U Finskoj počeo da radi najveći evropski nuklearni reaktor

Povezani članci

• Iran ima ‘deset puta više zaliha obogaćenog uranijuma od dozvoljenog’
• Freedom House: Od juna 2020. do maja 2021. rekordan broj hapšenja zbog objava na internetu
• Porošenko: Uskoro prekid vatre
• Sjevernokorejski satelit funkcionira normalno
• Palestinci danas podnose rezoluciju UN-u, SAD ulažu veto
• Made in Deutschland

foto: afp

Ubrzo pošto je Nemačka okončala svoju nuklearnu eru gašenjem poslednja tri nuklearna reaktora, u Finskoj je počeo s redovnim radom najveći reaktor u Evropi.

Tako su istaknute podele po pitanju atomske energije među evropskim zemljama koje nastoje da osiguraju energetsku stabilnost nakon ruske invazije na Ukrajinu, pišu svetski mediji.

Za narednih 60 godina

Početkom redovnog rada najvećeg evropskog nuklearnog reaktora Olkiluoto 3 (OL3) rano ujutru u nedelju, 16. aprila, pojačana je energetska bezbednost u regionu kome je Rusija prekinula isporuku gasa i struje, ističe Rojters (Reuters).

Nuklearna energija je kontroverzna u Evropi, prvenstveno zbog zabrinutosti za bezbednost, navodi agencija, ukazujući da je vesti o pokretanju OL3 usledila dan pošto je Nemačka ugasila svoja tri poslednja reaktora, ali i dok Švedska, Francuska, Velika Britanija i druge zemlje planiraju nove reaktore.

Operater OL3-a kompanija TVO, koja je u vlasništvu finskog preduzeća Fortum i konzorcijuma energetskih i industrijskih kompanija, saopštio je da se očekuje da će taj reaktor pokriti oko 14 odsto potražnje za električnom energijom u Finskoj, smanjujući potrebu za uvozom iz Švedske i Norveške.

TVO je u nedelju naveo da se očekuje da će novi reaktor raditi najmanje 60 godina.

Rusija je prekinula izvoz električne energije u Finsku maja prošle godine kada je rusko preduzeće Inter RAO saopštilo da nije plaćena isporučena energija, pošto je Finska odbila da plaća u rubljama, što je, kako navodi Rojters, posledica sve većeg jaza između Moskve i Evrope zbog rata u Ukrajini. Ruski Gasprom je ubrzo potom i prekinuo isporuke gasa Finskoj.

Energetska samostalnost i klimatski ciljevi

Puštanje u rad OL3-a pomoći će Finskoj da ostvari svoje ciljeve u pogledu karbonske neutralnosti ugljenika i povećati energetsku samostalnost, nakon što je Rusija prekinula isporuke nafte, gasa i struje u evropske zemlje, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

“Proizvodnja OL3-a stabilizuje cenu električne energije i igra važnu ulogu u finskoj zelenoj tranziciji”, naveo je u saopštenju predsednik i izvršni direktor TVO Jarmo Tanhua.

Stručnjaci smatraju da je konačna cena OL3-a oko 11 milijardi evra, što je skoro tri puta više od prvobitne procene. Finska sada ima pet nuklearnih reaktora u dve elektrane koje se nalaze na obali Baltičkog mora. Zajedno, oni pokrivaju više od 40 odsto potražnje za električnom energijom u zemlji.

Kompanija TVO je saopštila da bi sada oko 30 odsto struje u Finskoj trebalo da se proizvodi u nuklearnoj elektrani Olkiluotu, koja već imao dva reaktora.

S kapacitetom od 1.600 megavata, OL3 je najveći pojedinačni nuklearni reaktor u Evropi, dok je ukrajinska elektrana u Zaporožju, sa šest reaktora, najveća nuklearna elektrana.

Konzervativna Nacionalna koaliciona partija (NCP) koja je pobedila na izborima 2. aprila, želi da se još više poveća udeo nuklearne energije u Finskoj.

