Zabavne ilustracije klimatske krize

Povezani članci

• Hoće li grčka tragedija imati sretan kraj?
• Ukrajina: Teško ranjen gradonačelnik Harkova
• Srušena kuća Palestinca koji je počinio napad automobilom
• Na pomolu rješenje grčke krize
• Anatomija terora: Kako normalni ljudi postanu ekstremisti?
• Ruski snimatelj ubijen u istočnoj Ukrajini

Photo: Hrvoje Jelavic/PIXSELL

Ako ste pratili britanske novine u očekivanju toplotnog talasa, verovatno ste videli naslove o nečuvenoj prirodi predstojeće žege, o šteti koju će ona naneti živim bićima i sredstvima za život, pa čak i o smrtnim ishodima koje će izazvati. Ali tu priču uglavnom prate slike ljudi koji se zabavljaju na pasjoj vrućini: dece koja se brčkaju u gradskim fontanama, krcatih plaža, plavog mora, azurnog neba bez oblačka i uživancije u odmoru tokom žarkog leta.

Način na koji mediji izveštavaju o klimatskoj pretnji odražava i oblikuje način na koji se društva bave tim pitanjem. Iza svake fotografije koja se pojavi u medijima stoji neka osoba koja odslikava i učvršćuje predstave društva o poremećaju klime. Slike su ključni deo medijske komunikacije: često dinamične i živopisne, one uvlače čitaoce u priču i pomažu im da je zapamte.

Fotografije utiču i na proizvodnju vesti jer upečatljive slike pomažu da se priča popne na medijskoj lestvici. Pomislite na čoveka koji blokira tenkove na pekinškom trgu Tjenanmen, na devojčicu koja beži iz sela spaljenog napalmom u Vijetnamskom ratu, na dim koji kulja iz kula bliznakinja. Te slike postaju deo naše kolektivne svesti – pomoću njih pamtimo snagu protesta, užase rata i trenutak u kom se sve promenilo. Guardian je shvatio da i slike klimatske krize mogu imati tu snagu i njegovi urednici su 2019. godine doneli odluku da preispitaju fotografije koje prate klimatske priče.

Naše novo istraživanje, koje je predvodio Univerzitet Eksetera, osvetljava pitanje kako evropski mediji vizuelno predstavljaju vesti o ekstremno visokim temperaturama. Istraživali smo medijsko pokrivanje te teme u Velikoj Britaniji, Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj tokom leta 2019. Važno je napomenuti da smo uzeli u obzir samo članke u kojima su pomenute obe ključne reči – i „toplotni talas“ i „klimatska promena“ – jer smo smatrali da odgovorno i tačno izveštavanje o opasnostima od ekstremno visokih temperatura mora bar aludirati na to da toplotni talasi postaju sve duži, češći i intenzivniji zbog poremećaja klime.

Otkrili smo dva pristupa vizuelnom pokrivanju te teme. Prvi koristi fotografije iz kategorije „zabava na suncu“, koje su prikazivale toplotne talase kao priliku za uživanje. U sve četiri zemlje većina tih fotografija je prikazivala ljude koji se zabavljaju u vodi ili pored nje. Činjenica da je to bilo posebno izraženo u Velikoj Britaniji možda nam govori nešto o tome kako britanska kultura opisuje doživljaj vrlo toplog vremena u istorijski blagoj klimi.

Drugi pristup je bio usmeren na „ideju žege“, vizuelno prikazanu crvenim i narandžastim bojama, koje su (u zapadnim kulturama) obično povezane s ekstremno visokim temperaturama ili opasnošću. U tom vizuelnom diskursu uglavnom nema ljudi; to su najčešće generičke fotografije termometra sa zaslepljuće vrelim suncem u pozadini. Ako se na slici ipak nađu ljudi, to su depersonalizovane siluete naspram sunca: lica im se ne vide.

U sve četiri zemlje uočen je nesklad između teksta i pratećih vizuelnih elemenata. Dok su naslovi i tekst ispod fotografija saopštavali vesti o nečuvenoj žezi, osetljivim osobama, pa čak i smrtnim ishodima, fotografije su prikazivale ljude koji se zabavljaju dok na pripeci provode godišnji odmor.

To je problematično na dva načina. Prvo, otklanjajući brige o ranjivosti, takav pristup marginalizuje iskustva onih koji su posebno osetljivi na toplotne talase: starih, male dece i beba, ljudi sa zdravstvenim problemima i onih koji žive u stanovima lošeg kvaliteta – dakle, svih onih koje ekstremna toplota najviše ugrožava.

Drugo, postoji razlika između severnih Evropljana koji jedva čekaju „normalan“ period sunčanog, stabilnog letnjeg vremena (znam – i sama sam to želela posle duge, često sumorne kišovite zime u Devonu) i onih reportaža koje, u manjoj ili većoj meri, izražavaju radost zbog izgleda na mnogo topliju, klimatski promenjenu budućnost. Bilo da se ekstremna toplota vizuelizuje fotografijama ljudi na plaži ili da na slikama nema ljudi, nedostaje nam prilika da zamislimo održiviju budućnost.

Informativni mediji ipak ponekad vizuelizuju toplotni talas na drukčiji način. Holandski list Algemeen Dagblad proizveo je vizuelne priče o realnosti života u uslovima ekstremno visoke temperature. Članovi mlade porodice nisu prikazani u redu za sladoled po lepom letnjem danu, već u svom domu, gde se, ispod ventilatora, očigledno ne provode dobro.

Drugi su slikama dočaravali moguća rešenja za koja se mnogi zalažu; na primer, klimatizovane javne prostore koji su otvoreni kao pomoć starijem lokalnom stanovništvu da se izbori sa žegom, ili sive gradske ulice kojima je urbani projekat ozelenjavanja udahnuo novi život jer smanjuje ostrvski efekat gradske žege.

U nedavnom medijskom izveštavanju o toplotnom talasu na indijskom potkontinentu, korišćene su upečatljive ilustracije lokalnog života u vreme vrućina: izmučene radnike pod usijanim vedrim nebom, puteve koji se tope od žege, ljude u potrazi za hladom i vodom. Sve to nam pokazuje da „zabava na suncu“ nije neizbežan način ilustrovanja ekstremne toplote.

Da se razumemo, ovo nije poziv medijima da uklone sve slike ljudi koji uživaju na plaži po vrelom danu; ali prevelika količina takvih slika – posebno kad se njima ilustruju tekstovi o opasnostima od toplotnih talasa – izostavlja važan deo priče.

Ne zabavlja se svako za vreme toplotnih talasa izazvanih klimatskim promenama – za osetljive ljude oni mogu biti smrtonosni. Srećom, ima znakova napretka; urednici, novinari, fotografi koji prodaju svoje fotografije preko stok platformi, kao i šire društvo, počinju kritički da razmišljaju o slikama koje se koriste za vizuelno predstavljanje ekstremne vrućine. Informativni mediji i društvene nauke mogli bi sarađivati na sastavljanju celovite priče o ekstremnom vremenu.

Autorka je profesorka geografije na Univerzitetu Eksetera.

Saffron O’Neill, The Guardian, 14.05.2022.

Prevela Slavica Miletić

Peščanik.net, 22.07.2022.