General sa Jugoslavijom u srcu

Već sam jednom napisao za ovaj portal u tekstu Plač Mire Marković, da je general bio sklon da bračni par Milošević Marković, u početku naših razgovora, vidi kao branioce temelja SFRJ. Kasnije, kad je sa Mirom Marković došao u sukob, protiveći se njenoj ideji da se SKJ Pokret za Jugoslaviju ili generalska partija, kako su je zvali u žargonu, satelitski prikloni  SPSu, skakao je sa stolice,  kad bi se pomenulo njihovo ime. Miloševića je video  kao srpskog nacionalistu. Zlo su oni, dopisničaru, govorio mi je. Doduše, nije on usamljen u toj želji da se uništi naša zajednička zemlja, dodavao je. Rođeni Valjevac branio je, međutim, zemljake Srbe od optužbi da mrze sve druge u Jugoslaviji. Posebno Hrvate. Ne mrze oni ni Muslimane, govorio mi je. Drugi vode kolo, vlast, Srpska akademija nauka i umetnosti, književnici okupljeni u Francuskoj ulici i pojedinci sa Univerziteta u Beogradu. Teško mu je padalo mrcvarenje socijalističke Jugoslavije. Verovao je da Bosna neće biti raskomadana. Podsmešljivo je za Dodika umeo da kaže da mu je guzica u Bosni, a glava u Beogradu.

Stevan Mirković je rođen 1927. godine u Valjevu. Dobrovoljno je otišao u partizane sa 17. godina. Bio je borac i politički delegat voda u Trećem bataljonu Desete krajiške brigade. U Prvoj jugoslovenskoj brigadi bio je od jula 1945, do januara 48. Najpre kao  politički delegat voda, a onda komesar čete i instruktor za omladinski rad. Ranjavan dva puta. Na Sremskom frontu i kod Brčkog. Prešao je put od borca do načelnika Generalštaba JNA. Između toga komandant Padobranskog bataljona, komandant 63. Padobranske brigade, komandovao pešadijskom divizijom. Načelnik štaba armije. Zamenik načelnika Generalštaba. A onda i načelnik. Penzionisan na tom položaju sa činom generalpukovnika. Odlikovan više puta. Bio je veliki poklonik lika i dela Josipa Broza Tita i osnivač Građanskog centra Tito.