Trampova evropska turneja puna političkih zaokreta

Povezani članci

• Nizozemski vojnici tužiće državu zbog Srebrenice
• Banke u Grčkoj zatvorene do 6. jula
• Brunej: Na snagu stupio zakon o kamenovanju za homoseksualni akt
• Pritisak na Belu kuću zbog poverljivih dokumenata u Bidenovoj garaži
• Mogerini: Mnogo je razloga da i danas obeležavamo Dan Evrope
• Ministri energetike EU dogovorili ograničenje cijene prirodnog gasa

Pokušaji da izgradi odnose sa liderima ključnih država saveznika izgleda da su dali osrednje rezultate, pružajući i njegovim pristalicama i protivnicima dovoljno razloga za komentare.

Piše: Alan Crosby (priredila: Žarka Radoja)- Radio Slobodna Evropa

Većina američkih predsednika za svoje prvo putovanje u inostranstvo izabrala je Meksiko ili Kanadu, ali ako je Donald Tramp nešto dokazao u prvih četiri meseca, to je – da on nije standardni predsednik.

Umesto da krene sigurnim diplomatskim putevima, aktuelni čelnik SAD je odlučio da ode na devetodnevnu turneju po Bliskom istoku i Evropi, koja je uključila zadržavanja u Saudijskoj Arabiji, Izraelu, Palestinskoj samoupravi, Briselu, Rimu i Siciliji.

Boreći se kući oko predloženog budžeta, zdravstva, otpuštanja šefa FBI-a, istrage o vezama sa Rusijom, Tramp se nadao da će pridobiti javnost na globalnom nivou koja je skeptična u vezi njegove politike sadržane u krilatici “Amerika na prvom mestu”.

Pokušaji da izgradi odnose sa liderima ključnih država saveznika izgleda da su dali osrednje rezultate, pružajući i njegovim pristalicama i protivnicima dovoljno razloga za komentare.

Saudijska Arabija

Nakon što je poleteo u avionu Air Force One 20. maja, Tramp je turneju otvorio posetom Rijadu, uz mnogo pompe, pošto je pokušao da uveri kralja Salmana bin Abdulaziz al-Sauda i lidere više od 50 zemalja u kojima je stanovništvo većinski muslimansko, da imaju podršku SAD, i da njegova administracija nije protiv islama.

Donald Trump sa saudijskim kraljem salmanom i liderima arapskih zemalja

U tom smislu, njegove izjave da Saudjska Arabija i druge zemlje koje vode suniti u regiji “nikada neće dovoditi u pitanje našu podršku” i da “mi nismo ovde da držimo predavanja” završilo je dobro za njegovu publiku, ali ne i za aktiviste ljudskih prava koji su hteli da Tramp jasno ukaže na manjak zaštite ljudskih prava u regiji.

Američki predsednik nije došao praznih ruku. Doneo je ugovor o oružju vredan 110 milijardi dolara, sa mogućnošću rasta tokom naredne decenije na 350 milijardi, kako bi ga potpisao sa Saudijskom Arabijom.

Ukazao je da je dogovor neophodan kako bi umanjili pretnje od terorizma u tom regionu, ali je s druge strane hteo da prikaže međunarodnu prodaju oružja kao način za stvaranje novih poslova u SAD, što su pozdravile njegove pristalice.

Međutim, neki od američkih zakonodavaca imaju drugačije mišljenje, što pokazuje pokušaj dela poslanika, i demokrata i republikanaca iz Senata i Doma zastupnika, da blokiraju bar deo prodaje, što je veliki zaokret u američkoj politici, propitujući da li je ovaj potez u najboljem interesu SAD.

“Ovim dogovorom predsednik Tramp je dolio ulje na kuću koja gori i zaključao vrata na izlasku”, smatra Erik Ferero, direktor komunikacija organizacije Amnesty International u SAD.

Izrael i Palestinska samouprava

Tramp je 22. maja nastavio turneju u Izraelu i Palestinskoj samoupravi, gde se zadržao dva dana.

Trampova agenda je bila puna s obzirom da je posetio Zid plača, memorijalni centar za jevrejske žrtve holokausta “Jad Vašem” i Muzej Izraela, a sastao se sa predstavnicima izraelski vlasti – premijerom Benjaminom Natanjahuom i predsednikom Reuvenom Rivlinom i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom.

Donald Trump i Benjamin Netanjahu

Poseta i hrišćanskim i jevrejskim mestima, kao i sastanak sa Abasom, pokazali su još jednom Trampovu otvorenost za sve religije, u pokušaju da stvori osnovu za mirovne pregovore koje je nazvao “ultimativni dogovor”.

Istovremeno je odstupio od obećanja u kampanji, isključujući makar u međuvremenu kontroverznu izjavu da će se zalagati da se ambasada SAD preseli iz Tel Aviva u Jerusalim.

Izrael smatra da je Jerusalim njihov večni glavni grad i želi da sve zemlje presele ambasade tamo, dok se mnogi američki saveznici protive tome jer i Palestinci smatraju taj grad svojom prestonicom.

Još jedna je kontroverza pratila je predsednika SAD, gde su kritičari primetili da je Tramp tokom neformalne rasprave posle konferencije za novinare sa Netanjahuom rekao novinarima i ispred televizijskih kamera da nikad nije spomenuo Izrael u toku razgovora sa ruskim zvaničnicima o poverljivim informacijama u Beloj kući, čime je prvi put neki američki zvaničnik javno ukazao da je određeni osetljivi obaveštajni podatak stigao iz Izraela.

Kritikovan je i zbog poruke koju je ostavio u Memorijalnom centru za žrtve holokausta, jer su neki smatrali da je suviše opuštena za datu priliku. Predsednik je napisao da je mesto sećanja “neverovatno” i da ga “nikada neće zaboraviti”.

Donald i Melanija Tramp u Jad Vašemu

“Trampova poruka u Jad Vašemu u Izraelu suštinski je poruka skoro svakog tinejdžera u njihovim godišnjacima”, napisao je izraelski pisac Jair Rozenberg na Tviteru.

Grublje reakcije na Trampovu posetu objavio je list “Ha’aretz”.

“Hteo je da popravi sliku narušenu optužbama o antisemitizmu. Međutim, njegova poseta Izraelu u okviru prve međunarodne turneje bila je apsurdni niz praznih gestova”, objavio je dnevni list u komentaru u kojem je ismejana i njegova poruka u Jad Vašemu tako što su uz nju, objavili i fotografiju duže poruke koju je ostavio Trampov prethodnik, Barak Obama 2008. godine.

Vatikan

Treća Trampova stanica, i verovatno najmanje sporna, bila je poseta Vatikanu gde se sreo sa papom Franjom i italijanskim predsednikom Serđom Matarelom.

S obzirom na težak početak njihovog odnosa, kada je papa doveo u pitanje Trampa kao verodostojnog hrišćanina pri kraju predizborne kampanje, ovaj sastanak označen je uspešnim s obzirom da su razmenili poklone i srdačno razgovarali pola sata.

Ivanka, Melanija i Donald Tramp sa papom Franjom

Franja je dao Trampu kopiju njegove poruke mira iz 2017. godine “Nenasilje – politika za mir” i tekstove koji uključuju njegovu poslanicu iz 2015. godine o potrebi zaštite životne sredine usled klimatskih promena.

Tokom kampanje, predsednik je doveo u pitanje naučne dokaze koji pokazuju ljudski uticaj na klimatske promene, nazivajući ih “podvalom”. Tramp je takođe dobio skulpturu od drveta masline, uz papinu poruku da se nada da će predsednik postati “graditelj mira”.

Tramp je rekao da mu je bila velika čast da sretne papu Franju, koji je popravio raspoloženje šaleći se sa Melanijom Tramp na račun načina kojim hrani predsednika.

Brisel

Nakon lagane posete Italiji, Tramp je uleteo u probleme čim je stigao u sedište Evropske unije – Brisel, 25. maja.

Manje od godinu dana nakon što je nazvao NATO “zastarelim” – iako se kasnije predomislio – Tramp je posetio lidere transatlantskog vojnog saveza u njihovom novom, milijardu dolara vrednom sedištu, na sastanku za koji se članice NATO nadaju da će se pokazati najznačajnijim do sada.

Međutim, njegovi razgovori sa zvaničnicima EU su prouzrokovali razne kritike po pitanju njegovog odnosa prema Rusiji i neugodnog curenja osetljivih informacija u vezi sa terorističkim napadom u Mančesteru, na koncertu 22. maja, u kojem ubijeno 22 a ranjeno desetine ljudi.

Donald Tusk i Donald Tramp u Briselu pred sastanak

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk otvoreno je izazvao američkog predsednika, pozivajući na promovisanje “zapadnih vrednosti” što je suprotno od onoga što je nazvao politikom za unutrašnju upotrebu, misleći na stavove o klimatskim promenama, trgovini i posebno Rusiji.

“Glavna poruka predsedniku Trampu jeste da ono što daje našoj saradnnji i prijateljstvu najdublje značenje jesu zapadne vrednosti poput slobode, ljudskih prava i poštovanja ljudskog dostojanstva”, rekao je Tusk posle sastanka.

