Pesma za Mustafu, a za “kuma” auto

“Kao što se u kući obešenog ne govori o konopcu, tako
 se ni sa ministrima ne može razgovarati o poštenju.
I aluzivan govor o tome je deplasiran. Pretpostavka
 poštenja je prvi bedem u odbrambenom mehanizmu
političara. Svi su oni pošteni, dok ih ne uhvate,
a to se retko događa.
(Dragoljub Žarković, urednik nedeljnika
Vreme u dnevnom listu Danas)“

Sede Haso i Mujo u kafani, razbaškarili se i pijuckaju jutarnju kafu. Haso kaže Muji da je juče u Baš čaršiji pronašao novčanik pun maraka i evra – po hiljadu. Pita ga Mujo je l’ zna čiji je novčanik, a Haso mu kaže da zna. “Pa čiji je?”, pita nestrpljivo Mujo. “Mustafin”, kaže Haso. “Pa šta ćeš sada činiti?”, pita Mujo. “Muzika, dajte jednu pjesmu za Mustafu”, na to će Haso!

(Narodni vic iz Bosne i Hercegovine)

 

Marina Moračanin vratila gostu (gastarbajter iz Švajcarske) više od 200.000 evra i pola miliona dinara koje je zaboravio u kafiću. Kao nagradu dobila hiljadu dinara (jedan evro), zabaležili su mediji u Srbiji polovinom novembra ove godine. I to nije sve, ona je već dva puta bila pošteni nalazač, dodaje se.

“Pre mnogo godina moj otac je našao u autobusu novčanik sa puno para i vratio ga. Te pare su bile za bolesno dete. Uvek se setim toga”, rekla je ova devojka. Skromna konobarica bara “Kafeto” u Kruševačkom tržnom centru, živi sa mužem i sedmogodišnjom ćerkom kao podstanar i radi za 15.000 dinara, konstatuje se još.
Priči, međutim, nije kraj.

Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić Marini je uručio poklon – policijsku kapu i umetničku sliku, i rekao da će pokrenuti postupak da se ona zaposli u MUP-u¹.

“Jedva čekam da vidim šta će biti. Konkurisala sam pre desetak godina dva puta za posao u policiji, ali oba puta su me odbili. Posle toga sam počela da radim u ovom kafiću. Kao da su znali sada kolika mi je želja da radim u policiji, pa su mi ponudili baš tu posao. Ne smem još uvek ni da se radujem, čekam da vidim kako će proći razgovor”, uzbuđeno je pričala Marina tih dana.

Ali, priči, nikako nije kraj.

Marina Moračanin moraće, po svemu sudeći, vlasniku da vrati veći deo od hiljadu dinara koliko ju je častio, nakon što se ispostavilo da je u torbici bila znatno manja suma, nastavlja se storija početkom decembra. Ona će najverovatnije, kaže se dalje, morati da vrati 900 dinara jer je u torbici umesto prvobitno pominjanih 200.000 evra, po rečima vlasnika, bilo deset puta manje novca. Ne zna se ko je naduvao sumu, da li Marina ili novinari, ali vlasnik je bio izričit da mu se proporcionalno umanjenoj sumi vrati čast kojom je nagradio Marinino dobro delo.

Ministar Dačić demantovao je glasine po kojima je procedura za Marinino dobijanje posla u MUP-u, novonastalom situacijom dovedena u pitanje. “Shvatam da je svaka priča o vraćanju tuđe imovine interesantna za novinare, jer je pomalo čudno da uopšte postoje ljudi koji to rade, ali često se preuveličava suma koja se može naći u vraćenim torbicama. I ja kad sam pronašao kofer pun para, novinari su preuveličavali sumu. Da sam pronašao toliko koliko su pominjali, ne bih dobio posao ministra, nego možda čak i premijera”, rekao je on.

Državi nije stalo da promoviše prave vrednosti, ja ne znam šta je bilo sa onim čovekom koga zamalo žena nije ostavila jer je komšiji vratio novac, a ovaj živi u siromaštvu – jedan je od blog-komentara koji su Marinin slučaj uzeli kao povod.

A pre toga, tokom oktobra iste godine.

Saobraćajni policajac iz Prokuplja našao na ulici novčanik u kome je bilo 950 evra, sto švajcarskih franaka i 20.000 dinara i vratio ga vlasniku – objavljeno je. “Moj posao je da pomažem građanima i ja se trudim da to i radim, ne samo kad sam na poslu već i privatno. Moj posao je da se nađem ljudima u nevolji. Znam da bi i svaki moj kolega učinio isto jer smo tu da štitimo građane i pomažemo im”, kazao je saobraćajac.

