Psi nikada ne umiru, oni zauvek žive u našim srcima!

Povezani članci

• Reagovanje Saveza udruženja za zaštitu i dobrobit životinja Kantona Sarajevo
• Trideset hiljada ljudi potpisalo peticiju: Građani, stručnjaci, ambasadori, vjerske zajednice i građani BiH protiv ubijanja pasa
• Pseće puse: Je li opasno kada vas pas liže po licu?
• Živi zid Istra: Slučaj Pfeuffer ocrtava jad i bijedu istarskih lokalnih vlasti; što je zaista važno gradonačelniku Milosu?
• Kako da ne razmazite svog ljubimca
• Pse ubijaju, zar ne? Kaja je uginula sa ekserom u glavi

Psi nikada ne umiru, oni zauvek žive u našim srcima, poruka je blogera Ernesta Montagea koji je svojim tekstom na portalu “DogHeirs” rasplakao, raznežio sve vlasnike pasa. Kako kaže, podsetio ih je da Psi nikada ne umiru, već zauvek žive, u vašem srcu, glavi i sećanju.

Gubitak psa je potresno iskustvo, ponekad tako strašno i bolno, da vam se čini kao da ste izgubili člana porodice. On je bio vaš prijatelj, najdraži i najodaniji, vaš saputnik, vaš pratilac, vaša razbibriga. Utehu potražite u dirljivim rečima Ernesta Montagea, u kojima će se prepoznati svaki, baš svaki čovek koji je ikada voleo jednog čupavog, milog, lajavog druga!

„Napisao sam ovo pre nekoliko godina kao uspomenu na Bola, crno belog pitbula koji je svakodnevno šetao, sve do dana dok nije umro. Jednog dana on je prešao svega 15 koraka, stao i gledao me pogledom koji je govorio: “Hej, ne mogu dalje. Zar ne pomisliš bar nekad da sam ja jednostavno završio sa šetnjom!?”

Psi nikada ne umiru. Oni ne znaju kako. Oni jednostavno postanu veoma stari i umorni i užasno ih bole kosti. Naravno da Psi nikada ne umiru. Da umiru, oni ne bi uvek želeli da idu u šetnju. Ali, oni uvek žele, čak i onda kada njihove stare, zarđale kosti “vrište” da to ne rade. Ali to je ono što psi rade – šetaju, hodaju, trče.

Nije da oni prestanu da vole vaše društvo. Naprotiv, za njih je šetnja sa vama sve što na ovom svetu postoji. Izmet mačke, trag drugog psa, hrpa kostiju, i vi! To je ono što njihov svet čini savršenim. A u savršenom svetu nema mesta za smrt.

Psi nikada ne umiru, oni postanu veoma pospani. U tome je stvar zapravo. To nas ne uče na fakultetima. Znaju toliko o svemu da zaborave da napomenu da Psi nikada ne umiru. To je sramota, zaista.

Ako mislite da je vaš pas uginuo, varate se! On je samo zaspao u vašem srcu. I uzgred, on sve vreme ludo maše repom, i zato vas grudi bole toliko i plačete sve vreme. Ko to može da ne plače kada mu u srcu živi veseo pas koji neprestano maše repom! On vam poručuje: “Hej, šefe, hvala! Hvala na toplom mestu za večno spavanje, tvoje srce je najbolje mesto za to!”

Kada prvi put zaspu, oni se često bude i neredovno spavaju, i naravo, zato vas boli i zato plačete sve vreme. Nakon nekog vreme oni spavaju sve duže i duže. Kada se ponekad probude, ponovo mašu repom i ponovo boli. JAKO BOLI. Posle nekoliko godina, oni spavaju u dugim, dugim intervalima, i vas boli sve ređe.

Ali nemojte se prevariti. Oni nisu mrtvi. To ne postoji. Zapamtite, oni samo spavaju u vašem srcu, i probude se ponekad, obično kada to ne očekujete. Takvi su oni.

Žao mi je ljudi koji nemaju pse koji spavaju u svojim srcima. Toliko ste toga propustili. Izvinite, sada moram da idem da se isplačem, pas u mom srcu se upravo probudio!“

petface.net