ENG
Severnoatlantski savez na samitu u Londonu ove nedelje obeležava 70. rođendan, ali bi proslava mogla biti više prikaz nejedinstva u NATO-u s tenzijama među liderima i sukobljenim shvatanjima šta su najveći izazovi zapadne vojne alijanse, dok se očekuje da predsednik SAD Donald Tramp (Trump) nastavi pritisak na ostale članice da više izdvajaju na odbranu, pišu svetski mediji.
Tenzije na rođendan
Ispod rođendanskog raspoloženja, tenzije će ključati dok transatlantska vojna zajednica obeležava 70 godina postojanja na skupu u blizini Londona 3. i 4. decembra, ocenjuje Rojters (Reuters).
Žalbe američkog predsednika da mora da “subvencioniše” Evropu primorale su članice da povećaju svoje doprinose, dok je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) prošlog meseca podigao prašinu rekavši da je NATO “moždano mrtav” i predložio “strateški odnos” s Rusijom.
Na samitu saveza treba očekivati užarenu debatu i oko pretnji Turske da će glasati protiv odbrambenog plana za baltičke države i Poljsku, ako NATO ne proglasiti kurdske snage – Jedinice narodne odbrane (YPG) teroristima, što nije verovatno budući da su YPG pomogle u pobedi nad ekstremističkom organizacijom tzv. Islamska država.
Rojters ukazuje na još jedan osetljiv trenutak – domaćin samita, britanski premijer Boris Džonson (Johnson) se nada da se Tramp neće uplitati u britanske izbore, što bi mogla da iskoristi opozicija.
Teška pitanja i neizvesni odgovori
Partneri u NATO su suočeni s teškim i urgentnima pitanjima koje treba rešiti i koja će se pojaviti na samitu kod Londona, ali nije jasno da li će biti rešena ni na izbliza odlučan način, ocenjuje Gardijan (The Guardian) u uredničkom stavu.
NATO je suočen s neizvesnim obavezivanjem Trampa alijansi, što je, kako ističe Gardijan, pokazano odukom SAD o povlačenju sa severa Sirije da dozvoli Turskoj, takođe članici NATO-a, da izvrši invaziju. Neizvesnost u razmišljanju SAD o alijansi prethodilo je Trampu, pošto su i njegovi prethodnici Džordž Buš (George Bush) i Barak Obama (Barack), bili nestrpljivi s alijansom, posebno oko deljenja troškova.
Francuski predsednik je s pravom istakao još veći izazov kada je reagovanje NATO u vezi sa Sirijom nazvao “moždanom smrću” i sugerisao da su potrebne “nove alijanse i novi načini saradnje” protiv pretnje od terorizma, ocenjuje Gardijan, ukazujući da je Makronov komentar podstakao raspravu s istočnim članicama koje kao glavnu pretnju vide Rusiju a ne terorizam.
Izazovi – terorizam ili Rusija?
Napad na londonskom mostu prošle nedelje će nesumnjivo ojačati verovanje nekih članica NATO-a da je terorizam, a ne Rusija, jedni zajednički neprijatelj alijanse, ali bi to bila greška, ocenjuje spoljnopolitička urednica britanske televizije Skaj (Sky) Debra Hejns (Deborah Haynes).
Iako članice treba da reaguju na pretnje koje predstavljaju terorističke organizacije, poput tzv. Islamske države ili Al-Kaide, to nije egzistencijalna pretnja po evropski način života i slobode, ističe urednica Skaja dodajući da napori država kao što je Rusija u kršenju međunarodnih pravila, podrivanju demokratskih vlada i eksploatisanju podela u društvu predstavljaju daleko podmukliju opasnost po bezbednost saveznika.
Oba izazova – Rusija i terorizam – treba da budu deo fokusa NATO za budućnost, kao i niz drugih pitanja, poput klimatskih promena, migracija i kako se postaviti prema Kini koja će postati najveća svetska privreda u narednih pet godina. Očekuje se da će ta pitanja biti na dnevnom redu lidera NATO u Londonu, ukazuje Hejns.
NATO je kao organizacija u kojoj je potrebno jednoglasje članica, protekle dve decenije uspevala da reaguje na izazove dve glavne brige, ali je to uvek balansiranje, podvlači urednica Skaja, ukazujući da je najznačajnija promena svrhe alijanse usledila posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001.
Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina o Krimu 2014. i istočnoj Ukrajini je bio sledeći događaj koji je NATO opet primorao da promeni oblik – NATO je opet morao da razmišlja o potencijalnom sukobu među državama, zbog čega su članice proteklih pet godina povećale ulaganja u konvencionalnu vojsku i poboljšale spremnost za brzo reagovanje, ističe spoljnopolitička urednica Skaja.
Predstava nejedinstva
Okupljanje osmišljeno kao proslava jednog od najvažnijih svetskih vojnih saveza rizikuje da postane predstava nejedinstva – i to ovog puta ne zato što je Tramp nešto rekao ili uradio, ističe Blumberg (Bloomberg).
