Kratak ogled o kupanju tela i duše u mržnji
Povezani članci
Foto: Armin Durgut/Pixsell
Beli mantili, zasad, ne ispisuju anamnezu i terapiju za njegovu rasističku bolest. Miloradove ksenofobične tirade samo su nastavak velikosrpske ratne politike koju je na topovima prenosio Ratko Mladić. Onaj koji je na prilazima Srebrenici rekao “Osvetili smo se Turcima”. Sad tu politiku, glanca i udara joj glazuru – Dodik.
Piše: Slobodan Dukić
Pripadnici SIPA-e mogu doći, ako su okupani, očešljani. Da se ne oseti nikakav miris iz Sarajeva, onda možemo da sednemo. Da razgovaramo… Fijuknuo je “higijenski” ultimatum dijaboličnog Milorada Dodika, člana troglavog bosanskohercegovačkog Predsedništva.
Zgadio se Dodik ovom izjavom čitavoj planeti. Stala je zemljina lopta, užasnuta mržnjom koju isijava Dodik govoreći o Sarajevu, bosanskim muslimanima. Prljavi, zli, konvertiti, izdajice vere i predaka, Bošnjaci – Titova izmišljena nacija… Ništa novo. Njegova mrzilačka retorika sliva se u jamu svakojakog izmeta. Ali ovaj zloduh korača sa ovim rasističkim “medaljonima” kao general srpskog “nebeskog naroda”, kako sebi tepaju pravoslavni teolozi i šovinisti. Tom paraderu i promoteru etničke mržnje pljeskaju iz prvih redova beogradskih političara. Ne zaostaju komentari na društvenim mrežama: “Milorade, usta ti se pozlatila!” Hoće li mu neko iz Beograda dodati sapun da opere ta zločesta usta? U kakvom se to kalu kupa ovaj “trojanski” treći stub vrha bosanskohercegovačke države koji podmeće barut pod njene temelje?
Beli mantili, zasad, ne ispisuju anamnezu i terapiju za njegovu rasističku bolest. Miloradove ksenofobične tirade samo su nastavak velikosrpske ratne politike koju je na topovima prenosio Ratko Mladić. Onaj koji je na prilazima Srebrenici rekao “Osvetili smo se Turcima”. Sad tu politiku, glanca i udara joj glazuru – Dodik. Neki dan sam razgovarao sa Petrom Matićem Duletom, dvostrukim narodnim herojem SFR Jugoslavije. Stari partizan kaže: “Lepo smo mogli da živimo sa svim jugoslovenskim narodima…” Generala JNA nema ko da sluša. Dodikove mrzilačke reči mnogima u Srbiji zvuče kao najlepša nacionalistička muzika. Mitomani ga ritualno kupaju kao viteza pravoslavlja na ušću Save u Dunav. Džabe. Ne opra ga ni Jordan, ni Gang.
“Ne kupajte se braćo Srbi! To je đavolska i čivutska rabota.” Ovo je bila poruka svetosavskom narodu, episkopa manastira Žiča Nikolaja Velimirovića. Posle smrti proglašenog za sveca, čudotvorca, zlatoustog teomudraca. I čega sve još ne, ispred Srpske pravoslavne crkve sklone nekrofilnom marketingu. Bio je prononsirani mrzitelj Jevreja i svega evropskog. I sapuna. I sapuna!!! Ovako je besedio: “Pronalasci evropski doveli su čovečanstvo na obronak propasti. Doveli ga u duhovni mrak. U mračnu kvarež kakva se ne pamti u istoriji čovečanstva. Jer svoje pronalaske Evropa je uperila protiv Hrista. Da li po sopstvenom krivoumlju ili po nagovoru Jevreja, ne znamo… Revnost za čistotom postala je manijom za čistoćom. No, nažalost, i ovde je Čivutin umešan… Vodovod, vodovod, vodovod. Kupatila, kupatila, kupatila! Čistoće, čistoće, čistoće!”
“Premudri” teofilozof SPC-a nije imao higijenske navike sudeći prema Petru II Karađorđeviću. Kraljeviću je “smrdeo”. O toj averziji srpskog kralja prema Nikolaju Velimiroviću, pisao je Mihailo Konstantinović, ministar kraljevske vlade u Londonu i Petrov učitelj. “Jutros na času, pitao sam kralja kako je proveo dan. Da li je bio u Žiči. Odgovorio mi je da jeste. Dva puta. Onda sam mu pomenuo Nikolaja kao znalca i mudrog čoveka. A on meni, Nikolaj je prljav i zaudara. Ne volim ga. Još će se kralj požaliti učitelju da mu u Žiči, prilikom dočeka nisu vikali “Živeo kralj!”, i da je Nikolaj od njegovog prvog ađutanta tražio pare.
Nikolaj Velimirović, ostrašćeni antisemita koji je govorio da su evropski intelektualci odvojili crkvu od države uprkos volji naroda. “Ali, zato se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi, (čitaj Adolfu Hitleru) koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo, da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u XX veku on je došao na ideju Svetog Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.” Ovaj hvalospev vođi nemačkog Rajha Nikolaj Velimirović izgovorio je, prilikom predavanja, na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu, 1935. godine.
Tako je govorio sveti Nikolaj Velimirović pre osamdeset i kusur godina. Tako je, ovih dana, govorio Milorad Dodik, predstavnik Republike Srpske u Predsedništvu BiH. Istim naci-poganim jezikom. Obojica iz istog naci-stroja.