“Najveći zadatak je ujedinjenje celog slobodnog sveta oko ovih vrednosti – ne samo interesi. Vrednosti i principi na prvom mestu – to bi Evropa i Amerika trebalo da poruče”, dodao je.

Britanska premijerka Tereza Mej se osvrnula na pitanje curenja podataka iz istrage o napadu u Mančesteru, zbog čega su britanske vlasti bile besne na svoje američke saveznike.

Umesto da kritikuje Rusiju zbog aneksije Krima, čemu su se neke NATO članice nadale, Tramp je pritisnuo lidere 27 zemalja članica da ispune svoje obaveze prema savezu – kritikovao ih je zbog velikih suma koje duguju – i urade više u borbi sa terorizmom te da stave migracije i pretnje od Rusije na vrh svoje agende.

Ono što je značajno jeste da predsednik nije pomenuo eksplicitno Član 5, međusobni odbrambeni pakt koji kaže da napad na jednu članicu znači napad na sve članice NATO. Svaki američki predsednik od vremena Harija Trumana je zvanično izjavio da podržava ovaj član.

Propust je primećen kad je sekretar za medije Bele kuće Šon Spajser odgovorio na pitanje o posvećenosti SAD Članu 5, da je Tramp 100 odsto posvećenoj kolektivnoj odbrani.

“Ne igramo se u vezi ovoga. On (Tramp) je tome u potpunosti posvećen”, rekao je Spajser.

Ako se smatralo da se Tramp “grubo” postavlja prema zemljama članicama EU tokom briselskog dela njegovog putovanja, trenutak kada je gurnuo crnogorskog premijera Duška Markovića samo je pogoršao situaciju.

“U pitanju je grupa nacija koje su povezane zajedno, bukvalno ‘bratska veza’, kako bi to Šekspir rekao. Da bi ljudi bili zajedno moraju se oko toga dogovoriti”, rekao je predsednik NATO iz Kanade Robert Bejns.“Umesto toga, imamo skoro maltretiranje – zaista udaramo ljude za ono što nisu uradili.”

Sicilija i G7

Kulisa za poslednju stanicu Trampovog puta je možda drastično drugačija, ali glavne teme sastanka Grupe 7 (G7) u pitoreskom gradiću Taormina na Siciliji, su bile iste: borba protiv terorizma, klimatske promene, migracije i slobodna trgovina.

Uz četiri nova predsednika koji su prvi put učestvovali na sastanku, uključujući i Trampa, članice su pokušavale da uhvate znakove potencijalnih promena politike zbog rastućih globalnih izazova.

Emanuel Makron, Donald Tramp i Tereza Mej na sastanku G7

Lideri su obećali da će učiniti više protiv terorizma, protekcionizma kao i “nefer trgovinskih praksi”, i iskazali spremnost da uvedu “dalje restriktivne mere” protiv Rusije kao upozorenje zbog intervencije u Ukrajini.

Ipak, nisu uspeli da se dogovore po pitanju klimatskih promena, jer je Tramp odbio da preuzme obaveze u okviru Pariskog sporazuma o smanjenju emisije gasova iz 2015. godine.

Blok nekih od najbogatijih zemalja sveta sastaje se svake godine da bi raspravljali o određenim temama koje uključuju globalnu ekonomiju, bezbednost i energiju. Članice G7 čine skoro 50 odsto svetske ekonomije i predstavljaju preko 60 odsto svetskog bogatstva.

G7 mora “staviti iskrenost u srce” svega što čini, shvatajući da mnogi ljudi globalizaciju vide kao pretnju pre nego kao mogućnost, rekao je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker na otvaranju samita 26. maja.

Tramp se prvog dana samita susreo sa japanskim premijerom Šinzom Abeom, koga je prethodno ugostio u njegovom rezortu “Mar-a-Lago” u februaru, gde su obojica državnika igrala golf i razgovaral o politici.

U Italiji, njihova glavna tema bila je Severna Koreja, za koju je Tramp rekao da im je “veoma često u mislima”.

Bivši zvaničnik Stejt departmenta, ambasador Ruben Brigeti, rekao je Radiju Slobodna Evropa da tek treba sagledati kako će Trampova prva turneja pozitivno uticati na povezianje sa tradicionalnim saveznicima.

“Predsednikov tim ima mnogo posla kad se vrate u Vašington kako bi preoblikovali američku spoljnu politiku na koherentan način, na koji bi se ostatak sveta mogao osloniti”, rekao je Brigeti, danas dekan Eliot škole za međunarodne odnose pri Univerzitetu Džordž Vašington.