Demokrate i republikanci postigli dogovor o ogromnom paketu pomoći

Povezani članci

• Počelo suđenje opozicionaru Kara-Murzi u Moskvi
• Na antivladinim protestima u Iraku poginule 53 osobe
• Davutoglu: Sekularizam ostaje dio turskog ustava
• Sudija u SAD naredio spajanje porodica imigranata
• Čemu služi politika štednje
• Auckland: Oluja ostavila hiljade domova bez električne energije

Foto: Berndan Smialowski/AFP

Američke demokrate, republikanci i predstavnici administracije Donalda Trampa (Trump) posle višednevnih žustrih sporova postigli su dogovor o novom paketu pomoći za građene i kompanije u SAD suočene s katastrofalnim ekonomskim posledicama zbog pandemije korona virusa, pišu svetski mediji, ukazujući da su nade za dogovor prethodnog dana dovele do nekih od najvećih skokova na berzama.

Dogovor u Senatu

Lideri u Senatu i predstavnici Trampove administracije postigli su dogovor u sredu rano ujutro o paketu podsticaja od 2.000 milijardi dolara za spas privrede od posledica pandemije, piše Vašington post (The Washington post).

Dogovorom je završeno pet dana intenzivnih pregovora koji su, kako ukazuje list, povremeno prelazili u stranački rat dok ekonomija posrće pod pritiskom smrtonosne pandemije, sa zatvorenim školama i preduzećima, masovnim otpuštanjima i desetima hiljada obolelih.

Zakon o pomoći, neviđen po veličini i obimu, ima za cilj da pomogne privredi, slanjem 1.200 dolara mnogim Amerikancima, stvaranjem programa zajma od 367 milijardi dolara za male kompanije, kao i osnivanjem fonda od 500 milijardi dolara za korporacije, gradove i države.

Među drugim odredbama je veliko povećanje osiguranja za nezaposlene, 150 milijardi dolara za fondove podsticaja na državnim i lokalnim nivoima, kao i 130 milijardi dolara za bolnice.

Predlog zakona, za koji se očekuje da će stupiti na sngu za nekoliko dana, doneće najveći ekonomski paket podsticaja u modernoj američkoj istoriji, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).

Dogovor je rezultat maratonskih pregovora senatskih republikanca, demokrata i Trampovog tima koji su umalo propali zbog insistiranja demokrata na snažnijim zaštitama za radnike i nadzoru nad novim fondom od 500 milijardi dolara za pomoć kompanijama.

Najveći skok od 1933.

Indeks Dau Džons (Dow Jones) njujorške berze zabeležio je u utorak najveći dnevni procentualni skok od 1933. godine pošto su američki kongresmeni rekli da su blizu dogovora o paketu ekonomskih mera kao odgovor na posledice korona virusa, što je unelo optimizam na tržišta posle najvećih padova na berzi od finansijske krize 2008, ukazuje Rojters (Reuters).

Sva tri američka glavna indeksa zabeležila su snažan rast – Dau 11,37 odsto, S&P 500 9,38 odsto, a Nasdak (Nasdaq) 8,12 odsto – nakon brutalnog pada u ponedeljak pošto je pandemija zatvorila cele države.

Istaknuti republikanci i demokrate u Kongresu su u utorak rekli da su blizu dogovora o zakonu o podsticajima od 2.000 milijardi dolara s ciljem da se finansijski pomogne Amerikancima koji su ostali bez posla, kao i ugroženim kompanijama.

Predlog Kongresa sledi agresivne mere koje su nedavno najavile Federalne rezerve, uključujući kupovinu korporativnih obveznica i direktne zajmove kompanijama.

Investitori su takođe, kako dodaje Rojters, ohrabreni najavom predsednika Donalda Trampa da razmatra kako ponovo pokrenuti deo poslovnog života kada 15-dnevno zatvaranje završi sledeće nedelje, iako se virus brzo širi dok se slabo opremljene bolnice suočavaju s talasom zaraženih.

Trampova žurba

Tramp je pokrenuo nacionalnu debatu oko pitanja kada ponovo otvoriti američku privedu, ali se suočava s otporom dok traži da se SAD potpuno otvore za poslovanje do Uskrsa, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Neki od Trampu najlojalnijih republikanca, poput senatora Lindzija Grema (Lindsay Graham), ne slažu se sa predsednikom koji traži otvaranje privrede uprkos, kako navodi britanski list, međunarodnoj medicinskoj saglasnosti da je produžena blokada ključna za suzbijanje pandemije korona virusa. “Nema funkcionalne privede ako ne kontrolišemo virus”, napisao je Grem na Tviteru (Twitter),

Ipak, mnogi republikanci su podržali Trampov poziv da se preispitaju posledice blokade, dok centralna banka, ukazuje Fajnenšl tajms, ulaže herkulovske napore da preokrene masivne gubitke u radnim mestima i zaustavi finansijska previranja.

Tramp je prethodnih dana pokrenuo debatu navodeći da bi mogao ublažiti federalne smernice o izolaciji pošto sledeće nedelje istekne prvi period od 15 dana, a u utorak je stavio rok do Uskrsa koji pada na 12. april, tvrdeći da se ne može dopustiti da “lek bude gori nego problem”. Međutim, dok Tramp može ublažiti preporuke, on, kako navodi list, nema skoro nikakav autoritet nad guvernerima saveznih država koji su naredili blokade.

Zamenik guvernera Teksasa, republikanac Den Patrik (Dan Patrick) izazvao je oštru reakciju u ponedeljak kada je rekao da su on i drugi stariji Amerikanci spremni da rizikuju svoj opstanak kako bi se osigurao ekonomski oporavak zarad mlađih sugrađana. Tramp je u utorak pojačao tu poruku, tvrdeći da su se smernice za socijalno distanciranje, koje je podržao pre nedelju dana, kao i druge mere pokazale kao “veoma bolne… i veoma destabilišuće” za zemlju.

Dobici i na drugim svetskim tržištima

I berze u drugim zemljama su u utorak zabeležile velike dobitke ohrabrene naporima Federalnih rezervi da pomognu privredu SAD, nadom za dogovor u Kongresu, ali i porukom Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemlja da će uraditi sve što treba da se prebrode posledice pandemije, piše Gardijan (The Guardian).

Među berzanskim indeksima s velikim dobicima je, kako navodi list, bio britanski FTSE 100 koji je imao najveći rast u istoriji od 452 poena, skokom od devet odsto.

Posle najave američke centralne banke da će pokrenuti neograničeni program štampanja novca, sedam ključnih svetskih privrede je takođe nastojalo da ublaži strahove od globalne depresije. Nakon kritika nekih svetski lidera zbog nedostatka jedinstvene reakcije na krizu, G7 je saopštila da će uraditi “sve što je neophodno da se vrate poverenje i ekonomski rast, kao i da se zaštite radna mesta, poslovi i otpornost finansijskog sistema”.

Ministri finansija iz G7 – Francuske, Italije, Japana, Kanade, Nemačke, SAD i Velike Britanije – najavili su da će koordinisati rad na nedeljnom nivou i obećali dalje mere za ublažavanje ekonomskog udara, dok će mere za podršku radnih mesta i rasta, prema njihovom saopštenju, biti korišćeni sve dok je neophodno.

RSE