopsku povišicu. Postao je član Sinoda SPC i starešina manastira Mileševa. Puna šaka brade i para.

     Mileševa, jedan od najznačajnijih srpskih manastira. Podigao ga je u 13. veku kralj Vladislav, kao svoju grobnu crkvu. Po ugledu na druge  Nemanjiće koju si izgradili Žiču i Studenicu. U Mileševi Beli anđeo, deo kompozicije Mironosnice na hristovom grobu. Najpoznatija srpska freska. Remek delo evropske umetnosti srednjeg veka. E takav Beli anđeo, kao crkveno odlikovanje sleteo je na grudi Vojislava Šešelja, četničkog vojvode. Iz ruke Filareta. Stara ljubav zaborava nema. Balkanski zloduh svojevremeno je Filareta darovao džipom. Onaj Zemun s početka, pamtiće Filareta ali još više četničku kljusinu koja hoda Srbijom i zabada glogove kolce u grobove Tita i Đinđića. To što je Šešelj, preuzevši vlast u Zemunu, radio po ovom gradu, uništivši mu dušu, pamtiće Zemunci. Da ovaj lepi grad ume da zbori, ispripovedao bi kako je sistematski uništavan od idiota.

     Patrijaršija je oćutala ovo bagatelisanje Belog anđela. Pre nacionalnog Šekija, prvi se isprsio sa ovim odličjem Pahomije. Filaretov brat u bogu. Pahomije koji je zadizao zguza mantije  potčinjenih i pipao ih po genitalijama. Uspavao se crkveni sud, a Patrijaršija se tako gadi gej parade što sramoti srpsku prestonicu. Filaret je Belog anđela prikačio i na poprsje Slavice Đukić Dejanović i njenog šefa Ivice Dačića, predsednika postmiloševićevskih socijalista i aktuelnog ministra spoljnih poslova Srbije. Filaret nije zaboravio kad su mu Slobisti šakom i kapom davali novce iz državne kase da sazida svoje episkopske dvore. Slavica je psihijatar i zna da je Voja lud kao struja i nije joj  svejedno, što sa njim deli Belog anđela. Ivica ne brine. Ako dođe neko zajebano vreme baciće Belog anđela i prikačiti ponovo petokraku. U najzajebanijoj situaciji je Irinej, vrhovni žrec srpske crkve. I njega je Anđelom darivao Filaret. Ako se kurtališe odličja, šta će mu, na onom svetu, reći anđeo. A opet vojvoda od zarđale kašike je zaslužio orden, boreći se za srpsku stvar. Baš hamletovska dilema.

     Maj je blizu. Vreme za Sabor SPC. Filaret džabe čita po hiljadu Očenaša da povrati episkopsku krunu. Ali ima još prljavog veša. Iz daleke Kanade stižu pritužbe pastve i sveštenstva da tamošnji episkop Grigorije tera kera. Kurave mu sede u krilu. Jahtom kao kakav plejboj jezdi po toplim morima. Troši crkvene novce kao pijani milioner. Na lice mesta otputovala tročlana crkvena komisija da ispita stvar. Mora da se zbog nestašnog Grigorija u grobu sad prevrće i Pavle, pokojni poglavar SPC. Poznat po skromnosti i podvižništvu.