Pobeda Francuske i protivljenje Nemačke planu EU za nuklearnu energiju

Povezani članci

• Peru protiv Boluarte
• Ana Dobrovolskaja: Mnogi Rusi su dezinformirani
• Ubojica iz Novog Zelanda u svom manifestu spominje Srbe, Kosovo, Balkan
• Putin u Italiji traži znakove neslaganja s europskim sankcijama
• Amateri na djelu
• Pariz želi da budžetska disciplina Unije bude van snage i 2021.

Foto: Reuters

Predlog Evropske komisije posle jedne od najžešćih političkih bitaka u Evropskoj uniji da se nuklearna energija označi kao “održiva” naišao je na snažne kritike zemalja predvođenih Nemačkom. Plan, koji bi mogao da pokrene novi razvoj nuklearne energije u Evropi, smatra se pobedom Francuske, pišu svetski mediji.

Posle višemesečnog intenzivnog lobiranja

Plan Evropske unije (EU) prema kojem bi neke nuklearne elektrane i elektrane na prirodni gas bile klasifikovane kao zelene investicije zatvara jednu od najžešćih političkih bitaka u Uniji u vreme kada njeni lideri obećavaju da će povući planetu s ivice klimatske katastrofe, ističe Njujork tajms (The New York Times).

Predlog je, kako piše američki list, usledio posle višemesečnog intenzivnog lobiranja u kojem se pronuklearni blok predvođen Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron), predsednikom Francuske koja je najveći evropski proizvođač atomske energije, suprotstavio Nemačkoj i drugim zemljama koje su zabrinute zbog širenja nuklearne energije na evropskom tlu.

Nacrt pravnog teksta prosleđen tokom vikenda nastoji da pronađe sredinu između dve strane, ocenjuje Njujork tajms. Predlog bi smatrao prirodni gas i nuklearnu energiju “tranzicionim” zelenim izvorima energije koji će se koristiti dok članice prelaze s energije uglja ka čistim energetskim tehnologijama poput energije vetra i sunca.

Evropska komisija je saopštila da je počela konsultacije s članicama EU o predlogu koji ima za cilj da pruži set definicija šta predstavlja “održivo ulaganje”. Njujork tajms ocenjuje da je to značajan predlog koji bi mogao da pokrene novi razvoj nuklearne energije u Evropi u narednim decenijama.

Dok EU radi na tome da pitanja održivosti i klime postanu sastavni deo njenih finansijskih pravila kako bi podržala takozvani Zeleni dogovor koji ima za cilj da Evropa do 2050. ima nultu emisiju gasova s efektom staklene bašte, predložena pravila bi trebalo da usmere privatni kapital i javni novac ka obnovljivim investicijama i spreče “grinvošing” (greenvashing), tj. praksu kada kompanije neopravdano tvrde da pomažu u čišćenju životne sredine.

Pod lupom investitora

Prema predlogu Evropske komisije (EK), privremenu zelenu oznaku dobili bi gasni projekti koji zamenjuju ugalj i emituju ne više od 270 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu, s tim da bi takva postrojenja morala da dobiju građevinske dozvole pre kraja 2030, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

Nuklearna energija bi se mogla klasifikovati kao održiva sve dok nova postrojenja koja dobiju građevinske dozvole do 2045. ispunjavaju kriterijume za izbegavanje značajne štete po životnu sredinu i resurse vode, navodi se u nacrtu koji je u petak, 31. decembra, poslat vladama članica EU.

Dizajn investicionog klasifikacionog sistema EU, poznatog kao taksonomija, pomno prate investitori širom sveta i potencijalno bi mogao da privuče milijarde evra privatnih finansija kako bi pomogao zelenu tranziciju, ocenjuje Blumberg, dodajući da je izazov osigurati da odluka o nuklearnoj energiji i gasu dobije političku podršku, uz izbegavanje rizika od grinvošinga ili precenjivanja značaja smanjenja emisija.

Odluka da li nuklearnu energiju i gas uvrstiti u taksonomiju odložena je u aprilu posle kritika da bi njihovo dodavanje moglo da ugrozi kredibilitet sistema.

