ENG
Poglavar Rimokatoličke crkve Franja posle posete afričkim zemljama, gde se ponovo založio za saosećanje sa siromašnima, pravdu za migrante i zaštitu životne sredine, izneo je dosad najotvorenije priznanje tenzija s konzervativnim katolicima u SAD koji ga optužuju za antikapitalistički program i odstupanja od osnovnih učenja crkve, pišu svetski mediji.
‘Molim se da ne bude raskola’
Suočen s upornim protivljenjem katoličkih konzervativaca iz SAD i optužbama da gura tradicionaliste od crkve, papa je rekao da se nada da neće doći do raskola, ali i da ga se ne plaši, ističe Njujork tajms (The New York Times).
Franja je to rekao dok se vraćao u Rim iz poseta Mozambiku, Madagaskaru i Mauricijusu koje su pokazali prioritete njegovog papstava – približavanje siromašnm, zalaganje za pravdu za migrante i druge marginalizovane, kao i za zaštitu životne sredine od razuzdanog kapitalizma.
Takvim zalaganjima, ukazuje Njujork tajms, Franja je otuđio neke konzervativce, posebno u SAD, koji kažu da promoviše antiamerički i antikapitalistički program, ali i da odstupa od osnovnih učenja crkve.
“Molim se da ne bude raskola, ali se ne plašim”, rekao je papa novinarima na avionu za Rim, dodajući da “uvek postoji mogućnost raskola u crkvi”, ali da “put raskola nije hrišćanski”.
Neki od Franjinih bliskih saradnika poslednjih meseci javno govore da je meta zavere konzervativnih neprijatelja koji su ugroženi pristupom koji je crkva zauzela po njegovim vođstvom, preneo je Tajms. Njegov blizak savetnik Antonio Spadaro, jezuit koji uređuje časopis Sivilita katolika (Civilta Cattolica), optužio je američke ultrakonzervativne katolike da prave srama savez “mržnje” s evangelističkim hrišćanima uz pomoć predsednika SAD Donalda Trampa (Trump).
Ultrakonzervativno krilo Katoličke crkve u SAD često kritikuje Franju, tvrdeći da se ne protivi dovoljno snažno abortusu, a da je previše sažaljiv prema homoseksualcima i razvedenima, kao i da je previše pomirljiv prema muslimanima, ističe agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Najžešći i najglasniji papin kritičar je američki kardinal Rejmond Burk (Raymond Burke), konzervativni sveštenik koji je posebno kritikovao kako je Franja rešavao krizu s pedofilima među sveštenicima, za koju je Burk optužio homoseksualnost.
Pojedini nezadovoljni konzervativni katolici traže papinu ostavku, optužujući ga za “jeres”, dodaje AFP i ukazuje da su vođu 1,2 milijarde katolika u svetu, zbog njegovih čestih kritike kapitalizma i podrške ugnjetenima, neki označili kao komunistu.
Franja međutim insistirana da su njegove izjave o društvu isto ono što je govorio papa Jovan Pavle Drugi koji je veoma popularan među konzervativnim katolicima. “Iste stvari! Kopiram ga!” Dok je rekao da pozdravlja “konstruktivnu kritiku”, papa je rekao da nema vremena za one koji mu s osmehom zabijaju nož u leđa.
Najpoznatija podela u hrišćanskoj crkvi je bio Veliki raskol 1054. na istočno i zapadno hrišćanstvo koji traje skoro 1.000 godina, dok je, podseća AFP, u 20. veku najznačajniji raskol predvodio francuski nadbiskup Marsel Lefevr (Marcel Lefebvre) koji se odvojio s malim brojem katolika, postavivši četiri biskupa bez odobrenja pape 1988. godine.
Odbrana siromašnih i kritike bogatih
Dok je išao u posetu nekim od najsiromašnijih zemalja na svetu, papa je iskoristio priliku da napadne svoje neprijatelje među najbogatijim, ocenjuje britanski Gardijan (The Guardian) u uredničkom komentaru.
Na putu iz Rima, papa je na pitanje o knjizi francuskog novinare o naporima konzervativnih crkvenih krugova u SAD da bude smenjen, rekao je da mu je “čast” kada ga Amerikanci napadaju, navodi Gardijan i ističe da nema greške kad je reč o dubini podele u najvećoj i najvažnijoj hrišćanskoj crkvi u svetu.
U Nemačkoj, Francuskoj i SAD crkva je podeljena na liberalne i konzervativne struje, koje se međusobno optužuju za pad broja vernika i skandale sa zlostavljanjima, ukazuje londonski list.
S druge strane, papa ostaje odlučan da preorijentiše crkvu ka jugu, gde i dalje raste impresivno, posebno u Africi i da se stavi na staranu siromašnih. Ma koliko delovalo da crkva malo znači u razvijenom svetu, nema spiritualnog vođe koji iznosi argumente protiv neobuzdanog kapitalizama i uništavanja okoline tako silovito i s tolikom publikom kao što Franja radi na jugu, ističe Gardijan.
