Moj drugar ajatolah

Povezani članci

• Naprijed u prošlost
• Okaljani izbori
• Bolsonaro pod istragom zbog izjava o korona virusu
• Predstavnici zemalja članica UN-a u dresovima reprezentacija prisustvovali sastanku
• Konzervativac bez svojstava
• Danas je Međunarodni dan žena

Alternativni govor izraelskog premijera Bendžamina Netanijahua pred američkim Kongresom:

„Gospodine predsedavajući, članovi Doma i Senata, koristim ovu priliku da se udaljim od svoje uobičajene agende i trenutne izborne kampanje u Izraelu. Reći ću par reči o stvarnom odnosu između države Izrael i Islamske Republike Iran. Sigurno vam je poznata javna retorika: oni nas nazivaju malim Satanom, a mi njih nacistima. Ali to su samo političke parole. Mi smo neprijatelji, ali po tradicijama naših drevnih religija, obe strane razumeju i uvažavaju interese one druge.

Daću vam nekoliko primera ove saradnje. Počeću sa ekonomskom: pre 47 godina, izraelska vlada je sa Teheranom potpisala ugovor o postavljanju naftovoda (Eliat Ashkelon Pipeline Co), koji bi iransku naftu dopremao do Izraela i iranskih prekomorskih tržišta. Islamska revolucija je prekinula tu saradnju, a Izrael je iranskoj nacionalnoj naftnoj kompaniji ostao dužan mnogo novca.

Šta je Iran uradio? Suprotno onome što obično tvrdim – da su oni fanatični, agresivni ludaci koji probleme rešavaju ekstremnim nasiljem – oni su se poneli kao svaki razumni poverilac koji ima problema sa naplatom duga. Otišli su na arbitražu, prema našem ugovoru. A kada smo im mi stvorili pravne prepreke, žalili su se evropskim sudovima. Obe vlade su te procese držale u tajnosti, uzdržavajući se da ih koriste u propagandne svrhe u međusobnom sukobu.

I mi smo postupili učtivo i fer. Izraelski zakoni omogućavali su mojoj vladi da konfiskuje iranski udeo u partnerstvu, jer je Iran neprijateljska zemlja, ali smo mi ipak očuvali pravnu strukturu ove kompanije nadajući se nastavku dijaloga i poslovne saradnje.

Sada bih prešao na temu nuklearnog programa. Od 1966. Izrael ima nuklearni monopol u regionu, kojim kompenzuje svoju inferiornost u smislu teritorije, stanovništva i resursa. Od 1969. vlada SAD prihvata našu „nuklearnu ambivalentnost“ i želim da se zahvalim predsedniku Obami na podršci našem dogovoru sa njegovim prethodnicima i što nam je omogućio da nastavimo sa politikom zastrašivanja. Hvala ti, Barak. Bez tebe bismo bili izloženi međunarodnom pritisku da zatvorimo nuklearno postrojenje u Dimoni.

Iranski nuklearni program preti stvaranjem nuklearnog dvovlašća na Bliskom istoku, što bi oslabilo položaj Izraela. Zato se mi tome suprotstavljamo, otvoreno i tajno, i pokušavamo da ih sprečimo da proizvedu atomsku bombu. Verujemo da će zahvaljujući našem delovanju proći mnogo godina pre nego što Iran uspe da stvori upotrebljivo nuklearno oružje.

Sećajući se prošlih uspeha Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), mnogi moji sunarodnici su se ponadali da ću poslati avijaciju da bombarduje iranska nuklearna postrojenja. Priča o napadu učvrstila je naše diplomatske napore ali, kao što je načelnik generalštaba IDF Beni Ganc rekao ove nedelje, oni nisu pretočeni u svoj operativni oblik. Pod okriljem priče o vazdušnim napadima, glavne napore smo usmerili na jačanje naše mornaričke nadmoći. Izgradili smo podmorničku flotu čije samo postojanje svakom neprijatelju stavlja do znanja da bi ona, u slučaju da Izrael pretrpi smrtonosni nuklearni napad, mogla da uništi zemlju koja nas je napala. I hvala kancelarki Merkel, čija nam je vlada to omogućila. Hvala, Angela.

Iran je prepoznao našu nuklearnu superiornost i zaobišao je razvojem konvencionalnih raketnih postrojenja u Libanu, koja mogu da pogode bilo koje mesto u Izraelu i razore naše gradove i aerodrome. Ali uprkos mojim tvrdnjama da su iranski lideri fanatični ludaci, raketni arsenal Hezbolaha i dalje je u skladištima. Protiv nas je iskorišćen samo kada je moj prethodnik Ehud Olmert neodgovorno pokrenuo totalni vazdušni napad kao odgovor na Hezbolahovu otmicu dva izraelska vojnika.

Mora se priznati da je njegov odgovor bio iracionalan i da je od mog povratka na vlast pre šest godina mir na severu opstao, iako vaši mediji tvrde da je Izrael bombardovao Hezbolahove konvoje i patrolu u kojoj je bio iranski general. U svim ovim slučajevima, Hezbolah i Iran su demonstrirali samokontrolu i obazrivost, a ne ludilo. Moj kolega Ali Hamnej možda veruje i moli se za povratak mesije, ali svoju politiku bazira na realnosti.

Vaša vlada priprema istorijski sporazum sa Iranom koji bi mogao da vodi ublažavanju neprijateljstava. Ne znam da li ćete u tome uspeti i da li će Hamnei odustati od svojih sumnji i dozvoliti otvaranje svoje zemlje prema zapadu, ali primeri koje sam vam pružio pokazuju da je iranski vođa inteligentan državnik sa kojim je moguće sarađivati.

To bi pomoglo i nama: ispod našeg medijski vešto održavanog sukoba, Iran i Izrael su napredovali u zaštiti sopstvenih interesa bez ulaženja u oružani sukob. Iranski režim je opstao, kao i naša kontrola nad osvojenim teritorijama. Složićete se da je to veliki uspeh u doba kada se zvanični dijalog između Jerusalima i Teherana svodi na pretnje i osude.“

Aluf Benn, Haaretz, 02.03.2015.

Preveo Zoran Trklja

Peščanik.net