Klaus Johanis pobedio na predsedničkim izborima u Rumuniji

Povezani članci

• Najmanje 70 ljudi poginulo u Jemenu nakon zračnih napada koalicije predvođene Saudijskom Arabijom
• Guterres: U Siriji poginulo lani najviše djece od početka rata
• Joschka Fischer: „Europa mora postati neovisna moć“
• Pompeo poziva OAS da suspendira članstvo Venecuele
• Brisel: Nemačka ne odustaje od uslova za Srbiju
• Izbori u Turskoj
  Da li će Kurdi srušiti Erdogana?

Foto: Octav Ganea/Inquam Photos

Predsednik Rumunije Klaus Johanis ubedljivo je pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora u toj zemlji.

Konzervativac Johanis (60) osvojio je 63,2 odsto glasova, a doskorašnja premijerka, kandidatkinja Socijaldemokratske partije Vijorika Dančila 36,8 odsto, pokazuju rezultati na osnovu 88 odsto prebrojanih glasova, prenosi AP.

U prvom krugu izbora pre dve nedelje, Johanis je osvojio 37,8 odsto glasova, a Dančila 22,2 odsto.

Posle objavljivanja rezultata, Johanis je u sedištu Nacionalne liberalne stranke rekao da je “pobedila moderna, evropska, normalna Rumunija”.

“Prihvatam ovu pobedu s radošću, zahvalnošću, skromnošću i verom u Rumuniju”, rekao je Johanis, pripadnik nemačke manjine koji je pre ulaska u politiku predavao fiziku u srednjoj školi.

Izlaznost na izborima bila je 49,87 odsto, manje nego 2014. godine, kada je glasalo 53,17 odsto birača.

Johanis je pre izbora obećao nastavak borbe protiv korupcije i jačanje vladavine prava u zemlji sa 19,4 miliona stanovnika.

Parlament Rumunije je 10. oktobra izglasao nepoverenje Dančilinoj vladi, koja se našla pod teretom optužbi za korupciju i kritika Evropske unije zbog pravosudnih reformi, koje se tumače kao ugrožavanje vladavine prava i nezavisnosti sudija.

Poslanici su 4. novembra izglasali novu, manjinsku vladu na čelu s Ludovikom Orbanom iz Nacionalne liberalne stranke, na čijem je čelu ranije bio Johanis.

Johanis se često sukobljavao s Dančilom i njenom partijom zbog pravosudnih reformi i drugih zakona. Opozicija i kritičari doskorašnje vlade brinu zbog ublažavanja antikorupcijskih zakona, zahvaljujući kojima su prethodnih godina podignute optužnice protiv nekoliko desetina osoba, medju kojima su članovi vlade, poslanici i jedan rumunski član Evropskog parlamenta.

Gnev javnosti rezultirao je i čestim, masovnim antikorupcijskim protestima u Bukureštu i drugim gradovima.

Očekuje se da će Johanis i Orban, koji imaju iste ideološke korene i vrednosti, zajedno raditi na jačanju mera u borbi protiv korupcije.

Iako je članica EU od 2007. godine, u Rumuniji je rašireno siromaštvo, a više od 25 odsto stanovništva živi s manje od 5,5 dolara na dan, pokazala je prošlogodišnja studija Svetske banke.

RSE