U Nemačkoj od iduće godine zabrana na nove sisteme za grejanje na gas i naftu

Povezani članci

• Češka postaje tigrem srednje Evrope – ekonomija snažno raste
• Iluzije imperije: šta je britanska uprava zaista uradila za Indiju
• Ledeni prst smrti – rijedak prirodni fenomen
• Zašto Macron traži duboku reformu evropskog projekta
• SAD obustavljaju pomoć Palestini
• Španska policija zaustavila drugi napad nakon 13 poginulih u Barseloni

Foto: Richard Topkins

U cilju ispunjavanja klimatskih ciljeva i smanjenja zavisnosti od uvoznog prirodnog gasa, nemačka vlada je odobrila predlog zakona kojim će od sledeće godine biti zabranjeno postavljanje novih sistema za grejanje na gas i lož ulje u zgrade i kuće, pišu svetski mediji.

‘Kasnimo’

Nemački ministar ekonomije Robert Habek (Habeck) rekao je u sredu, 19. aprila, da je vlada odobrila nacrt zakona kojim se od 2024. godine zabranjuje instaliranje novih sistema za grejanje na naftu i gas.

Vladajuća koalicija prošlog meseca se usaglasila da skoro svi novi sistemi grejanja koji će biti instalirani i u novim i u starim zgradama od 2024. treba da rade na makar 65 odsto obnovljive energije.

Plan je, kako navodi Rojters (Reuters), deo ambicije Nemačke da postane karbonski neutralna do 2045. godine.

Prema nacrtu zakona, za grejanje kuća i stanova kao prihvatljiva alternativa grejanju na fosilna goriva moći će da se koriste toplotne pumpe koje rade na obnovljivu električnu energiju, daljinsko grejanje, električno grejanje ili solarni termalni sistemi.

Predložena mera je naišla na otpor unutar koalicije kancelara Olafa Šolca (Scholz), dok kritičari tvrde da je preskupa i da će biti opterećenje za domaćinstva i stanare s niskim i srednjim prihodima.

Promena bi Nemce mogla da košta oko 9,16 milijardi evra godišnje do 2028. godine, pokazuje nacrt zakona. Troškovi će pasti na pet milijardi od 2029. pošto se očekuje veće korišćenje obnovljive energije i povećanje proizvodnje pumpi za grejanje.

Predlog zakona o grejanju daje neka izuzeća, na primer za vlasnike kuća koji su stariji od 80 godina i koji imaju finansijske probleme. Za one koji prekrše nova pravila preti kazna od 5.000 evra.

“Počinjemo relativno kasno s ovim. Druge zemlje su to uradile ranije”, rekao je Habek iz Zelenih, navodeći skandinavske zemlje koje su znatno manje zavisne od fosilnih goriva za grejanje domova.

Oko 78 odsto Nemaca je protiv planiranog zakona, pokazala je anketa kompanije Forsa. Oko 62 odsto anketiranih očekuje da će računi za grejanje porasti posle prelaska na obnovljive izvore energije.

S druge strane, organizacija Grinpis (Greenpeace) ocenila je da je zakon “prekretnica” u borbi za zaštitu klime u Nemačkoj, dodajući da je takva mera trebalo odavno da bude uvedena.

Koalicioni kompromis

Pored toga što se najavljena mera smatra ključnim za napore Nemačke da ostvari karbonsku neutralnost do 2045, ona je i deo strategije smanjenja zavisnosti Nemačke od uvoza prirodnog gasa, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times), navodeći da Berlin radi na nekoliko frontova kako bi ojačao svoju energetsku bezbednost otkako je Rusija prekinula isporuke gasa posle invazije na Ukrajinu.

Zgrade u Nemačkoj su prošle godine bile odgovorne za 112 miliona tona emisija gasova s efektom staklene bašte, što je oko 15 odsto ukupnih emisija.

“Nemačka ne može da ostvari svoje klimatske ciljeve niti brzo da smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva bez brze promene grejanja zgrada”, navodi se u zakonu.

Za grejanje zgrada u Nemačkoj odlazi trećina ukupne potrošnje energije, pri čemu, prema zvaničnoj statistici, 80 odsto dolazi iz fosilnih goriva. Skoro polovina od 41 milion nemačkih domaćinstava za grejanje koristi gas, a četvrtina lož ulje.

Očekuje se takođe da će se cena korišćenja sistema za grejanje na fosilna goriva značajno povećati u narednih nekoliko godina kada sistem Evropske unije za trgovinu emisijama štetnih gasova obuhvati zgrade, pošto će 2027. biti određena cena za gasove s efektom staklene bašte koji dolaze iz zgrada.

Predlog zakona je jedan od nekoliko kompromisa postignutih tokom 30 sati razgovora prošlog meseca između Šolcovih socijaldemokrata, Zelenih i liberalne Partije slobodnih demokrata, ističe Fajnenšl tajms, dodajući da je tim pregovorima prevaziđen zastoj u zakonodavnom programu vladajuće koalicije.

S druge strane, predlog zakona naišao je na žestoke kritike organizacija vlasnika kuća, kao i opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

“Vlada želi da na silu progura energetsku revoluciju”, rekao je predsednik udruženja vlasnika nekretnina Kai Varneke (Warnecke).

Opozicioni demohrišćani kritikovali su predloženu reformu kao “duboko zadiranje u imovinu ljudi”.

“Vlasnici kuća, stanari, stambena udruženja i operateri mreže za grejanje suočiće se s nesagledivim troškovima”, rekla je portparolka CDU-a za energetsku politiku En Kenig (Anne König). “Mnogi sada brinu… da li uopšte mogu sebi da priušte krov nad glavom”.

Uveravanja iz vlade

Odgovarajući na kritike, nemačka vlada je nastojala da uveri vlasnike kuća da će planovi za postepeno ukidanje sistema grejanja na gas ili lož ulje obezbediti značajan prelazni period, kao i da će uzeti u obzir slučajeve ljudi s finansijskim problemima, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).

Ministarka stanovanja, urbanog razboja i građevinarstva Klara Gejvic (Geywitz) rekla je da zakon neće nikoga primorati da proda svoj dom jer ne može da priušti nametnute zahteve.

Ako predlog bude odobren u parlamentu, zakon će obezbediti značajne subvencije za one koji prelaze na ekološke sisteme grejanja, dok će uštede za vlasnike kuća koji više ne moraju da kupuju lož ulje ili gas omogućiti da vremenom povrate ulaganja, rekla je Gejvic.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner (Christian), koji predvodi Partiju slobodnih demokrata, izrazio je zabrinutost zbog troškova plana i sugerisao da će parlament možda uneti neke promene.

Vlada će, kako navodi Rojters, ponuditi subvenciju od 30 odsto za stambene objekte u kojima žive vlasnici i 10 odsto dodatno ako se vlasnici odluče za raniji prelazak na klimatski prihvatljivije grejanje nego što je propisano zakonom, bez obzira na prihode domaćinstva. Vlasnici kuća koji primaju socijalnu pomoć mogli bi dobiti dodatnu subvenciju od 20 odsto.

Ta sredstva će biti obezbeđena iz Fonda za klimu i transformaciju, koji je predviđen za podsticanje zelenih investicija, s oko 180 milijardi evra namenjenih za period od 2023. do 2026. godine.

“Finansiranje je obezbeđeno”, rekao je ministar ekonomije Habek na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio zakon.

On je odbio da kaže koliko će ta mera tačno koštati vladu, navodeći da je ta suma “umerena”.

RSE