Pokajanje ludom radovanje

Izdvajamo

• U borbi protiv politike plitkih i pragmatičnih rešenja kakvu poslednjih nekoliko godina vodi nekada velika Demokratska stranka, Stefanović je dobio najteže udarce, ali nije izgubio. On nastavlja svoju borbu za pravičnu i solidarnu Srbiju. Siguran sam da će u toj borbi imati saborce, ali i partnere. Ono što je takođe sigurno jeste da je započeta jedna nova priča, priča Levice Srbije. Kako god to zvučalo danas, nekih 20 godina od formiranja Jugoslovenske levice i 25 godina od raspada Saveza komunista Jugoslavije, Srbiji je potrebna nova i moderna levica. Ne zato što će ona nešto suštinski promeniti, već zato što će nešto suštinski pokrenuti. Takođe je sigurno da još jedna priča uveliko traje i to je priča koju vodi pokret Dosta je bilo, Saše Radulovića. Saga nove opozicije Srbije se piše, a na nama je da je podržimo jer samo od nas zavisi da li će to delo bili dobro ili ne.

Povezani članci

• Spremajmo se kao da će sutra biti rat, a živimo kao da će sto godina biti Milorad
• Joris Luyendijk: Danas se ljude nastoji mobilizirati samo oko jedne stvari, a to je da nipošto ne smijemo moralizirati
• Digitalni narativ Fonda za humanitarno pravo – „10. diverzantski odred Glavnog štaba Vojske Republike Srpske“
• Raspisan konkurs za učešće na 9. Bosifestu
• Domagoj Margetić oprao Bajića pred Europskim parlamentom
• Presuda u Srbiji zbog ratovanja u Ukrajini, pa ponovo na front

Naravno, od pokajanja i otklona od dosadašnje politike demokrata izgleda nema ništa. U borbi protiv politike plitkih i pragmatičnih rešenja kakvu poslednjih nekoliko godina vodi nekada velika Demokratska stranka, Stefanović je dobio najteže udarce, ali nije izgubio. On nastavlja svoju borbu za pravičnu i solidarnu Srbiju. Siguran sam da će u toj borbi imati saborce, ali i partnere. Ono što je takođe sigurno jeste da je započeta jedna nova priča, priča Levice Srbije. Kako god to zvučalo danas, nekih 20 godina od formiranja Jugoslovenske levice i 25 godina od raspada Saveza komunista Jugoslavije, Srbiji je potrebna nova i moderna levica. Ne zato što će ona nešto suštinski promeniti, već zato što će nešto suštinski pokrenuti. Takođe je sigurno da još jedna priča uveliko traje i to je priča koju vodi pokret Dosta je bilo, Saše Radulovića. Saga nove opozicije Srbije se piše, a na nama je da je podržimo jer samo od nas zavisi da li će to delo bili dobro ili ne.

Reagovanje na http://www.ds.org.rs/medija-centar/saopstenja/19890-od-cina-borislava-stefanovica-korist-ima-samo-aleksandar-vucic

Borko Stefanović je napustio Demokratsku stranku. Ovakav potez nekadašnjeg potpredsednika demokrata je bio očekivan i rezultat je višemesečnih turbulencija unutar nekada velike Demokratske stranke. Reakcije „električara“ su bile očekivane i predstavljaju nastavak dosadašnje unutarstranačke politike „ekipe“ okupljene oko Pajtića vođene protiv drugačijeg stava, stava Borka Stefanovića. Plitke prozivke i političarenje je ono što se očekivalo od „onoga“ što je ostalo u nekadašnjem stožeru demokratske opozicije Srbije. Čitajući saopštenje za javnost povodom istupanja Stefanovića iz stranke lako je zaključiti da iz dosadašnjeg iskustva naučili nisu ništa, već nastavljaju dalje i dublje.

Na samom početku saopštenja bivše partijske kolege Borka Stefanovića ukazuju na to kako danas „nije lako biti demokrata jer takav stav ne donosi državne funkcije ni sinekure“. Naravno. To je moglo nekada kada je Telekom vodio „biznismen godine“ Branko Radujko, generalni direktor Elektroprivrede Srbije bio Dragomir Marković, a tadašnjim JAT Airways-om upravljao Srđan Radovanović, svi tadašnji članovi Demokratske stranke. Neki su u to isto vreme postali vinogradari i „veliki“ političari, iskoristili svojih „pet minuta“ i, kada je došlo vreme za to, izašli iz kola, osnovali stranke i otpočeli snimanje nekog drugog filma.  Ko je tada bio demokrata nije imao probleme i nije bio izložen riziku.

Demokrate dalje u saopštenju navode da su se „u godinama u kojima je Demokratska stranka bila odgovorna za najviše pozicije u državi, neki učlanjivali, ali ne u stranku, nego u vlast“ te da je „takvima boravak u opoziciji nepodnošljiv“. Iz ove konstatacije jako je teško zaključiti na koga se misli, jer je „takvih“ bilo mnogo od 1996. do 2012. godine. A šta ćemo sa onima što su se učlanili u „zlo doba“, dok smo se borili protiv Miloševićevog režima, i u međuvremenu napustili „ognjište“ i postali poljoprivrednici, mlinari, članovi raznoraznih upravnih odbora, vlasnici preduzeća, biznismeni… Najgore je onima što nisu uzeli ništa ili su uzeli malo i u nadi da će uraditi još ponešto za sebe nakon rasturanja vladajućih koalicija po lokalu prešli u redove sebi sličnih, redove naprednjaka.

