Talibani su se vratili – šta dalje?

Povezani članci

• „Mi u Evropi moramo pripaziti da ne izgubimo priključak“
• Tužilaštvo traži da Breivik bude smješten u psihijatrijsku ustanovu
• Pobjeda slobode: Članice Pussy Riot izlaze na slobodu prije Nove godine
• Bundesver razmatra slanje vojnika u Ukrajinu
• Egipat: Nijedna politička grupacija nije zadovoljna privremenim ustavom
• Počinje izbor novog pape

foto: Reuters

Situacija u glavnom gradu Avganistana Kabulu brzo se menja pošto su talibani ušli u grad i zauzeli većinu njegovih delova, uključujući predsedničku palatu. To se dogodilo dok je avganistanski predsednik Ašraf Gani bežao iz zemlje, a bezbednosne snage u gradu nestale, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Piše: Frud Bezhan

Iako je mnogo toga nepoznato, evo nekoliko ključnih pitanja za ratom razoreni Avganistan dok ekstremna islamistička grupa preuzima kontrolu nad celom zemljom.

Šta se dogodilo s demokratski izabranom avganistanskom vladom?

Međunarodno priznata vlada u Kabulu uveliko se urušila.

Predsednik Ašraf Gani odleteo je iz Avganistana 15. avgusta, prepustivši vlast talibanima pošto su njihovi borci opkolili Kabul, a potom i ušli u prestonicu. Sleteo je u susedni Tadžikistan i, prema izveštajima, odlazi u treću zemlju.

Ključni članovi Ganijeve administracije – uključujući prvog potpredsednika Amrulaha Saleha, žestokog kritičara talibana, savetnika za nacionalnu bezbednost Hamdulaha Mohiba, i Fazela Fazlija, šef administrativne kancelarije predsednika – takođe su pobegli iz zemlje.

Neki visoki vladini zvaničnici, uključujući ministre, ostali su u gradu.

Ko sada upravlja?

Čini se da su avganistanske bezbednosne snage delimično kontrolisale grad do kasno uveče 15. avgusta, ali su ga brzo prepustile talibanskim borcima.

Nakon što su se u početku obavezali da neće ući u grad, talibani su naveli da su poslali svoje borce u “neke delove” grada, navodno radi održavanja reda i sprečavanja pljački.

Bilo je izveštaja o sporadičnoj pucnjavi po gradu, ali izgleda da nije bilo većih borbi.

Neki avganistanski vojnici i policajci su viđeni kako napuštaju svoje položaje, skidaju uniforme i beže sa svojim oružjem.

Talibanski borci brzo su preuzeli kontrolu nad svim vladinim zgradama i talibanski komandanti su prikazani kako idu kroz predsedničku palatu u centru Kabula i skidaju avganistansku zastavu u, kako se čini, kancelariji predsednika Ašrafa Ganija.

Međunarodni aerodrom u Kabulu i dalje kontroliše nekoliko hiljada američkih vojnika koji obezbeđuju odlazak iz Kabula stranih diplomata, stranaca i Avganistanaca koji su radili za strane entitete.

Omar Samad, bivši afganistanski diplomata u Evropi, rekao je da su “svuda bezbednosne jedinice, ali da nema komandanta pošto je najviši ešalon napustio zemlju”.

Hamid Karzai, uticajni bivši predsednik Avganistana, objavio je 15. avgusta stvaranje “koordinacionog saveta” koji će nadzirati miran prenos vlasti.

U tročlanom savetu se nalaze Abdulah Abdulah, drugi najviši vladin zvaničnik u Kabulu, i Hekmatjar Gulbudin, jedan od najozloglašenijih bivših gospodara rata u Avganistanu i bivši vođa ekstremista.

“Čini se da ovaj savet upravlja”, kaže Ali Adili, istraživač u Avganistanskoj analitičarskoj mreži, nezavisnom tink-tenku u Kabulu.

“Međutim, nije jasno ko je dao ovlašćenje za taj savet”, dodao je on. “Formiranje saveta tek treba da donese poverenje ljudima u Kabulu.”

Dodatno je nejasno da li će savet biti formiran pošto su talibani počeli da ulaze u Kabul 15. avgusta.

Kakva vlada će se verovatno pojaviti?

Avganistanski ministar unutrašnjih poslova Abdul Satar Mirzakaval rekao je da će vlast biti predata prelaznoj administraciji.

Talibani su izgleda odbacili te tvrdnje, insistirajući da očekuju potpunu predaju vlasti.

“Bojim se da će talibani direktno preuzeti vlast ili ćemo imati privremenu vladu koja će u suštini predstavljati talibane “, rekao je Harun Rahimi, docent prava na Američkom univerzitetu u Avganistanu u Kabulu.

