Upita li se obrazovani Evropejac što on zamišlja pod rečju čovjek, onda u njegovoj glavi gotovo svagda počinju da ce sukobljavaju tri posve nespojiva idejna kruga. Jednom je to misaoni krug jevrejsko-hrišćanskog predanja o Adamu i Evi, o stvaranju, o raju i padu. Drugi je grčko-antički misaoni krug,
Bez ideje o promašenom univerzumu, prizor nepravde u svim režimima doveo bi čak i bezvoljnika do luđačke košulje.
”Običajno načelo: dužnost je reći istinu, kada bi se uzelo bezuvjetno i pojedinačno, onemogućilo bi svako društvo. Za to imamo dokaz u veoma neposrednim zaključcima koje je jedan njemački filozof izveo iz toga načela, koji ide dotle da tvrdi: da bi laž u odnosu na ubicu koji nas pita da li je naš p
Možda je primetna užurbanost koja vlada u politički aktivnim krugovima Srbije (i to ne samo u vezi sa nemotivisano prevremenim “izborima”) znak da i oni čuju “korake pred vratima” i da su pohitali da što pre raspodele ono malo moći i novca što je još ostalo uprkos opštoj entropiji sistema? Možda i s
Ali, odluku šta u ovoj stvari treba činiti možemo doneti samo vodeći se razumom i saosećanjem koje ćemo usmeriti ka svim nama bliskim i srodnim bićima, a ne na osnovu bajalica oko logorske vatre iz Gvozdenog doba, gde su se u ime boga slavile mnogo gore stvari. »Svinjska glava na kocu«, govori nervo
A ako si izgubljen negde između ” isuviše računa i kredita” i obavezan svakodnevnicom na lojalnost? Ako je mnogo njih koji te mogu prozvati, a još više onih koji će te ostaviti u užasu spoznaje sopstvene nemoći, primoran da budeš ono što ti se preporučuje? Kada budeš u toj dolini ”mraka i senki” i
Tražiti svezu krv u sopstvenoj smrti, ponovo pokrenuti ciklus pomoću ogledala krize, negativnosti i antivlasti – to je jedino rešenje – alibi svake vlasti, svake institucije koja pokušava da razbije zača- rani krug svoje neodgovornosti i svog fundamentalnog nepostojanja, svog svojstva već-viđenog i
Šta je onda dužnost društva kao kolektivnog tijela, to jest kao države? Uz pretpostavku da više ne treba da čuva od vanjskih opasnosti, šta mu još ostaje što treba da radi? Ako ono što je poželjno podjednako za jedinke, društvo i rod jest da jedinke budu takve da svaka može ispuniti svoj život podvr
Nežno će biti samo ono najgrublje: to što više niko neće biti gladan. Sve ostalo bilo bi primenjeno na ljudsko stanje u skladu s ljudskim potrebama, na ponašanje oblikovano po uzoru na proizvodnju, koja je sama sebi cilj. Utopijska slika nesputanog, energičnog, kreativnog ljudskog bića zaražena je f
No, pitanje krivice povlači i odgovornost, a ta kategorija je tek teško ili nikako primenjljiva na kolektiv. Proglasiti jedan narod odgovornim za zločine svakako bi bilo vrlo neodgovorno i pogrešno, pa čak i kada bi postojala neka sudska instanca koja bi se bavila ovakvim “slučajevima”. Da, narodi n
Možemo li se pomiriti s tim, možemo li živeti u onom svetu čije istorijsko događanje nije ništra drugo do neprekidan splet iluzornih poleta i gorkih razočaranja?
“U periodima kada je dolazilo do velikih društvenih promena i promena vrednosnih sistema, kritičnim ili kriznim vremenima, kakvih je bilo od uvođenja hrišćanstva do današnjih dana bezbroj, strah je dobijao velike razmere, zahvatao je veliki broj ljudi i poprimao dimenzije pošasti.”
Intevju sa filozofom Draganom Proletom dobitnikom nagrade ”Nikola Milošević” za njegovu poslednju knjigu Humanost stranog čoveka
Ako bismo suštinu poželjne unitarne savezne države pokušali da odredimo ne preko rasparčavanja moći, nego kao posebni vid podele vlasti, čiji jedan od osnovnih ciljeva bi bio da zaštiti teritorijalne samosvojnosti, ostalo bi nam pitanje o institucionalno kontrolisanom načinu ispoljavanja tih samosv
. Ako žrtve neljudske represije ne mogu da uspostave ljudska prava, koja su im poslednje pribežište, onda neko drugi mora da nasledi njihova prava, da bi ih umesto njih uspostavio. To se zove pravo na humanitarnu intervenciju. Pravo koje neke nacije sebi daju, navodno u korist potlačenih naroda, i t
Moja želja je u stvari bila, kao i, kako verujem, želja svih ljudi koji suikad pokušavali da pišu o etici ili o religiji, da probijem granice jezika.Ovo udaranje u zidove našeg kaveza je savršeno i apsolutno beznadežno. Etika,ukoliko proističe iz želje da se kaže nešto o krajnjem smislu života, apso
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