Ono što zadivljuje jestu razumevanje i velika tolerancija svojstvena demokratama Demokratske stranke. Prosto je fascinatno da je nekadašnji član GSS, panker, liberal i “truli kapitalista”, a današnji “komunista” i levičar Stefanović, mogao da postane član, a zatim i potpredsednik jedne „socijaldemokratske“ stranke, članice Socijalističke internacionale. Takođe, demokrate znaju nešto što mi „neobavešteni građani“ ne znamo, a to je da će veoma, veoma uskoro biti izbora jer, kako kažu, Stefanović napušta stranku „neposredno pred izbore“.

Ono što gospoda iz nekada velike Demokratske stranke stalno gube iz vida jeste da se u poslednjih dvanaest godina kod njih ne zna ko pije, ko plaća. Govoriti o povratku mandata je degutantno i neprimereno baš zato što je taj mandat Stefanović dobio upravo od stranke koju je vodio Dragan Đilas u najtežem mogućem trenutku. To je bilo vreme kada je naprednjačka ološokratija nemilosrdno „udarala“ na tadašnjeg predsednika stranke, Đilasa, i kada je istu napustio počasni predsednik Tadić odvodeći sa sobom delom i one koji su se lepo „ovajdili“ za vreme njegovog mandata. Baš u tom trenutku dešavao se preokret u leglu demokrata. Nažalost, upravo oni koji danas klevetaju Stefanovića bili su oni koji su radili protiv Dragana Đilasa. Takođe, upravo oni koji danas klevetaju Stefanovića bili su deo onih koji su stajali rame uz rame sa Đilasom, a protiv Pajtića, i koji su se nakon Đilasovog povlačenja prodali za unutarstranačku funkciju i „sendvič i Coca Colu“. Možda bi demokratama Bojana Pajtića, dok osvetljavaju Srbiju, stanje u kojem se nalazi Borko Stefanović najbolje mogli da objasne njihovi koalicioni partneri Zoran Živković i Dušan Petrović, nekadašnji potpredsednici stranke.

I na samom kraju, demokrate završavaju u svom stilu „dovoljno smo te ispljuvali da te više nećemo pominjati, bar ne u saopštenjima“. Klevetanje se nastavlja po društvenim mrežama, a dijapazon onih koje treba potkačiti je mnogo širi jer tako se to radi, demokratski.

Međutim, upravo je jedino Borko Stefanović u proteklih nekoliko meseci unutar stranke ukazivao na potrebu za otklonom od politike Borisa Tadića, promenu kursa delovanja prema javnosti i zaokret u dosadašnjoj programskoj i unutarstranačkoj politici. Najpre su zbog drugačijeg stava od „njihovog“ suspendovali narodnog poslanika Ivana Jovanovića. Malo nakon toga su na „demokratski“ način, svojstven unutarstranačkoj politici, smenili Stefanovića sa mesta šefa poslaničkog kluba postavljajući na njegovo mesto Natašu Vučković. Zatim su od četiri predložena sastavili jedan novi program koji predstavlja reciklažu dosadašnjih programskih rešenja pojačan spiskom lepih želja u kojem nema skoro ništa od onoga što je Stefanović predložio. Na samom kraju, po njegovom izlasku iz stranke, su izdali sramno saopštenje za javnost i još sramniji dopis Odborima stranke širom Srbije u kojem izlazak Stefanovića objašnjavaju kao “još jedan vid urušavanja stranke od strane režima Aleksandra Vučića”, kojem sudeći po dopisu pripada i sam Stefanović.

Naravno, od pokajanja i otklona od dosadašnje politike demokrata izgleda nema ništa. U borbi protiv politike plitkih i pragmatičnih rešenja kakvu poslednjih nekoliko godina vodi nekada velika Demokratska stranka, Stefanović je dobio najteže udarce, ali nije izgubio. On nastavlja svoju borbu za pravičnu i solidarnu Srbiju. Siguran sam da će u toj borbi imati saborce, ali i partnere. Ono što je takođe sigurno jeste da je započeta jedna nova priča, priča Levice Srbije. Kako god to zvučalo danas, nekih 20 godina od formiranja Jugoslovenske levice i 25 godina od raspada Saveza komunista Jugoslavije, Srbiji je potrebna nova i moderna levica. Ne zato što će ona nešto suštinski promeniti, već zato što će nešto suštinski pokrenuti. Takođe je sigurno da još jedna priča uveliko traje i to je priča koju vodi pokret Dosta je bilo, Saše Radulovića. Saga nove opozicije Srbije se piše, a na nama je da je podržimo jer samo od nas zavisi da li će to delo bili dobro ili ne.

Mr Željko Pavićević

analitičar