Cenić: BiH klizi u dužničko ropstvo

Autor/ica 👤tačno.net 13.12.2013. u 16:23

Povezani članci

Priredio: Radomir Lazić

Bosna i Hercegovina se nalazi u dužničkom ropstvu, kazala je ekonomski analitičar Svetlana Cenić u razgovoru za emisiju “Danas” Radija Bosne i Hercegovine.

Cenićeva je navela podatak da je BiH decembra prošle godine bila zadužena 10,46 milijarde KM, od čega je spoljni dug 7,131 milijarde, a unutrašnji dug 3,332 milijarde KM.

– Politika vlada u BiH je zaduživanje i kupovina vremena s tim da apsolutno nema nikakvog odgovora ko će to vratiti. Valjda to vidi svaki stanovnik BiH. Ova vlast aspolutno samo zna da se zadužuje, troši i sve rasproda, a ne zna kako da zaradi pare. Uzmite u obzir deficit tekućeg računa koji je u porastu, dugove svih nivoa vlasti, javnih preduzeća i fondova komercijalnim banakama. To je stravična cifra. Recimo, 2005. godina u RS prije dolaska sadašnje vlasti, završena je sa dugom komercijalnim bankama od 34,7 miliona KM (samo dug opštine, jer fondovi i entitet nisu imali dugove). Sada je to potraživanje komercijalnih banaka od entiteta, opština i fondova oko 900 miliona. Ovih dana se i dodatno povećao jer su štampali još jednu seriju trezorskih zapisa. Federacija ima upola manje tog duga kada su u pitanju kantoni, opštine i fondovi. Međutim, kod Federacije je znakovit dug javnih preduzeća prema komercijalnim bankama. To govori da mi ne možemo operisati samo s ovom cifrom o kojoj će raspravljati komisija, treba uzeti u obzir koliko je zaduženo stanovništvo, koliko iznosi spoljnotrgovinski deficit, koliko smo dužni komercijalnim bankama, koliko se ko zadužio za kakav put, trotoar… Hoćemo li ikad napraviti tu inventuru. Onda uzmite koliki je dug privrede, koliko privreda između sebe potražuje. Sve to morate staviti na papir da biste vidjeli u kakvom katastrofalnom i jadnom stanju se mi nalazimo. Istovremeno, produktivnost nije porasla nego je pala pa smo 2012. u kojoj pričamo o ovolikom dugu završili sa padom BDP-a, ali isto tako i sa padom indsutrijske proizvodnje koja je temelj svega (2,6 odsto). Čemu onda treba da se nadamo?

Uprkos tome vlasti na svim nivima tvrde da mi nismo prezadužena zemlja?

– Možemo se mi rangirati prema Evropskoj uniji, pa ćemo da se propinjemo na prste ovako mali nikavi i da kažemo pa evo vidite oni imaju veći procenat duga. Ali, ne računamo ostale podatke. To nije jedinim kriterij po kojem treba gledati zemlje nego treba uzeti u obzir i ostale kriterije – koliko zemlja ulaže u istraživanje i razvoj, koliki je rast produktivnosti, kako stojimo finansijski što se tiče budžeta i deficita. Njemačka je 80 odsto dužna u odnosu na njen bruto domaći proizvod, a mi smo manje. Jedna Njemačka je imala suficit budžeta za šest mjeseci 2013. godine od preko 8 milijardi eura. Mi se, dakle, poredimo s Njemačkom koja ima trgovinski suficit i koja (pritom ima velike prihode od onoga što pozajmljuje drugim zemljama), se ne zadužuje da popuni budžetske rupe nego u nešto produktivno. Zašto se zadužujemo mi. Samo deset posto onoga što mi dugujemo otišlo je u produktivne svrhe, odnosno privredne namjene. Struktura kredita je pogubna. Najveći procenat ide u krpljenje budžetskih rupa. I o čemu mi onda govorimo kada kažemo da nismo prezaduženi? Ja ne znam kako da objasnim svekolikom narodu u kakvoj smo teškoj situaciji i kako će nam se sve ovo obiti o glavu, posebno faklširanje statistike i prodavanje konstatne “magle” koja nema uporište.

Zadužujemo se novim kreditima, a imamo 1,76 milijardi kredita koji stoje neiskorišteni. Kakva je to ekonomska strategija?

