„Smernice za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu u krivičnom postupku“ korak napred u unapređenju prava žrtava

Povezani članci

• OSCE: Ustanovljeni nedostaci u procesuiranju predmeta korupcije u Bosni i Hercegovini
• Rastakanje kao domovina
• Nagrada Stanislavi Staši Zajović
• Raul Kevrić: Ubiti ili ljubiti, pitanje je sad!
• Još jedan Dan pobjede nad fašizmom u Evropi, dočekujemo u stalnom veličanju ove ideologije
• Ne želimo se pomiriti s lažima koje nam se serviraju kao “novootkrivene” istine

Vrhovni kasacioni sud Srbije je 11. oktobra 2019. godine u okviru „Sudijskih dana“ u Vrnjačkoj Banji predstavio „Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku“ („Smernice“). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da su „Smernice“ dokument u kojem je učinjen korak napred u unapređenju položaja žrtava u Srbiji, te poziva Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) da preuzme aktivniju ulogu u prikupljanju dokaza o odlučivanju o imovinskopravnom zahtevu, a sud da, kada god je moguće, o imovinskopravnom zahtevu odluči tokom krivičnog postupka.

Zakonik o krivičnom postupku Srbije predviđa pravo da žrtva sve do okončanja krivičnog postupka istakne imovinskopravni zahtev (naknada štete). Do sada, sudovi u Srbiji nikada ni jednoj žrtvi ratnog zločina nisu tokom krivičnog postupka dosudili imovinskopravni zahtev, sa obrazloženjem da bi se tom odlukom znatno odugovlačio krivični postupak. Po okončanju postupka, sudovi su žrtve upućivali da pravo na naknadu štete ostvare u parničnom postupku. Ovakvim postupanjem su, umesto da to bude izuzetak, sudovi u Srbiji kao pravilo u sudskoj praksi ustalili stav da se o imovinskopravnom zahtevu ne odlučuje u krivičnom postupku, već isključivo u građanskom (parničnom) postupku. Rezultat takvog stava je da se žrtve, nakon dugotrajnog i za njih veoma emotivno iscrpljujućeg krivičnog postupka, dodatno viktimiziraju jer su prinuđene da svoje pravo na naknadu štete ostvaruju u još jednom dugotrajnom i veoma skupom postupku. Iz tog razloga, većina žrtava se veoma teško odlučuje da se upusti u još jedan sudski postupak, čime odustaje od ostvarenja prava na naknadu štete.

„Smernice“ Vrhovnog kasacionog suda (VKS) nude konkretna rešenja, kako javnim tužiocima, tako i sudijama, na koji način treba da postupaju kako bi na najekonomičniji i najdelotvorniji način odlučili o postavljenom imovinskopravnom zahtevu. FHP smatra da je VKS donošenjem „Smernica“ učinio korak napred u unapređenju prava žrtava krivičnih dela, jer se ovim dokumentom daju direktne smernice kako Tužilaštvima, tako i sudovima u Srbiji koje konkretne korake treba da preduzmu kako bi žrtve ostvarile pravo na naknadu štete odmah u krivičnom postupku.

Iz tog razloga FHP zahteva od TRZ da preuzme aktivniju ulogu u prikupljanju dokaza o odlučivanju o imovinskopravnom zahtevu, kako bi žrtve mogle to svoje pravo da ostvare u krivičnom postupku. Kako je ZKP koji je stupio na snagu 2013. godine u značajnoj meri promenio koncepciju krivičnog postupka i time javnim tužiocima dodelio ulogu u prikupljanju dokaza o imovinskopravnom zahtevu, on je učinio i da je uloga TRZ u efikasnom ostvarivanju prava na naknadu štete od ključnog značaja.

S druge strane, FHP poziva sud da primeni rešenja predviđena „Smernicama“ i da u svakom konkretnom slučaju u kojem su prikupljeni dokazi o osnovanosti imovinskopravnog zahteva o njemu odluči odmah u krivičnom postupku i time poštedi žrtve dodatnog iscrpljivanja da svoje pravo na naknadu štete ostvaruju u parničnom postupku.