A malo ranije.

Kraljevčanin predao policiji koverat sa hiljadu evra koji je pronašao prošlog vikenda. Vlasnica novca odmah pronađena.

A dalje u prošlost, godine 2006, dok su se “dva oka u glavi” zvala Srbija i Crna Gora.

Veljko Jovović (37) iz Nikšića pronašao je na miločerskoj plaži torbe sa pola miliona evra i vratio ih vlasniku. Za taj neverovatan “podvig” nije dobio ni dinar nagrade. “Nisam tražio nikakvu nagradu, mada mi ona nije bila ni ponuđena. I da su mi ponudili da me časte, ja bih to odbio. Smatram da su čast, poštenje, hrabrost i junaštvo i danas ispred novca i da su to vrednosti koje je Crna Gora uvek imala”, rekao je nalazač.

Kao što se u kući obešenog ne govori o konopcu, tako se ni sa ministrima ne može razgovarati o poštenju. I aluzivan govor o tome je deplasiran. Pretpostavka poštenja je prvi bedem u odbrambenom mehanizmu političara. Svi su oni pošteni, dok ih ne uhvate, a to se retko događa.
(Dragoljub Žarković, urednik nedeljnika Vreme u dnevnom listu Danas)

Čitam početkom decembra.

Srbija je nazadovala na godišnjoj listi Transparensi internešenela i njen indeks percepcije korupcije pao je sa prošlogodišnjoh 3.5 na 3.3, što je stavlja na 86. mesto među 183 zemlje, koje su ove godine rangirane, ističe Transparentnost Srbija. Među zemljama bivše Jugoslavije, dodaje se, veći stepen korupcije od Srbije ima samo BiH, koja se nalazi na 91. mestu, a ostale jugoslovenske republike su daleko ispred Srbije. Kosovo je u ovom izveštaju ocenjeno kao samostalna država i ima najveći indeks percepcije korupcije u regionu i nalazi se na 112. mestu. Među zemljama regiona, Bugarska ima identičan indeks percepcije korupcije kao Srbija od 3.3, a jedina lošije rangirana zemlja je Albanija, dok se Mađarska i Rumunija nalaze na 54, odnosno 75. mestu. Grčka, kao zemlja koja je najviše pogođena svetskom ekonomskom krizom našla se na 80. mestu sa indeksom percepcije korupcije od 3.4.

Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbije, istakao je da su glavni razlozi za visok nivo korupcije u Srbiji spora reforma pravosudnog sistema uz mnogo grešaka, slabljenje institucija, kao i političke partije, koje predstavljaju “generator korupcije”. Prema njegovim rečima, sve zemlje koje imaju indeks korupcije manji od pet smatraju se državama sa “endemskom korupcijom”.

Slobodan Beljanski, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da su glavni razlozi za visok stepen korupcije u Srbiji loši zakoni i nepoštovanje odluka regulatornih i kontrolnih tela. “Političke stranke imaju uticaj na sve životne tokove i sve ključne odluke u vezi sa evropskom politikom i poslovanjem što predstavlja veliki problem u borbi protiv korupcije”, ukazuje Beljanski.

I još.

Svetozar Čiplić, nekadašnji ministar za ljudska i manjinska prava, negirao je da je nakon isteka mandata Vladi Srbije ostao dužan oko dva miliona dinara, 2.500 švajcarskih franaka, kao i laptop računar, torbe i dva mobilna telefona marke Nokia. Kao netačne, Čiplić je odbacio tvrdnje da je nakon istreka mandata odbio da vrati diplomatski pasoš.
Beogradski mediji objavili su tih dana kako su Čipliću, koji je za vreme svog mandata često bio na udaru kritika, stizali dopisi iz Vlade da povede računa kako koristi kartice i sredstva ministarstva, kao i da podmiri iz “svog džepa” ono što je nenamenski potrošio. I nije samo on apostrofiran, navedena su imena i drugih bivših ministara, ali… Čiplić se barem pravdao, oni drugi su bili “gluvi”.

A ima i “skupljih” primera.

Zamislite, na kraju, obrnutu situaciju. Da ministri vraćaju “funkcionerski višak”, a da se narod pravi lud. Jel’ može ta p(j)esma za Mustafu?

1. MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova.