Sukob Irana i talibana dok ključa spor oko vode

Povezani članci

• Samit u Pragu u kritičnom trenutku za Evropu, naredni u Kišinjevu
• Vreme za univerzalni osnovni dohodak?
• Od početka godine 12 novinara ubijeno u Meksiku
• Mosul čeka haos i nakon izbacivanja ISIL-a
• Ponovo propao pokušaj mirovnih pregovora Izraela i Palestine?
• Američka vojska bacila oružje iz zraka kurdskim borcima kod Kobanija

foto: arhiva

Piše: Michael Scollon

Voda je razotkrila pukotine u krhkim odnosima talibana s Teheranom s razmenom teških reči između dve strane oko oskudnih zaliha voda i pre smrtonosnih sukoba duž avganistansko-iranske granice, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Tenzije su povišene posle pogibije pripadnika pograničnih snaga s obe strane 27. maja, dok se talibanski i iranski zvaničnici utvrđuju na svojim pozicijama uz pojačanu vojnu aktivnost i nova upozorenja.

Iako se očekuje intenziviranje sporenja oko snabdevanja vodom između dve zemlje pogođene sušom, čini se da obe strane drže otvorena vrata za dijalog po tom pitanju, istovremeno jačajući saradnju u drugim oblastima od zajedničkog interesa.

Vatreni obračun izbio je na granici između jugoistočnog Irana i jugozapadnog Avganistana, pri čemu obe strane optužuju drugu da je prva pucala.

Snimci na društvenim medijima pokazuju kako se teško naoružanje talibana donosi na granicu u okrugu Kang u provinciji Nimroz, gde su zvaničnici rekli da je jedan talibanski graničar ubijen, a nekoliko ljudi ranjeno posle teške razmene vatre.

Iranski mediji navode da su tri iranska graničara ubijena, a nekoliko ljudi ranjeno u jugoistočnoj provinciji Sistan-Beludžistan, gde je Iran učvršćivao svoju granicu dok su rasle tenzije oko snabdevanja vodom u poslednje dve nedelje.

Posle tog incidenta, talibani su nastavili da odbacuju tvrdnje Teherana da ne poštuju sporazum o vodi koji su Avganistan i Iran sklopili 1973. godine.

“Islamski emirat Avganistan smatra da je dijalog razuman način za svaki problem”, naveo je u saopštenju 28. maja portparol talibanskog ministarstva odbrane Enajatulah Havarazmi, koristeći zvanični naziv talibanske nepriznate vlade. “Izmišljanje izgovora za rat i negativne akcije nije u interesu nijedne strane”.

Iran i dalje zauzima tvrdu poziciju. Komandant nacionalne policije brigadni general Ahmadreza Radan je istog dana rekao da će “granične snage Islamske Republike Iran odlučno odgovoriti na svako kršenje granice i agresiju, i sadašnje vlasti Avganistana moraju odgovarati za svoje neodmerene postupke protivne međunarodnim principima”.

Ipak, i iranski zvaničnici su izrazili potrebu za diplomatskim rešenjem. Visoki bezbednosni zvaničnik Mohamed Ismail Kotari opisao je spor kao “tuču dece iz iste kuće”, odbacujući mogućnost da Teheran pribegne “vojnoj opciji”.

Problemi velikih brana

Voda je dragocena roba kako na jugozapadu Avganistanu, jednom od najproduktivnijih poljoprivrednih oblasti u toj zemlji, tako i na jugoistoku Iranu, jednom od nekoliko sušnih oblasti u toj zemlji gde su zbog nestašice vode izbili protesti.

Međutim, budući da Avganistan kontroliše uzvodne izvore vode koji napajaju močvare i jezera na jugoistoku Irana, talibani imaju retku polugu moći u svojim odnosima s Teheranom.

Problem – ili rešenje, u zavisnosti od toga s koje strane posmatrate – potiče od izgradnje velikih brana u Avganistanu koje su u kombinaciji s pojačanom sušom i drugim činiocima ograničili dotok vode u basen Sistan.

Taj basen uz granicu koji zavisi od poplava nekada je bio ogromna oaza divljih životinja. Nekada se tu nalazilo ogromno jezero Hamun koje se sada sastoji od tri manja sezonska jezera – Hamun-e Helmand u Iranu i Hamun-e Sabari i Hamun-e Puzak koja se nalaze i u Avganistanu i u Iranu.

Dugotrajno pitanje dopunjavanja bazena vodom izašlo je u prvi plan ranije ovog meseca posle izjava iranskog ministra spoljnih poslova Hoseina Amir-Abdolahijana i predsednika Ebrahima Raisija.

Amir-Abdolahian je u razgovoru s talibanskim kolegom Amirom Kanom Mutakijem zahtevao od avganistanskih vlasti da otvore ispuste na brani Kadžaki koja sakuplja vodu iz reke Helmand “kako bi i ljudi Avganistana i Irana mogli da imaju vodu”.

Ubrzo potom, Raisi je povećao ulog tokom posete Sistan-Beludžistanu 18. maja upozorivši “vladare Avganistana da odmah narodu Sistan-Beludžistana daju njegovo pravo na vodu”. Dodao je da talibani treba “ozbiljno” da saslušaju njegove reči, i da ne kažu posle da “im nije rečeno”.

Talibani uporno odbacuju optužbe da se ne pridržavaju sporazuma iz 1973. i tvrde da čak i ako bi se otvorila brana Kadžaki, ne bi bilo dovoljno vode da stigne do Irana.

Međutim, samo dva dana posle Raisijevih pretnji, talibani kao da su dodali so na ranu predstavljajući novi projekat navodnjavanja koji je podrazumeva završetak izgradnje brane Bahšabad na reci Farah, koja napaja basen Sistan sa severa.

Sporni sporazum o vodi

Prema sporazumu iz 1973. godine, Avganistan ima obavezu da s Iranom deli vodu iz reke Helmand po stopi od 26 kubnih metara vode u sekundi, ili 850 miliona kubnih metara godišnje.

Međutim, sporazum takođe omogućava isporuke manje količine vode u slučaju niskih vodostaja, na šta su uticale trajne suše i izgradnje novih brana u Avganistanu, uključujući branu Kamal Kan na reci Helmand koja je završena 2021. pre nego što su talibani preuzeli vlast u Kabulu.

Zamenik talibanskog premijera za ekonomska pitanja, mula Abdul Gani Baradar, rekao je 22. maja da je Kabul “predan sporazumu o vodama iz 1973. godine, ali da ne treba ignorisati sušu u Avganistanu i regionu”.

“Bol naroda Sistan-Beludžistana je naš bol”, dodao je on. “Naša srca se tope za njih koliko i za narod Avganistana, ali i mi imamo nestašice vode.”

Saradnja po pitanju vode je ranije viđena kao znak produbljivanja veza između avganistanskih sunitskih talibanskih vladara i pretežno šiitskog Irana. Talibani su u januaru 2022. pustili vodu iz brane Kamal Kan na reci Helmand u provinciji Nimroz u jezero Hamun.

Dve strane, koje su zbog verskih razlika nekada bili neprijatelji, u poslednje dve decenije su zbližili zajednički interesi u suprotstavljanju avganistanskoj vladi koju je podržavao Zapad i snagama predvođenim SAD u Avganistanu.

Otkako su se talibani vratili na vlast, ekstremistička grupa je nastojala da izgradi ekonomske i bezbednosne odnose s Teheranom. Iran, mada nije priznao vladu predvođenu talibanima, nastojao je da sarađuje s njima po pitanjima avganistanskih izbeglica u Iranu i prekogranične trgovine drogom. Iran je u februaru talibanima zvanično predao avganistansku ambasadu u Teheranu.

Zbog kriza s vodom i u Avganistanu i Iranu, obe zemlje nastoje da zauzmu čvrstu poziciju po pitanju snabdevanja vodom, i za domaću upotrebu, i zbog zaštite nacionalnih interesa. Stručnjaci međutim sugerišu da prednosti saradnje nadmašuju koristi od eskalacije sukoba.

“Nijednoj od ove dve zemlje u ovom trenutku nije potrebna zaista neprijateljska granica”, rekao je za RSE Marvin Vajnbaum (Weinbaum), direktor studija za Avganistan i Pakistan pri tink-tenku Institut za Bliski istok (Middle East Institute) u Vašingtonu.

“Ekonomski je to pitanje za obe zemlje – neće biti poljoprivrednog potencijala u provinciji Helmand bez vode koju obezbeđuje brana. I vrlo malo toga dospeva u Iran. A jugoistok Irana je jedno od najsušnijih mesta na planeti.”

Vajnbaum je rekao da ni talibani ni Teheran neće pokazati slabost po pitanju nestašice vode. “Kako se klima zahuktava, ovo će postati još akutnije”, rekao je on.

Međutim, dodao je on, za obe zemlje “ekonomske veze su zaista ono što je najvažnije”, uz saradnju na drugim pitanjima od zajedničkog interesa, kao što je sprečavanje da takozvana Islamska država proširi svoje prisustvo u regionu.

Ironično, samo nekoliko dana posle Raisijevih pretnji i predstavljanja projekta nove brane u Avganistanu, talibansko ministarstvo odbrane objavilo je da je postiglo novi sporazum o saradnji s Iranom po pitanjima odbrane i granica. Na dan vatrenog okršaja u kojem su poginuli graničari s obe strane, zvaničnici su se prethodno sastali da razgovaraju o sporu oko vode.

Posle smrtonosnog incidenta, iranski i talibanski zvaničnici održali su još jedan sastanak kako bi istražili uzrok “tenzija”.

Put do rešenja

Izgradnja brana – na čemu uveliko rade i Iran i Avganistan – i njihov uticaj ističu se među uzrocima o kojima treba razgovarati.

“Šta zaista pokreće ove sporove”, pita Vajnbaum. “Njih očigledno intenziviraju gradnje brana, koje predstavljaju jednostavno manji protok nego što su navikli i zbog čega nisu zadovoljni.”

Drugi posmatrači sugerišu da decenijama star sporazum o deljenju vode za čije nepridržavanje se međusobno optužuju Iran i talibani sadrži odgovor za rešavanje spora.

Sporazum iz 1973. omogućava Avganistanu da isporuči manje količine vode nego što je dogovoreno, ali pod određenim okolnostima, koje izgleda uključuje suše i klimatske promene za koje talibani kažu da su ograničile količine vode.

Takođe obavezuje dve zemlje da slede zacrtani kurs “u slučaju da dođe do razlike u tumačenju” odredaba navedenih u ugovoru: diplomatski pregovori, okretanje “dobrim uslugama” treće strane za posredovanju u nalaženju rešenja, a u slučaju da ništa od toga ne uspe, arbitraža.

RSE