Srbija na uskom koloseku: U Brisel preko Moskve

Autor/ica 24.3.2011. u 01:36

Srbija na uskom koloseku: U Brisel preko Moskve

Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u sredu na nekoliko sati u Beograd u posetu Srbiji da je uveri kako Moskva nije odustala od gasovoda Južni tok, kojim se Srbija strateški vezuje za Moskvu u snabdevanju ovim energentom.

Da li je vezivanje za Moskvu preko Južnog toka značajnije nego što se čini ili su protivnici „južne varijante“ u Srbiji videli opasnost tamo gde je nema i gde preovlađuju samo ekonomski interesi?

“Rusija je jedan od najznačajnijih partnera naše zemlje, zemlje sa kojom imamo izuzetne odnose, sa kojom imamo najveći mogući stepen saglasnosti o svim domenima međunarodne politike. Rusija je zemlja koja

U EU želimo da sa svim zemljama održavamo najdublje prijateljske veze, ali nikada nećemo zaboraviti niti prenebregnuti suštinske, prijateljske i bliske veze sa Rusijom”, rekao je predsednik Srbije.

je suštinski dala doprinos Srbiji u očuvanju vlastitog teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji…Mi smo zemlja koja ima strategijski cilj da postane članica EU. U EU želimo da sa svim zemljama održavamo najdublje prijateljske veze, ali nikada nećemo zaboraviti niti prenebregnuti suštinske, prijateljske i bliske veze sa Rusijom”, rekao je nakon razgovora predsednik Srbije Boris Tadić.

„Rusiju ne zabrinjava težnja Srbije da postane članica Evropske unije. Pažljvo ćemo pratiti i zajedno raditi da evropska integracija ne bi izazvala štetu po rusko-srpske odnose“
, izjavio je premijer Rusije Vladimir Putin.

U vreme potpisivanja sporazuma o Južnom toku u Srbiji, što je glavna tema posete ruskog premijera Putina Beogradu, rasplamsala se debata stara, moglo bi se sada reći, vekovima – kuda to ide Srbija: na Zapad ili Istok?

Na unutrašnjem planu to se reflektuje kao vekovima staro pitanje izbora između „sabornosti i prosvetiteljstva, narodnjaštva i liberalizma“? Da li su te dileme validne i danas? Da li one odražavaju zaista realnu poziciju Srbije i da li se gubi iz vida da danas Zapad i Istok nisu suprotstavljeni na isti način kao u vreme hladnog rata?

Četiri stuba i dva koloseka

Na pitanje da li je interes Rusije da odgovori Srbiju od ulaska u NATO savez, dakle, drugim rečima da li je Srbija strateški veoma važna Moskvi, Marko Papić, analitičar STRATFOR-a, američke agencije za strateška istraživanja odgovara:

Premijer Rusije Vladimir Putin u Beogradu, 23. marta 2011

“U ovom trenutku to pitanje ne reflektuje polarizaciju odnosa tipa Rusija protiv SAD ili Rusija protiv Evrope, pošto takva polarizacija ne postoji. To je pre refleks lokalne političke scene i podela u Srbiji. I bez Putinovog političkog pritiska o ideji ulaska u NATO, u Srbiji se još uvek ne može racionalno, hladne glave diskutovati o tome.”

Na isto pitanje novinar ruskog servisa naseg Radija Andrej Šari slično odgovara:

“Nisam siguran da je Moskva sada spremna da iznosi neku drugu kartu vezanu baš za Srbiju. Zašto uopšte sa Srbijom? Ja imam osećaj da je sada igra malo krupnijih igrača od Beograda.”

Međutim, na domaćem terenu se razmišlja i dalje o tome kome se carstvu privoleti, stvara se utisak da je Beograd privlačna nevesta oko koje se Moskva i Brisel odnosno Vašington utrukuju.

Istina je sasvim drugačija. Beograd igra svoju čuvenu spoljnopolitičku igru „na četiri stuba“, kako se to zvanično zove, a zapravo na dva koloseka.