Lider NCP-a Peteri Orpo (Petteri), koji će verovatno biti novi premijer, rekao je tokom predizborne kampanje da bi nuklearna energija trebalo da bude “kamen temeljac vladine energetske politike”.

Kašnjenja i problemi

Reaktor OL3 pušten je u redovnu upotrebu nekih 18 godina posle početka izgradnje i 14 godina nakon što je prvobitno planirano da počne komercijalnu proizvodnju struje, navodi Agencija Frans Pres (Agence France-Presse).

Taj reaktor je prvi put pušten u rad u decembru 2021, a na finsku elektroenergetsku mrežu pušten je u martu prošle godine. Nakon što je u septembru dostigao punu snagu, komercijalnu proizvodnju je trebalo da počne u decembru, ali je to odlagano nekoliko puta tokom faze testiranja.

OL3 je prvi novi reaktor u Evropi u više od 15 godina. To je i prvi Evropski reaktor pod pritiskom (European Pressurized Reactor – EPR) koji je puštena u rad u Evropi. Razvijen je u zajedničkom preduzeću francuske Areve i nemačkog Simensa (Siemens).

Ta nova generacija reaktora, za koju se tvrdilo da su snažniji i bezbedniji od ranijih, trebalo je da ponovo pokrene evropsku nuklearnu industriju posle katastrofe u Černobilu 1986. godine.

Ipak, ukazuje AFP, više EPR projekata u Evropi suočilo se s kašnjenjima i prekoračenjem troškova.

Krajem prošle godine, francuska državna energetska kompanija EDF bila je primorana na još jedno šestomesečno odlaganje izgradnje novog reaktora na severozapadu Francuske, pomerivši početak rada za sredinu 2024.

Elektrane Hinkli point (Hinkley Point) u Velikoj Britaniji i Taišan u Kini takođe su suočile s problemima, prekoračenjem troškova i kašnjenjima, mada su dve EPR jedinice u Kini već ušle u komercijalnu proizvodnju, čime je OL3 treći u svetu EPR.

Evropska podela

Početak proizvodnje struje u novom nuklearnom reaktoru u Finskoj je usledio dok je Evropa podeljena po pitanju atomske energije, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) uz ocenu da je puštanje u rad OL3-a u suprotnosti s trendom u pojedinim evropskim zemljama, u kojima je izraženije protivljenje nuklearne energije

Dok je u Nemačkoj završena nuklearna era pod uticajem antinuklearnog pokreta, u Finskoj je oslanjanje na nuklearnu energiju, u kombinaciji s hidroenergijom i energijom vetra, deo tranzicije ka karbonskoj neutralnosti.

Pre nego što je Nemačka isključila svoje poslednje reaktore, Litvanija i Italija su odustale od nuklearne energije. Od 14 preostalih zemalja Evropske unije koje trenutno koriste nuklearnu energiju, Belgija i Španija, kao i Švajcarska navode da će prestati da je koriste za otprilike jednu deceniju.

S druge strane, Francuska predvodi inicijativu za korišćenje nuklearne energije. Otprilike četvrtina energije u EU dolazi iz nuklearnih elektrana, od čega se više od polovine proizvodi u Francuskoj. Velika Britanija i Švedska takođe planiraju nuklearne projekte kao način da obezbede održivu jeftinu energiju i ispune klimatske ciljeve.

U Finskoj je takođe povećana podrška javnosti nuklearnoj energiji – oko 60 odsto Finaca je podržava, dok se 11 odsto protiv, pokazala je prošlogodišnja anketa. Čak je i finska stranka Zelenih, za razliku od svojih kolega u drugim evropskim zemljama, prestala da se protivi nuklearnoj energiji.

“Finska ima veoma snažnu kulturu poverenja u vlasti i stručnjake”, rekao je nuklearni naučnik Vile Tulki (Ville Tulkki), dodajući da je poverenje javnosti da se nuklearni otpad može bezbedno skladištiti “omogućilo ljudima da prihvate nuklearnu energiju”.

RSE