Dok je veći deo ove godine u Vatikanu bio u senci svešteničkih zlostavljanja, Franja je odlazak iz Rima iskoristio da ponovi teme za koje želi da obeleže njegovo papstvo, ističe BBC uz ocenu da nije slučajno odabrao Mozambik, Madagaskar i Mauricijus.
Prema podacima UN, 80 odsto stanovnika Mozambika ne može da si priušti minimalne troškove adekvatne ishrane, dok 90 odsto stanovništva Madagaskara živi s manje od dva dolara dnevno. Madagaskar, dodaje BBC, prolazi kroz žestoku deforestaciju – 40 odsto njegove šume je nestalo u poslednjih 60 godina, što je posebno opasno pošto se 80 odsto njegovih biljnih i životinjskih vrsta ne može naći drugde na planeti. Slično, Mozambik je izgubio osam miliona hektar šume od 1970.
Papa je u Mozambiku kritikovao “težnje za grabljenjem i haranjem podstaknute pohlepom” spolja, dok je na Mauricijus uputio pozvao da se prihvataju migrantski radnici, prenosi BBC i ukazuje da se na otvorenoj misi na Madagaskaru, prema organizatorima, okupilo više od milion ljudi. Buka okupljenih, ističe britanski servis, više je odgovarala dolasku rok zvezde nego 82-godišnjeg sveštenika.
Ovo je bila Franjina četvrta poseta Africi otkada je postao papa 2013. Njegov prethodnik Benedikt Šesnaesti bio je u Africi samo dva puta za osam godina na čelu crkve. Prema podacima Vatikana, broj katolika u Africi se povećao za 6,3 miliona između 2016. i 2018, i sada ih ima više od 150 miliona.
Problemi s američkim konzervativnim katolicima
Na putu iz Afrike, Franja je izneo dosad najotvorenije javno priznanje tenzija s konzervativnim katolicima u SAD, rekavši da se nada da podele neće dovesti do raskola, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Papu, objašnjava list, kritikuju konzervativni katolici, od kojih su mnogi Amerikanci, zbog umanjivanja značaja tradicionalnih učenja o braku, seksualnosti i bioeteci, dok se fokusira na društvena pitanja kao što su klimatske promene i migracije. Jedan od najistaknutijih kritičara, kardinal Burk je s još trojicom kardinala papi javno uputio kritička pitanja o njegovim stavovima o razvodu.
U SAD se takođe dogodio najveći skandal u Franjinom mandatu – bivši nuncije u SAD optužio je papu da je ignorisao neprihvatljiva seksualna ponašanja tadašnjeg kardinala Teodora Mekerika (Theodore McCarrick). Bivši nadbiskup u Vašingtonu negirao je krivicu, pošto je osuđen za seksualno zlostavljanje maloletnika i nedopustive seksualne odnose s odraslima. Mekeriku je oduzeto sveštenstvo čime je on prvi kardinal koji je dobio takvu kaznu u modernom dobu.
Papa i američki biskupi su se takođe sukobili oko rešavanja seksualnih zlostavljanja i njihovih prikrivanja, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da je Vatikan prošlog novembra sprečio biskupe u planovima da se postave nova pravila za prijavljivanje i kažnjavanje biskupa koji zgreše, pre nego što je izneo svoja pravila za ta pitanja.
Papine strastvene odbrane migranta i izbeglica, njegovo protivljenje planovima predsednika SAD za zid na meksičkoj granica, simpatije prema homoseksualcima i njegova otvorenost da se ponovo venčanim razvedenim ljudima dopusti pričešće, stvorilo je gnev među konzervativcima, posebno u SAD, ocenjuje Dejli telegraf (The Daily Telegraph).
Među konzervativnim katolicima nelagodu izazivaju i Franjina više puta ponovljena upozorenja da neumerenosti kapitalizma zapostavljaju milione ljudi, kao i da podstičući socijalne tenzije i ugrožavaju planetu.
Franja je na putu iz Afrike takođe osudio populizam i ksenofobiju, upoređujući populističke političare s nacističkim vođom Adolfom Hitlerom. “Nekada negde čujem govore koji zvuče slično kao Hitlerovi 1934. To je kao da želimo da vratim prošlost u Evropi”, rekao je on i dodao da je ksenofobija “ljudska bolest, kao boginje”.
Pre tri godine papa je kritikovao Trampove predloge za zid na granici s Meksikom, rekavši da svako ko želi da gradi zidove a ne mostove “nije hrišćanin”, što je razgnevilo tadašnjeg republikanskog predsedničkog kandidata koji je odgovorio da je “sramotno” što papa dovodi u pitanje njegovu veru, podseća Telegraf.