Zaraditi na razlikama

Pitali smo dva istoričara šta misle o spoljnopolitičkoj strategiji Beograda: i Brisel i Moskva. Dr Čedomir Antić kaže da je mesto Srbije tamo gde su njeni susedi u regionu, a to je Evropska unija, ali takođe smatra da je korisno njeno približavanje i Moskvi.

„Srbija, nažalost, nema mnogo izbora. EU je još 2001. godine postavila jasno pravce i brzinu njenog napredovanja. I, kao što smo videli, bez obzira ko je na vlasti u Beogradu, mi smo na začelju na putu za EU.

Dobijamo neke informacije da ubrzavamo taj naš put samo u vreme izborne kampanje kad treba takav stimulans da pomogne nekome u izborima. U takvim uslovima je Srbija, naravno, pokušala da nađe neke druge partnere osim EU i u tome ona nije izuzetak. Ja mislim da je dobro što održavamo bliske odnose sa Ruskom Federacijom. Mislim da je loše što mnogi naši političari kao viziju uspeha imaju Brozov period kada je u potpuno drugim uslovima, na svoju štetu, to se pokazalo dugoročno, tadašnja Jugoslavija vodila nekakvu politiku ravnoteže između SSSR-a i SAD. Mi danas nemamo mnogo izbora. Postoje zemlje slične nama, kao što je Slovačka i Bugarska i njihova politika je mnogo bliža Ruskoj Federaciji nego naša. Dakle, tu dilemu oko izbora postavlja proamerička opozicija ovde u Srbiji, oni neprestano dižu tu buku. Mi na razlikama između Brisela i Moskve možemo ekonomski mnogo da zaradimo“, smatra Antić.

Nikola Samardžić na pitanje kome je Srbija bliža Moskvi ili Briselu, kaže:

„Mislim da je ne samo politički već i mentalno i kulturno Srbija bliža Moskvi. Ovde više ni u kafani, a kamoli u novinama i televiziji, više niko ne sme da se usudi da pokrene neku važnu temu kao ovu o kojoj mi danas govorimo: da li su uzor Srbiji ruski oligarsi, političko ubistvo, ubistvo novinara, zločini u Čečeniji..ili je dužnost Srbije da tačno odgovara na pitanja iz evropskog upitnika koji se odnosi na svakodnevni život građana, na vladavinu prava, pravnu jednakost…itd. To su stvari koje se tiču svakog od nas.”

RSE: Da li je moguća danas strategija i Zapad i Rusija? Da li to smeta evropskoj perspektivi Srbije?

Samardžić: Ja mislim da Brisel nema ništa protiv dobrih odnosa Beograda i Moskve ali sa političkim i ekonomskim, kulturnim i duhovnim standardima koje Srbija oponaša održavajući dobre odnose sa Moskvom, Srbija ne može ući u EU kao što ni Rusija ne može ući u EU.

Ne bi se moglo reći da je Rusija u koju se Srbija uzdala u svojim najtežim odnosno najgorim istorijskim trenucima, opravdala ta iščekivanja.
 
U novijoj istoriji srpskog bešćašća u 90-im niti je sprečila komadanje države u kojoj su svi Srbi bili pod istim krovom, niti je pomogla Srbiji u pokušaju ostvarivanja sna o Velikoj Srbiji, ako se izuzmu nekoliko živopisnih kozaka koji su se pojavili na Palama, niti je „sačuvala“ Kosovo…

Ono što je evidentno učinila jeste da je otvorila vrata za nešto domaćih begunaca nakon petooktobarskih promena i za Miloševićeve najmilije koji su tamo svili novo gnezdo.

Lokalni desničari koji igraju na rusku kartu, dočekuju premijera Putina oblepljujući Beograd njegovom slikom u formatu i na istim mestima gde su do juče bile slike haškog begunca Ratka Mladića. Ko će razumeti tu poruku?

slobodnaevropa

Autor/ica 24.3.2011. u 01:36