– Ovdje prije svega ne postoji ekonomska strategija: BiH je donijela “rikverc” strategiju razvoja unazad za period od 2008-2012. mislim, što je totalno suludo da smo na takvo nešto potrošili pare. Onda donosimo strategiju razvoja po modularnom, principu – entiteti, distrikt Brčko pa se zajedno rade strategija socijalnog uključivanja, izvještaji. Septembra prošle godine ministrica a danas je premijer (Željka Cvijanović, op.a.) izađe sa sjednice Vlade RS i kaže da njima u RS-u oko 50 dokumenata donesenih na niovu BiH ne odgovara, nije prihvatljivo uključujući i tu strategiju zato što se u toj strategiji kaže, a na njoj su i oni raidili, da je prekomplikovan sastav BiH. Eto takve mi strategije donosimo, i sad šta očekivati u takvoj zemlji suludoj u kojoj se prvo potroše pare da se nešto radi, pa su svi zadovoljni, prave se ko fol i javne tribine, pa onda neko hladan izađe i kaže puj pike nama to ne odgovora, a učestveovao je u tome. Isto je i sa strategijama korišćenja kredita. Sve je divno, krasno, samo daj da se potpiše kakav kredit, znate da se to radi po prinicpu da se dijele pare ka entietima, a da sve ono što je izglasano u Parlamentu BiH važi kao državna obaveza. I naravno, kreditori više vole da država stoji iza nečega nego mjesna zajednica.

Da li je moguće napraviti strategiju za BiH, entitete, kantone, niže nivoe vlasti da bi se spriječilo da se uzimaju krediti, dok istovremeno novci leže neiskorišćeni?

– Privredna i socijalna politika su na entietima. Uvijek je kuknjava na socijalnu politiku, a pritom je ona katastrofalna. A kad bi neko rekao dobro dajte da imamo zajendičku socijalnu politiku pobili bi vas i kantoni i entiteti. Zašto? Zato što je najveće sredstvo manipulacije i dobijanja glasova. Jednako je i sa privrednom politikom. Mi smo donijeli bezbroj akata, ali ko poštuje ekonomsku politiku i FBiH i RS-a koja se usvaja u parlamentima. Je li ikad iko snosio odgovornost. Je li ikad iko odgovoarao kad potroši više para nego što se zaradi. Ko će odgovarati što se krši zakon? Budžet ima snagu zakona, ko će odgovarati što se on krši, a svi redom krše uz možda časne izuzetke na nekim nivoima vlasti? U RS se donese strategija zaduživanja i prekrši se iste godine. Mislim da je već sad 70 dosto premašen taj plan zaduživanja. Takođe, potroši se za 100 miliona više nego što je budžet. Ko odgovara? Niko! zašto niko ne odgovora? Zato što u BiH narod ne pita za pare. Pita li iko gdje su otišle milijarde iz ove zemlje? Da li iko dođe u mjesnu zajednicu, opštinu da kaže: Ljudi šta to radite ili Objasnite gdje su moje pare. Znači, dok god nema pritiska na vlast, nema od ove priče ništa. Vlast će se ponašati i dalje ovako kako se ponaša. S druge strane međunarodna zajednica je dugo imala jednu vrlo podmuklu politiku u BiH. To je ono, malo se nešto zatalasa ovim istima koji nas oderaše, dadnu malo para, umiri se javnost, građani naravo šute i kupuje se mir. Nemoj samo socijalnih tenzija jer bi to moglo da izrodi glad što nema veze, jer vaš stomak je gladan kao i moj i jednako nas glava boli od besparice. Pare nemaju ni okus ni miris i nacionalnu boju i ne izjašnjavaju se uopšte. Ali, mora da postoji pitanje svakog dana: hoću da znam gdje su moje pare. Bez toga mi idemo u samo još goru propast.

Jesmo li mi u dužničkom ropstvu?

– Jesmo, jesmo i jesmo! Ja sam godinama najavljivala šta će se desiti. Pogledajte to zaduženje, spoljnortgovinski deficit, deficit na tekućem računu platnog bilansa BiH, pogledajte kako stojimo kod komecijalnih banaka i koliko rapidno ide zaduženje, koliko je stanvoništvo zaduženo, koliko javna preduzeća duguju…Pogledajte koliko imamo siromašnih zato što sada imamo elitu koja robuje isključivo parama. Daj još da se to legalizuje i da se održe na vlasti da ne bi došao neko drugi da ih priupita gdje su nestale pare. I imamo ove zarobljene siromašne koji više ništa i ne pitaju nego ko zombiji hodaju ulicom. Pritom sve smo degradirali, obrazovni sistem, privredu smo uništili… Zato smo u dužničkom ropstvu jer nema naznaka da ovo što ove vlasti rade, zadužuju nas, da ćemo imati od čega da vratimo ili da se zadužujemo da bi nam sutra bilo bolje… Ne, zadužeujemo se samo da ova politička elita ostane na sceni.