Živeti sa koronom
Povezani članci
- Farmaceutska industrija: Ukidanje intelektualnog vlasništva za vakcine pogrešan odgovor
- Ovogodišnja Nobelova nagrada za mir ide borcima za zabranu atomskog naoružanja
- Situacija na istoku Ukrajine i dalje napeta
- Populista pod pritiskom
- Rusija optužuje bivšeg vojnog reportera za dostavljanje podataka o trgovini oružjem Češkoj
- Norvežani napali kolonu auta u kojoj se nalazio ubica Breivik, u Poljskoj uhapšen saučesnik
Foto: Peščanik
U redovima za testiranje, školskim WhatsApp grupama i razgovorima na Zoomu dominira opšte slaganje izraelskih građana o tome da su nove smernice za koronu krajnje zbunjujuće. Ovaj stav je zamenio opšte mesto o vremenu kojim se prekida neprijatna tišina u razgovoru i postiže razumevanje i solidarnost sa okolinom. Rečenica „Jel da su nove smernice nejasne?“ može da posluži pri susretu sa majstorom koji je došao bez maske, rođakom koju nismo videli 10 godina i sa kolegom u liftu. Neki će ispričati i šalu sa mreža o tome da u slučaju kontakta sa zaraženim treba odmah odigrati en den dinu. A šala je kao smešna jer su smernice nejasne.
Smernice za koronu su u stvari sasvim jasne. Mi ih prosto ne volimo jer zahtevaju odgovornost svakog pojedinca. A ljudi ne vole da preuzimaju odgovornost („Draga, da li naručujemo belu ili crnu kafu, odluči već jednom, meni je svejedno“). I to u situaciji bez pravog lidera („Naš premijer nije jak, ima samo 6 mandata u Knesetu!“). Većina želi da joj se tačno kaže šta, kako i koliko da čini.
Evo rezimea smernica koje je „nemoguće pratiti“, kao da su neka ljubavna sapunica: Izrael se polako i dosledno kreće ka politici koja se, u zavisnosti od odnosa prema vlasti, može nazvati „život sa koronom“ ili „život svako za sebe“.
Neke pojedinosti još uvek nisu određene, na primer način i vrsta kućnog testiranja i broj optimalnih dana u izolaciji, ali vodeći princip je isti: ako ste mladi, zdravi i vakcinisani, a bili ste u kontaktu sa zaraženom osobom ili imate simptome – preuzmite odgovornost, uradite kućni test i oporavljajte se kod kuće. Ako pripadate kategoriji starijih ili ugroženih lica, ili ste nevakcinisani – idite lekaru. Odluke o tome koliko i gde ćete se okupljati i zabavljati u doba zaraze morate doneti sami. Nadzor nad mestima sa velikim brojem ljudi će biti u vidu regulacije (zeleni i ljubičasti znaci), a ne zatvaranja. Tu je i bolna činjenica da će država smanjiti odštete ljudima koji su ugroženi ovom situacijom.
Da li je neko zaista mislio da će posle dve godine zatvaranja, gubitaka radnih mesta i novčanih nadoknada biti moguće zauvek nastaviti ovako? Da li nekom zaista nedostaju dani kada je policija jurila građane po plažama i parkovima i naplaćivala im kazne zbog šetanja pasa?
Tačno, odgovornost države i pojedinaca još uvek nije ujednačena. Umesto dugih redova za povraćaj novca od testiranja trebalo bi da testovi budu besplatni. Takođe nam je potreban bolji model podrške zaposlenima i firmama direktno ugroženima zarazom. Ali opšti pravac je logičan i jasan – treba da živimo sa koronom.
To je pokušao da objasni ministar zdravlja Horovic kada ga je novinar upitao šta da radi sa kartama za koncert: „Svako treba da donese odluku za sebe. Dovoljno ste odrasli da odlučite šta želite da uradite. Mi vam dajemo sva pomoćna sredstva za to: vakcine, lekove, lečenje, testiranje.“
Smernice ne zbunjuju. One su sasvim jasne. Mi prosto ne želimo da donosimo odluke o svom životu.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat