IZUVANJE

Povezani članci

• Izetbegović prijavio Dodika domaćim i međunarodnim institucijama
• IFIMES: Hapšenja u funkciji tektonskih promjena na političkoj sceni
• SLUČAJ KUSTURICA: MOZAK NA SLUŽBENOM PUTU
• Obilježavanje 30. godišnjice ratnog zločina u Stupnom Dolu u srednjoj Bosni
• Nacrtaj mi državu
• Memorijska kantica 2013.

“Mi sada idemo u rat da se borite. Mnogi od vas će da izginete, a neki će i da se vratimo.”

Upravo su u ovom fazonu pre dve decenije naši politikanti jedinstveno odlučili da se bratski “pokidamo”. I dok su oni neumorno puhali u buktinje s Jajca u nameri da ih u potpunosti utule, mi smo se kidali na terenu vođeni jednom jedinom idejom, idejom demokracije. Danas, dvadeset godina kasnije stanje je “redovno”. “Deca unapred znati šta raditi na putu od škola do kuće.” Narodi i narodnosti ex YU, poput kakvih stada ovaca, neumorno prate svoje čobane koji s druge strane ne znaju gde udaraju. A oni, čobani, što su više menjali to je više bilo isto…samo bez njega, naravno. On je umreo, ali i dalje živi u srcima mnogih reformatora na ovim prostorima. Zato reforme i jesu takve kakve su, veoma temeljne, duboke, korenite i dugotrajne. 

Narod možda i nema potrebe kriviti. Još je davnih dana Njegoš konstatovao da je narod stoka. Stoka ne zna šta radi. Ona jednostavno radi. Upre i gura. Narod nekada nije imao priliku da bira, već ekskluzivno pravo da dobija vladara. Kako je pokazalo vreme iza nas, kada je dobio pravo da bira obično je birao najgore za sebe. Znate kako kaže ona stara naša umotvorina…”Sam pao, sam se ubio!”. Nego, važno je da mi kao narodi ex Juge polako ali sigurno, kao kakve babe, hramljamo prema Evropskoj uniji. Katkad se i međusobno saplićemo i zaplićemo ali to je zato što je većina od nas kada smo bili mali gledala “Kolariću-Paniću”. Bitno je da imamo želju iako je nemamo i da to radimo s ljubavlju iako smo obuzeti mržnjom. Pitam se samo kada ćemo stići do te velike Evropske unije i da li ćemo na tom putu kao narodi sazreti ili ostati mentolčine kojima je jedini cilj destrukcija unutar evropskih konstrukcija.

Za razliku od suseda koji ima oči boje mora i kosu boje zlatnog žita, moja zemlja ima ono što ga nema nigde da ga ima. Mi ga ovde stalno menjamo ali se ne žalimo. “Promene!”, govorio je Obama, ali i Belka Cvetkova. Rekonstruisana Belkina vlada podseća na “frankenštajna”, a zadatak joj je da maticu Srbiju uvede u bankrot ili potpuni privredni kolaps. Miško se spakovao na vreme, a ostali polako skupljaju pinkle spremajući se za veliku seobu. Pitanje je samo gde će ovaj glupi narod, kada se sve ovo zavši, da spusti guzicu i odmori svoju praznu glavu. Kako stvari stoje izgleda se i on sprema za seobu. Stičem utisak da ove jednočasovne šetnje po Beogradu u danu kada je ubijen poslednji pravi reformator Srbije, dr. Zoran Đinđić, ukazuju na kondicioni trening. Možda bi bilo bolje da umesto toga što “šetaju” za Zorana, urade nešto što bi, da je živ, voleo da vidi da rade. Ubistvom premijera nisu ubili ideju. Nažalost, pored njih takvih kakvi su, a nikakvi su, ona će sama da umre. Moj jako dobar prijatelj iz Švedske, a poreklom iz Bosne, u poslednjem pismu kao odgovor na moju konstataciju o šetnji za Zorana u Beogradu je napisao: “Vi se našetašte i napušiste kurca k´o niko na ovome svijetu….ali ako. Šetnja je dobra za zdravlje.” Potpuno je upravu. Pitam se samo gde je granica gluposti ovog naroda i licemerja njegovog “rukovodstva”?

Koncentracija gluposti na ovim prostorima je velika. To je još jedan dokaz da narodi na ovim prostorima, iako su različitih pogleda na Boga, potiču od jednog po svemu sudeći jako tupog naroda, dobrog ali glupog.

Divjak nije divljak iako je Srbin, mada Ivica to ne zna ili se samo pravi da ne zna. Dok Bosna zbija redove u odbrani svog srpskog generala, Srbija skuplja guzicu da je manje boli kada ga, po ko zna koj put svojom voljom, primi. Ažurirana, baš kao što su sve ažurirali ovi magarci u zemlji mi Srbiji, Interpolova poternica je dala rezultat baš kao i u slučaju hapšenja Ejupa Ganića. Naravno, kao civilizovan čovek zaista bih voleo da saznam šta se odista desilo u Dobrovoljačkoj ulici i da li je poginulo 6 ili 46 vojnika? Ne bih voleo da se nekadašnji Titov general skriva kao veliki srbijanski general Mladić, ali ne bih voleo ni da se, kad spusti guzicu negde u Sarajevu, podsmeva kao Novopazarac Ganić. Znate, malo mi je muka od svih tih likova koji su nam 90-tih krojili sudbinu, a sada glumataju heroje novog poretka, dok im je taj isti poredak u… I Tito je bio heroj pa mu se danas većina “Jugoslovena” sere na sliku, a da ne govorim o jadnom Sadamu koji je ostao da visi međ “šljive”. Bio bih baksuz ako ne bih pomenuo i onog sa telećom glavom (ili se on samo tako češljao), Slobodana Miloševića, i zamolio Vas da se podsetite njegovog uspona I  pada. Dakle, gospodo ili pričajte ili marš u “kućicu”.

Mesecima unazad pokušavam da sastavim nešto što bi ličilo na valjan text i ne polazi mi za rukom. Dešavanja je premnogo, a srediti misli u situaciji kada vas konstantno bombarduju novim informacijama je prosto nemoguće. I kako onda napisati nešto, a da to nešto ne bude nabacano i konfuzno? Ah, povraćaću! Znate, ako postoji, Bog je veoma čudan neki lik. Napravio je takav balans i tako ga perfektno remeti. Prostor na kojem se nalazi ogromna koncentracija gluposti, zadesio je građanski rat u kome je bilo mnogo žrtava. S druge strane prostor na kome je koncentracija pameti i discipline zadesio je jak zemljotres i razoran cunami. Iza sebe su ostavili mnogo mrtvih i ozračenih. Dakle, nije bitno gde ste niti ko ste. Bitno je da znate da ćete kad  tad ostati “izuveni”.