Hapšenje zbog genocida posle skoro četvrt veka bega
Povezani članci
Hapšenjem Felisijena (Felicien) Kabuge, optuženog za genocid u Ruandi 1994, okončana je potera za jednim od najtraženijih ljudi na svetu i napravljen korak ka dugoočekivanoj pravdi posle brutalnih zločina pre više od četvrt veka koji i danas odzvanjaju u regionu centralne Afrike, pišu svetski mediji.
Posle 26 godina
Posle četvrt veka bekstava Kabuga, optužen da je koristio bogatstvo i uticaj za podsticanje genocida u Ruandi 1994, suočiće se sa suđenjem na međunarodnom sudu pošto je uhapšen u Parizu, piše Vašington post (The Washington Post).
Hapšenje Kabuge, koji je optužen po sedam tačaka za genocid i druge zločine, “podsetnik je da se odgovorni za genocid mogu privesti na odgovornost, čak i 26 godina posle njihovih zločina”, saopštilo je tužilaštvo međunarodnog suda u Hagu.
Kabuga je 1994. bio jedan od najbogatijih ljudi u Ruandi i bio je jedan od vlasnika radio stanice čiji je program podsticao mržnju većinske etničke zajednice Hutu prema Tutsi manjini, a takođe je, prema Međunarodnom krivičnom sudu za Ruandu, finansirao paramilitarnu organizaciju Hutua Interahamve (Interahamwe) “masivnom kupovinom” stotina hiljada mačeta i drugog poljoprivrednog oruđa kojima su ubijani ljudi.
Za samo tri meseca u genocidu u Ruandi je ubijeno više od 800.000 ljudi, većinom pripadnika etničke grupe Tutsi, ističe Vašington post i ukazuje da su krvoproliće uz podršku vojske Ugande okončale snage Tutsija predvođene Polom Kagameom (Paul) koji je od tada predsednik Ruande.
Između 2005. i 2012. stotine hiljada izvršilaca ubistava u genocidu su na sudovima u Ruandi bili oči u oči suočeni s članovima porodica žrtava u pokušaju pomirenja i proces je doveo do osude u dve trećine slučajeva, navodi američki list, ali i dodaje da su mnogi počinitelji ubistava pobegli u susednu DR Kongo, gde ih je gonila Kagameova vojska, izazivajući regionalni sukob koji je trajao više od deset godina i doveo do miliona drugih smrti. Pojedine grupe Hutu ekstremista i dalje na istoku Konga napadaju civile.
Jedan od najtraženijih begunaca
Kancelarija tužilaštva međunarodnog suda u Hagu je saopštila da je Kabuga (84) uhapšen sofisticiranoj, koordinisanoj operaciji s istovremenim pretragama na više lokacije.
Međunarodni krivični sud za Ruandu (ICTR) je zatvoren 2015. godine posle desetina osuda, ali je Kabuga ostao jedan od najistaknutijih begunaca kojeg su tražile vlada Ruande i sud u Hagu, ukazuje Vašington post.
Postupke za zločine u Ruandi je preuzeo Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove (IRMCT) koji se takođe bavi slučajevima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Francuska policija je okončala višedecenijsku potragu za beguncem koji je često navođen kao jedan od najtraženijih ljudi na svetu, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Francuski zvaničnici su rekli da se krio severozapadno od Pariza, uz pomoć njegove dece koja su postavila efikasan sistem da ga sakriju, dodaje britanski list, navodeći da je Kabuga živeo pod lažnim identitetom u pariskom predgrađu Anijer na Seni.
Hapšenje ipak, ističe Gardijan, postavlja pitanje kako je Kabuga uspeo toliko dugo da izbegava pravdu i živi blizu Pariza, makar poslednjih godina.
Ko je Kabuga?
Novac i veze Kabuge pomogli su mu da izbegne hapšenje više od 20 godina tokom kojih je boravio u Ruandi, Švajcarskoj, bivšem Zairu i Keniji, ocenjuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Do subote jedan od najtraženijih begunaca u svetu, kako ukazuje AFP, uzdigao se iz siromaštva i postao jedan od najbogatijih ljudi u Ruandi, posle čega je navodno koristio svoje bogatstvo za finansiranje genocida 1994.
Roditelji su mu bili skromni poljoprivrednici i počeo je prodajom sitnica, poput cigareta i polovne odeće od vrata do vrata i na pijaci na severu Ruande, posle čega se preselio u prestonicu Kigali gde je otvorio nekoliko radnji. Do 1994. je bio jedan od najbogatijih ljudi i seljani u udaljenim selima koji su uštedeli nešto novca bi dobili nadimak “Kabuga”, navodi AFP.