“U tom slučaju, budući politički sistem verovatno neće biti inkluzivan, što će navesti mnoge Avganistance da ga smatraju nametnutim i nelegitimnim”, dodao je on.

Američki zvaničnici su rekli da Vašington neće priznati talibansku vladu ako ekstremistička grupa nasilno preuzme vlast.

Talibani su ranije naveli da se zalažu za prelaznu vladu ako se Gani povuče. Međutim, nije jasno da li će ispuniti obećanje.

“Sada kada je Gani pobegao, u narednih dan ili dva znaćemo da li idemo ka širokom aranžmanu ili jednopartijskom sistemu, mada znaci ukazuju na inkluzivniji prelazni period”, rekao je Samad.

Torek Farhadi, bivši savetnik avganistanske vlade, rekao je da će, ako bude inkluzivnijeg privremenog aranžmana, talibani verovatno dominirati, ali da bi moglo biti mesta za druge političke aktere, iako očekuje da će to biti manje poznate ličnosti umesto ljudi iz sadašnje političke elite u Kabulu.

“Talibani će verovatno formirati vladu po svom izboru, s predstavnicima svih provincija i etničkih grupa, ali ne nužno s političkim ličnostima koje znamo”, rekao je Farhadi.

Šta će biti na duži rok?

Verovatno će doći do vlade u Kabulu u kojoj dominiraju talibani, kažu analitičari.

Tokom njihove ranije vladavine, vlast je bila centralizovana u rukama “amira ul-mominina” ili vođe vernika. Vrhovni vođa je bio šef države i imao je najviši autoritet. To je bio Mula Omar, duhovni vođa i osnivač talibana.

Talibani su odbacili demokratiju i izbore, tvrdivši da su “uvezeni iz inostranstva”.

Nije jasno hoće li talibani ponovo uspostaviti svoj brutalni režim.

Kada su vladali Avganistanom od 1996. do 2001. godine, fundamentalistički islamisti tlačili su žene, masakrirali etničke i verske manjine i zabranili muziku i televiziju.

Prve indicije ukazuju na to da će ekstremisti ponovo nametnuti mnoge svoje represivne zakone i retrogradnu politiku u Kabulu – kako su radili u drugim gradovima i mestima širom Avganistana koje su zauzeli.

Ekstremistička grupa zabranila je ženama da rade izvan kuće, strogo ograničila obrazovanje devojčica i zahtevala da žene budu u pratnji muškog rođaka ako izlaze iz svojih domova. Takođe je bilo i nekoliko izveštaja da su mlade žene primoravane da se udaju za talibanske borce.

I pored toga, ekstremisti su nastojali da predstave umerenije lice obećavajući da će poštovati prava žena i štititi i strance i Avganistance.

“Uveravamo ljude, posebno u gradu Kabul, da su njihova imovina i njihovi životi bezbedni”, rekao je 15. avgusta portparol talibana Suhail Šahin.

Koliko će uticaja, ako uopšte, imati spoljne sile na vladu predvođenu talibanima kako bi se osigurala zaštita ljudskih prava?

Zapadne sile ranije su se obavezale da će ostati angažovane u Avganistanu čak i posle odlaska svojih snaga iz zemlje do 31. avgusta.

“Od ključnog je značaja da, kako je obećano, međunarodna zajednica ponovo ne ode i ne napusti Avganistan, kao što je to bio slučaj između 1989. i 2001. godine”, rekao je Samad.

“Takođe je imperativ da se talibani ponašaju na način koji može zadržati međunarodnu pažnju i podršku, posebno u pogledu njihove politike ljudskih (i) rodnih prava i određenih osnovnih sloboda poput slobode izražavanja”, dodao je on.

Analitičari kažu da SAD i druge strane sile mogu uticati na ponašanje talibana ponudom međunarodne pomoći siromašnoj zemlji i zvaničnim priznanjem te grupe.

Posmatrači kažu da se Vašington kladi da će se talibani uzdržati da vladaju kao međunarodni parija, kao što su to radili devedesetih godina.

Nije, međutim, jasno da li je međunarodni legitimitet i dalje važan talibanima budući da su nadomak zauzimanja cele zemlje – kasno uveče 15. avgusta kontrolisali su 27 od 34 avganistanske provincije.

“Ako talibani pokažu da nisu zainteresovani za sticanje domaćeg legitimiteta preko inkluzivne vlade, onda bi međunarodni legitimitet mogao biti jedan od retkih preostalih izvora uticaja”, kaže Rahimi.

RSE