Zlostavljanje izbegličke dece

Povezani članci

• POČETAK NUKLEARNOG DOBA, OD TELA DO TELA Iskustvo Nagasakija
• Ruski sud proglasio Jehovine svjedoke ekstremistima
• Protest u Sijetlu zbog Trampovog ukaza o imigraciji
• Rusija potvrdila podršku hunti u Mjanmaru
• Grčka obustavlja financijsku pomoć esktremnoj “Zlatnoj zori”
• U Njemačkoj 1,8 miliona osoba zatražilo zaštitu od progona

Foto: AFP

Broj dece koja su izbegla iz Sirije i koja su doživela neku vrstu zlostavljanja, uključujući i seksualno zlostavljanje, je nesumnjivo visok, ali je sve teže dospeti do njih.

U intervjuu za moldavski servis Radija Slobodna Evropa na to je upozorio Mišel Putires, predstavnik Konvencije Saveta Evrope za zaštitu dece od seksualnog iskorišćavanje i zlostavljanja, osnovane 2010. godine nakon potpisivanja Konvencije iz Lanzarote.

Putires takođe upozorava da veliki broj maloletnika odbija da kaže koliko ima godina, te da se lažno predstavljaju kao odrasla lica:

„To je zato što oni ne žele da budu smešteni u hraniteljskim porodicama, na primer, kao ni u specijalnim centrima za prihvat izbeglica. Moramo imati na umu da su ova deca prošla veoma težak put, u jako teškim uslovima, te da odrastaju brže nego što je to slučaj sa evropskom decom. Zbog svega toga neki od njih su uvereni da će se lakše snaći ukoliko budu sami. Oni dakle veruju da upozorenja na mogućnost seksualne eksploatacije i trafikinga nisu istinita. Zbog toga veruju da bi krijumčarima trebalo da se predstave kao odrasli ljudi.“

Posebno zabrinjava praksa koja se razvila u pojedinim državama Evropske unije (EU) koje su se našle na udaru izbegličke krize, rekla je ekspertkinja Konvencije iz Lanzarote Đoja Skapući. Kao primer navodi mere koje se primenjuju u Mađarskoj:

„Trenutna situacije u Mađarskoj je takva da kada osoba navede da je dete, da je maloletna, primenjuju se posebne provere kako bi se utvrdilo da to zaista i jeste. U toku tog procesa dete ili odrasla osoba ne uživa mere zaštite za maloletnike, zato što po tamošnjim pravilima nije jasno kog je uzrasta ta osoba. To je suprotno pravilima Konvencije iz Lanzarote. Pre nego što se dokaže da je neka osoba punoletna, ta osoba po pravilima Konvencije, mora uživati zaštitu koja pripada deci.“

Skapući upozorava na hronični nedostatak podataka o najugroženijim izbegličkim kategorijama, te ukazuje da se taj problem ne može rešiti bez pomoći adekvatnih državnih službenika.

U tom smislu poziva i nadležne u državama na „balkanskoj ruti“, pre svega, da podstiču izbeglice za prijavljivanje stvarnih podataka o sebi. Samo tako, navodi Putires mogu se otvoriti nove mogućnosti za obimnije pružanje pomoći:

„Turska, na primer, je saopštila da imaju samo 49 dece iz Sirije koji su identifikovani kao žrtve. Ukoliko znamo da se u Turskoj u izbegličkim kampovima nalazi više od milion izbegle dece koja su došla iz Sirije, teško je u to poverovati. Problem međutim nije u Turskoj, već zbog izostanka identifikacije te dece, što se događa iz najrazličitijih razloga. Tako da sa sigurnošću znamo da je puno više dece doživelo zlostavljanje, ali su nepoznata. Ako su nam nepoznata, ona ne mogu biti zaštićena i ne može im se pomoći“.

Sagovornici RSE pozivaju nadležne da obezbede što je moguće veći broj prevodilaca zbog problema koji postoje u komunikaciji sa maloletnicima, kao i posebno obučenih eksperata za pružanje pomoći i razgovor sa decom. Slične treninge, navode oni, trebalo bi obezbediti i za policajce specijalizovane za rad sa izbeglicama, te službenike na granicama.

RSE