Jedna od njegovih ćerki se 1993. udala za najstarijeg sina tadašnjeg predsednika Ruande Huvenala Habijarimana (Juvenal Habyarimana), čije je ubistvo 1994. dovelo do genocida. Druga ćerka se udala za ministra planiranja koji je osuđen na 30 godina zbog uloge u krvoproliću.
Kabuga je vodio Nacionalni odbrambeni fond, u koji su novac davali on i drugi biznismeni, i preko kojeg su navodno kupovane mačete i uniforme za vojsku i paramilitarne organizacije Hutua. Mnoge žrtve su ubijene tim mačetama. Pored toga, Kabuga je pomogao u osnivanju zloglasne Radio-televizije Oslobađanje hiljadu brežuljaka (Radio-Television Libre des Mille Collines – RTLM) čiji je program podsticao na ubistva.
U optužnici Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu, koji je 1997. izdao nalog za hapšenje, navodi se da je Kabuga bio predsednik RTLM-a i da je i de fakto i de jure imao kontrolu nad programom, radom i finansijama RTML-a. Takođe je optužen da je direktno nadzirao masakr koji su Interahamve počinile na severozapadu Ruande i jednom okrugu Kigalija.
U julu 1994. je tražio azil u Švajcarskoj, ali je izbačen posle mesec dana. Pobegao je u Kinšasu i kasnije u Keniju gde je uspeo da izbegne tri pokušaja hapšenja po nalogu ICTR-a koji ga je, između ostalog, optužio za genocid, učestvovanje u genocidu, direktno i javno podsticanje na izvršenje genocida. SAD su 2002. ponudile nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenje i finansirale medijsku kampanju u Keniji kojim su njegove slike objavljene širom zemlje.
Žrtve i preživeli pozdravljaju hapšenje
Pre genocida u Ruandi, 6. aprila 1994. oboren je avion s tadašnjim predsednikom Habijariamom iz etničke grupe Hutu i ekstremisti iz te zajednice su optužili pobunjeničku grupu Tutsija Ruandanski patriotski front (RPF) za napad, što je ta organizacija negirala, ukazuje BBC.
U dobro organizovanoj kampanji, oružane grupe Hutua su dobile listu Tutsi žrtava od kojih su mnoge ubijene mačetama strahovitom brutalnošću, navodi britanski servis, ističući da je jedna od oružanih grupa bilo omladinsko krilo vladajuće partije Interahamve koja je postavljala blokade puteva i sprovodila pretrage od kuće do kuće za pronalaženje Tutsija.
Na međunarodnom planu je malo urađeno za zaustavljanje ubistava, podvlači BBC. UN su imale snage u Ruandi ali bez mandata za delovanje, pa se većina mirovnjaka povukla. Posle dolaska RPF-a oko dva miliona Hutua je pobeglo, uglavnom u DR Kongo. RPF je optužen da je ubio hiljade Hutua kada je došao na vlast, ali to negira.
Organizacije preživelih i žrtava genocida pozdravile su hapšenje Kabuge, ističe BBC.
“Svaki preživeli genocida je srećan što je uhapšen”, rekla je predstavnica organizacije udovica Avega za BBC, dok je generalni sekretar krovne organizacija preživelih genocida Ibuka rekao je da je hapšenje “velika vest”.
Članovi organizacije Ibuka žele da se Kabugi sudi u Ruandi uz objašnjenje da bi to poslalo snažnu poruku svima u Ruandi, a posebno onima koji su sprovodili genocid, ali se to, kako navodi BBC verovatno neće desiti, pošto će se slučajem baviti Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu.
Možda najvažnije hapšenje od hvatanja Mladića
Hapšenje Kabuge – koje se smatra najvažnijim po nalogu međunarodnog tribunala u prošloj deceniji – moglo bi doneti dugoočekivanu pravdu za njegove postupke pre više od 25 godina u maloj centralnoafričkoj državi, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).
Hvatanje Kabuge je kulminacija višedecenijske međunarodne potrage na najmanje dva kontinenta i tim činom je, ističe američki list, okončana duga i često frustrirajuća potraga međunarodnih istražitelja u nizu zemalja.
Suđenje Kabugi bi takođe moglo da razmrsi preostale misterije ubistava, posebno to koliko je bio planiran genocid koji je potom, kako, ukazuje Njujork tajms, doveo do katastrofalnog rata u susednoj DR Kongo koji još i danas destabilizuje centralnu Afriku.
Hapšenje Kabuge važan je korak ka pravdi, rekao je glavni tužilac međunarodnog suda tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz). “Kabugu su žrtve i preživeli uvek videli kao jednu od vodećih figura”, rekao je on.
Hvatanje Kabuge je možda najvažnije hapšenje po nalogu međunarodnog tribunala od Ratka Mladića 2011. koji je kasnije osuđen za genocid u BiH, rekao je Bramerc za Njujork tajms.