Pobeda Francuske

Uključivanje nuklearne energije u taksonomiju smatra se pobedom francuske vlade koja je tražila od Brisela da osigura da nova pravila ne kažnjavaju tehnologiju koja obezbeđuje skoro dve trećine električne energije u toj zemlji, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

S druge strane, Nemačka, Austrija i Luksemburg su napali plan Brisela da se nuklearna energija klasifikuje kao održiva tehnologija u sistemu EU za zelene investicije, koji ima središnje mesto u planovima za dekarbonizaciju privrede Unije, navodi britanski list, ističući da nemački Zeleni predvode napad na plan EU da se nuklearna energija, koja ne emituju ugljen-dioksid, ali proizvodi toksičan otpad, označi kao “održiva”.

Taj plan je prvi pokušaj da se pruži razjašnjenje investitorima koji žele da ulože privatni kapital u održive ekonomske aktivnosti i pokriva oko 80 odsto štetnih emisija Unije, dodaje Fajnenšl tajms uz ocenu da bi to trebalo da bude “zlatni standard” za tržišta u odlučivanju šta je zaista “zeleno” a šta nije.

Austrijska ministarka za klimu i energiju Leonore Gevesler (Leonore Gewessler) rekla je 1. januara da će Beč razmotriti tužbu Evropske komisije ako se nuklearna energija klasifikuje kao zelena, dok je luksemburški ministar energetike Klod Turmes (Claude Turmes) ocenio da je uključivanje nuklearne energije “provokacija”.

Uključivanje prirodnog gasa, s druge strane, znači da će brojne privrede EU koje se oslanjaju na uvoz gasa u južnoj i istočnoj Evropi podržati inicijativu. Nacrt teksta biće deo konsultacija sa članicama EU i nezavisnim stručnjacima do 12. januara. Ipak, članice EU koje se protive nuklearnoj energiji ne mogu da stave veto na taksonomiju, za koju diplomate kažu da će verovatno dobiti većinsku podršku u Savetu EU.

Gnevna reakcija

Nemačka i Austrija gnevno su reagovale na pobedu Francuske u novim pravilima EU koja će otvoriti vrata novim investicijama u nuklearnu energiju, ukazuje Tajms (The Times).

Ogorčeni austrijski ministri uporedili su odluku Brisela, koja je doneta kasno u novogodišnjoj noći, s direktivom Adolfa Hitlera “Nacht und Nebel” (Noć i magla) iz 1941. godine, da se pokupe i unište svi koji pružaju otpor nacistima. “Komisija EU je juče u akciji noći i magle preduzela korak ka grinvošingu nuklearne energije i zelenog gasa”, rekla je Gevesler. Austrija je zabranila nuklearnu energiju 1999. unoseći tu zabranu u ustav.

Moćni nemački Zeleni, koji su u koalicionoj vladi, napali su potez komisije i najavili da će se Berlin boriti protiv predloga, ističe list i ukazuje da se Nemačka čvrsto protivi novoj nuklearnoj eri pošto je najavila zatvaranje svih svojih atomskih elektrana posle krize u Fukušimi u Japanu 2011. Tri od njenih poslednjih šest reaktora zatvoreno je u novogodišnjoj noći.

Nemačka se s drugim “nenuklearnim zemljama” poput Austrije, Irske i Italije usprotivila novom rejtingu EU, ali se ravnoteža pomerila u korist Francuske usled energetske krize izazvane naglim rastom cena energenata, pri čemu je najmanje 20 odsto viših troškova izazvano politikom cena ugljenika.

Makron je poništio prethodnu odluku Francuske o odustajanju od nuklearne energije koja je doneta pod pritiskom Nemačke. U oktobru je Francuska najavila “masovne investicije” u male modularne reaktore ili “mini” nuklearne elektrane, koje se vide kao budućnost za tehnologiju koja dobija podršku ranije neutralnih zemalja kao što su Belgija i Holandija.

Nuklearna energija, navodi Tajms, pokriva oko četvrtinu proizvedene električne energije u EU i, uprkos ogromnim ulaganjima u energiju vetra, i dalje predstavlja skoro polovinu proizvodnje energije u Evropi s niskim emisijama ugljenika.

RSE