Lideri NATO-a će ove nedelje morati da brinu o druga dva predsednika – francuskom predsedniku Makronu i turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoanu (Recep Tayyip Erdogan) koji je uznemirio članice saveza odlukom da pošalje trupe u Siriju i kupi ruski antiraketni sistem, ukazuje Blumberg, dodajući da je situacija pogoršana javnim razmenama uvreda dva predsednika.
Tri značajne članice alijanse – SAD, Francuska i Turska – na samit donose suprotstavljene programe, zbog čega bi okupljanje moglo da pojača zabrinutost o budućnosti NATO-a, umesto da se slavi, kako zvaničnici i lideri saveza redovno kažu, najuspešnije vojno grupisanje u istoriji.
Viši zvaničnik SAD je rekao da će Tramp želeti da prioritet bude uključenje NATO-a u suzbijanju sve većeg uticaja Kine. On je rekao da će Tramp takođe pritisnuti saveznike da povećaju odbrambenu potrošnju i da isključe kineske kompanije iz izgradnje 5G mreža. S druge strane, Makron želi da terorizam, a ne Kina, bude prioritet alijanse. Povrh toga, Ankara želi da se prihvate turski ciljevi na severu Sirije, između ostalog da se kurdske snage klasifikuju kao teroristička pretnja.
Mada su članice alijanse povećale izdvajanja za odbranu, a NATO i dalje privlači nove države – Severna Makedonija, za koju se naredne godine očekuje pridruženje savezu, povećaće broj lidera na 30, dok ih je u vreme pada Berlinskog zida (1989.) bilo 15. Ovakve uspehe, međutim, nadglašavaju javne rasprave o tome na šta bi NATO trebalo da se fokusira i za šta bi trebalo da se zalaže. U pokušaju da obuzda debatu, Nemačka je predložila formiranje ekspertske grupe koja bi sastavila izveštaj o budućem političkom obliku alijanse.
Ustupak Trampu
U još jednom gestu prema Trampu, NATO je u četvrtak najavio da je dogovoreno smanjenje doprinosa SAD relativno malom centralnom budžetu alijanse, s ciljem da se osigura miran sastanak lidera u Londonu, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times)
Budžet vojne alijanse, koji pokriva njeno sedište i osoblje, kao i neke male zajedničke vojne operacije je oko 2,5 milijarde američkih dolara godišnje u poređenju sa 700 milijardi dolara budžeta Pentagona.
Na sastanku s Makronom u Parizu generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg rekao je da su se članice dogovorile da preraspodele troškove – SAD će plaćati manje, Nemačka više što će docesti do balansiranja budžeta – ove dve zemlje će doprinositi prosečno 16 odsto centralnom budžetu NATO-a. Do sada su SAD pokrivale 22 odsto troškova saveza. Prema izvorima, promena će stupiti na snagu od 2021.
Taj centralni budžet NATO-a je odvojen od onih dva odsto godišnje BDP-a koliko je svaka članica prihvatila da odvaja na odbranu do 2024. godine.
Tramp se redovno žali na potrošnju na odbranu ostalih članica, ali su druge zemlje u alijansi povećale svoju potrošnju od ruske aneksije Krima na oko 130 milijardi dolara, rekao je izvor iz NATO-a. Ipak, ukazuje Njujork tajms, tek osam od 29 članica je ispunilo cilj od dva odsto BDP-a.
Dobra vest za NATO?
Samit NATO u Londonu dolazi u posebno teškom trenutku za Trampa koji se suočava sa sledećom fazom istrage za opoziv, ali njegovi savetnici vide sastanak kao priliku da ga predstave kao lidera koji ispunjava svoja spoljnopolitička obećanja, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Tramp, koji je kao predsednički kandidat govorio da je alijansa zastarela, poremetio je prethodne samite prigovaranjima da članice moraju više trošiti na odbranu. Uoči samita u Londonu, Bela kuća je, navodi list, imala pomirljiviji ton pripisujući predsedniku zasluge za povećanu vojnu potrošnju članica te objavom konstatacije da je “transatlantski odnos veoma, veoma zdravo mesto”.
Bela kuća je u petak saopštila da devet članica sada ispunjava prag od dva odsto BDP-a izdvojenih za odbranu, dok ih je 2016. bilo četiri, a očekuje se da će taj broj porasti na 18 do 2024. godine. Tramp, koji se ove godine dva puta u Beloj kući sastao sa generalnim sekretarom NATO-a Stoltenbergom, tvrdi da je to njegova zasluga.
Stručnjaci ocenjuju da je promena tona Bele kuće dobra vest za alijansu. “Mislim da je najgore iza nas i da je Tramp izgleda malo ublažio svoje protivljenje”, rekao je profesor univerziteta Džordžtaun Čarls Kapčan (Charles Kupchan) koji je bio u Nacionalnom savetu za bezbednost u administracijama Bila Klintona (Bill Clinton) i Baraka Obame.
