Svetislav Besara: Koštunica u odbrani lika i nedjala Dobrice Ćosića

Povezani članci

• Završen 20. Festival dječijeg teatra BiH
• Dan državnosti: Obilježavanje samo u jednom dijelu BiH
• Nixon: Tito je lider koji se nas Amerikanaca ne boji
• Tuđmanov smijeh iz groba
• Stranački kongresi – logika podaništva
• Navodno postignut dogovor između Beograda i Prištine

Opet furtutma! Nenad Čanak negde izjavio da Ćosića treba pod hitno na sud, pa na robiju, a dss-ovci se primili kao saučešće. Službeni telal pomenute sekte promptno je reagovao – saopštenjem, čime drugim – kojim je slobodoljubivu javnost pozvao da se najodlučnije suprotstavi nasrtajima na „velikog pisca“, mada sumnjam da su Čanku zasmetali Ćosićevi romani. To je pomenutom gospodinu ionako sporedna delatnost.

Mani, more, Ćosića i njegovu arestaciju, Čanak se to po običaju vrlo ozbiljno zeza; dobro on zna da od toga posla nema ništa, da Viši sud u Beogradu nije sud Ćosićeve partije i da je on – konačno – iznad zakona. Utuživahu ga proteklih godina neka privatna i pravna lica. I šta? Pitajte mog vuka gde su završile tužbe. Čanak voli da im, narodski rečeno, spusti. I često im spusti. U čemu ga zdušno podržavam. Protiv dssovskoćosićevskonarodnjačke ekipe najuspešnije se bori zajebancijom.

S druge strane, sve da je naše sudstvo reformisanije nego što je slučaj, sve da postoji i politička volja, teško bi bilo uglaviti Ćosićeve grandiozne brljotine pod bilo koji paragraf Krivičnog zakona. Jer, koliko znam, ne postoji krivično delo „kretenizacija i sluđivanje širokih narodnih masa“. Pa čak bi i u tom slučaju bilo nepravedno da samo Ćosić odgovara. Ima tu, rekao bih, mnogo prepredenijih, a manje eksponiranih dilbera koji se žestoko ističu na rečenom poslu. Čanak nije u branši (mada i on, čujem, piše romane), pa ne zna da je sluđivanje naroda u međuvremenu postalo čitava privredna grana. Biznis, bato. Impregniralo je to naopako učenje čitavu javnu scenu u Srbiji; eto ga na svim televizijama, u maltene svim novinama, pa čak i u sportu. Političko-populističke manipulacije Đokovićevim teniskim uspesima primer su čiste ćosićevštine.

Ima tu još koječega. Ćosić bi, desnu ruku dajem, zdravo voleo da se pojavi na sudu. Kakva bi to samo bila grandiozna prilika za poetiku patetičnog samosažaljenja i samoopravdavanja! Kakve bi tu velike reči padale! Kako bi Ćosić sa optuženičke klupe sve skresao u brk globalizatorima, svetskim moćnicima i razistoriji. Jer – pazi, Čanak – iako se naš pisac „triput samoobmanuo“ istorijom, on strogo vodi računa o svom mestu u istoriji. A ovde kod nas, ako nisi robijao pod nekim nenarodnim režimom, u istorijskom smislu, ti si drugorazredna ličnost.

Što se tiče saopštenja Sahibijinog telala, rekao bih da ono Ćosića brani iz niskih pobuda. Jer u toj se stranci nisu bavili teorijskim radom, nego su kretenizaciju sprovodili u praksi, počinivši pri tom popriličan broj krivičnih dela. I nikom ništa. I njihov šef ne priznaje nijedan sud, osim suda svoje partije. I – možda – istorije

Danas