BERNIE SANDERS: Šta Biden mora učiniti
Povezani članci
- Vlada Avganistana: Američki marinci da se povuku
- Severna Koreja ispalila svoju najmoćniju raketu dok je svet okrenut ratu u Ukrajini
- Bombaški napad u Turskoj: Jedna osoba ubijena, više od 40 ranjeno
- U školi u Nigeriji oteto više od 150 djece
- Ništa od pregovora Izrael u Gazi srušio 13-katni stambeni neboder
- Nagoveštaj Teherana o direktnim pregovorima sa SAD naišao na kritike u Iranu
Svakog dana 4.000 Amerikanaca umire od kovida-19 zbog neuspeha administracije da efikasno organizuje proizvodnju i distribuciju vakcina, kao i procedure za testiranje i praćenje. Dok besni najveća pandemija veka, više od 90 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje ili ima samo ograničenu zdravstvenu zaštitu. Oni ne mogu računati na pomoć lekara ako se razbole. Izolacija i strahovi koje je donela pandemija doveli su do naglog skoka broja slučajeva mentalnih oboljenja.
Više od polovine američkih radnika živi od jednog do drugog čeka, uključujući i milione esencijalno važnih radnika koji svakodnevno rizikuju život. Više od 24 miliona Amerikanaca je nezaposleno ili samo delimično zaposleno, ako nisu sasvim odustali od potrage za poslom, a glad ugrožava više ljudi nego ikada u poslednjih nekoliko decenija.
Zbog nedovoljnih primanja, približno 40 miliona Amerikanaca se suočava sa mogućnošću da završe na ulici. Mnogi od njih duguju hiljade dolara za zaostale stanarine. To ne uključuje 500.000 onih koji su već izbačeni na ulicu.
U međuvremenu, najbogatiji ljudi u zemlji postaju sve bogatiji, a dohodovna i imovinska nejednakost obaraju istorijske rekorde. Neverovatno je da je 650 američkih milijardera za vreme pandemije uspelo da uveća svoje bogatstvo za ceo trilion dolara.
Zbog pandemije je obrazovanje u zemlji u haosu, od predškolskih ustanova do univerziteta. Obrazovanje velikog broja mladih ljudi je praktično prekinuto i verovatno je da će stotine koledža prestati da radi.
Klimatske promene uništavaju planetu i donose nezapamćen broj šumskih požara i vremenskih kataklizmi. Naučnici nam govore da je ostalo još samo nekoliko godina pre nego što šteta postane nepopravljiva.
Preko svega toga, na udaru su se našli i temelji američke demokratije. Imali smo predsednika koje je činio sve što je u njegovoj moći da potkopa naše demokratske institucije i izazove nasilje protiv države i ustava na čiju odbranu se zakletvom obavezao. Uprkos brojnim očiglednim dokazima, desetine miliona Amerikanaca još veruje u Trumpovu laž da je ubedljivo pobedio na izborima i da je pobeda ukradena, njemu i njegovim pristalicama. Širom zemlje organizuju se naoružane desničarske milicije koje podržavaju Trumpa.
Na takvu nezapamćenu krizu Kongres i Biden moraju odgovoriti nezapamćenim merama. Nema više nastavljanja po starom. Nema više povratka na staro.
Demokrati koji sada kontrolišu Belu kuću, Senat i Predstavnički dom moraju prikupiti hrabrost i pokazati američkom narodu da je država sposobna da brzo i efikasno reaguje na njihove patnje i strepnje. Kao predsedniku Budžetskog odbora u novom Senatu, namera mi je da upravo to i uradim.
Šta to znači za prosečnog Amerikanca?
To znači da ćemo agresivno suzbijati pandemiju da bismo omogućili Amerikancima da se vrate na radna mesta i u škole. Za to nam je potreban program federalne pomoći da bismo proizveli dovoljnu količina vakcina i efikasno ih distribuirali.
To znači da u ovom periodu velikih ekonomskih teškoća moramo osigurati da svi Amerikanci imaju na raspolaganju dovoljne finansijske resurse za dostojanstven život. Iznos od 600 dolara direktne pomoći koja se isplaćuje svim odraslim radnicima i svakom detetu mora se uvećati na 2.000. Takođe, minimalna cena rada mora se podići na 15 dolara na sat, uz uvođenje dodatnih mera zaštite za nezaposlene, zaustavljanje prinudnih iseljenja, i sprečavanje daljeg rasta broja beskućnika i gladnih.
To znači da svima moramo pružiti zdravstvenu zaštitu dok traje ova pogubna pandemija. Takođe, moramo prestati da se sramotimo pred svetom kao jedina među vodećim zemljama koja radnicima ne daje plaćena odsustva za bolovanje i obavljanje porodičnih obaveza.
To znači da zdravstvenu zaštitu dece moramo uvesti u svaki vrtić i pružiti je svakoj porodici u Americi.
Uprkos svemu što su vam dosad govorili, ništa nas ne sprečava da sve to i uradimo. Kroz mehanizam rebalansa budžeta, za koji je u Senatu dovoljna prosta većina, možemo delovati brzo i odmah usvojiti hitne mere.
Ali to neće biti dovoljno. Ove godine moramo napraviti još jedan rebalans radi sprovođenja velikih strukturnih promena koje su našoj zemlji neophodne. Konačno, moramo rešiti problem groteskno visokog nivoa imovinske i dohodovne nejednakosti i konačno napraviti zemlju koja radi u korist svih svojih stanovnika, a ne samo u korist nekolicine.
To znači da bi drugi rebalans bio iskorišćen da se stvore milioni dobro plaćenih poslova, da se obnovi zastarela infrastruktura i izgradi pristupačan stambeni fond, da se modernizuju škole, spreče dalje klimatske promene i izvrše velika ulaganja u energetsku efikasnost i energiju iz obnovljivih izvora.
To znači da će državni koledži, univerziteti, zanatske škole i istorijski crni koledži i univerziteti biti besplatni. Takođe, moramo otvoriti pitanje zastrašujućih studentskih dugova za radničke porodice.
To znači i da će najbogatiji Amerikanci i najprofitabilnije kompanije morati da plate svoj deo poreskih obaveza prema fer načelima. Ne možemo dopuštati da profitabilne korporacije kao što je Amazon ostvaruju milijarde dolara prihoda i ne plaćaju ništa na ime federalnog poreza na neto dohodak. Ne možemo dopustiti da milijarderi plaćaju manje poreza nego radnička Amerika. Potrebna nam je temeljna poreska reforma.
Bidena ništa ne sprečava da potpiše dva važna nova zakona kojima bi se većina navedenih ciljeva mogla ostvariti već u prvih 100 dana rada novog Kongresa. Ne možemo dozvoliti da Mitch McConnell i republikansko vođstvo sabotiraju zakone koji bi poboljšali živote miliona američkih radnika i koji već uživaju najširu podršku.
Ne zaboravimo. Kada su republikanci kontrolisali Senat, iskoristili su rebalans budžeta da odobre trilione dolara poreskih olakšica, pre svega jednom procentu najbogatijih i multinacionalnim korporacijama. Takođe, za kratko vreme su u Vrhovni sud postavili troje sudija naklonjenih desnici. Sve zahvaljujući prostoj većini koju su imali.
Republikanci su većinu koristili da štite bogate i moćne. Mi ćemo je iskoristiti da zaštitimo radničke porodice, bolesne, stare, ugrožene i siromašne.
Preveo Đorđe Tomić