ENG
Bilježnica Robija K.: Postoji li Dida Mraz?
Autor/ica 👤Viktor Ivančić
Povezani članci
Ujutro za novu godinu je moja mala sestra Damjana uletila u primaću. Onda je ona zalaufala se do okićenog bora. Tu je ona stala i ukipala se. Damjanica je sa čudilom raširila ruke i rekla je: „A zašto nema ništa ispod bora?“ Tata je dignijo glavu sa novina i pitao je: „A šta bi tribalo bit ispod bora?“ Damjana je rekla: „Pa poklon od Dida Mraza!“ Tata je rekao: „Ajme, mila, pa zar nisu za poklone bili zaduženi najpri Sveta Luca, pa onda Sveti Nikola, a sad bi ti još tila i Dida Mraza?“ Damjanica je rekla: „Ali Sveta Luca i Sveti Nikola mi nisu ništa donili!“ Tata je rekao: „Pa kad nisu oni, zašto bi Dida Mraz bija drukčiji?“
Mala Damjana je sa šokom piljila u tatu. Samo onda je mama njoj iz kužine rekla: „Ama zeki te tata, zlato mamino! Aj zadigni malo mahovinu ispod bora!“ Onda je Damjanica zadignila mahovinu ispod bora i našla je paketić. Onda je ona nabrzihen ga otvorila. Onda je mama nju pitala: „A? Šta kažeš?“ Damjanica je rekla: „Šta je ovo? Par bičvica i mudantice na mede?“ Mama je rekla: „Zar nije poklon prva liga?“ Damjana je rekla: „Zašto je ovo poklon? Pa ovo bi mi svakako morali kupit!“ Tata je uletijo: „E, al Dida Mraz je tačno zna šta ti je najpotribnije! Zato je preteka roditelje i donija ti bičvice i mudantice!“
Moja sestra Damjana je stajala posrana isprid borića. Ja sam njoj sa kauča rekao: „Nemoj se puno žalostit, Damjanice! Ja san dobija kafenu pižamu! I to na glupe vjeverice i zeke!“ Tata je rekao: „Šta fali pižami?“ Ja sam rekao: „Pa to ste mi svakako morali kupit! Jerbo mi se stara pižama pokidala!“ Mama je uletila: „Eto viš kako je Dida Mraz mudar i pametan! Tačno je zna šta ti je najpotribnije! Gori u Laponiji je duma i duma, pa je onda reka – asti mande, oni dječak u Hrvackoj spava u pokidanoj pižami, ko je to vidija, pari izbjeglica iz Sirije, sto posto će ga najviše obradovat ako za novu godinu dobije novu pižamu!“
Onda je neko sa vrata od primaće rekao: „Sva srića da Dida Mraz ne ostavlja poklone ispod bora!“ To je bijo moj dida sa Šolte. Dida svake godine dođe kod nas za novu godinu. Dida je rekao: „Dida Mraz je noćas skužija da ispod bora nema mista, jer pošto su roditelji tamo ostavili svoje pizdarije za dicu! Zato je on poklone za Robija i Damjanu ostavija kraj mog kreveta!“ Onda je dida iza leđa izvadijo dvi kutije sa mašnicama. Jedna je bila veća roza i druga manja plava. Na rozoj je pisalo Damjana i na plavoj Robi. Dida je rekao: „Samo mi je reka jednu stvar da van kažen – Dida Mraz za poklon nikad ne donosi ono šta dici triba, nego ono šta dica žele!“
Prvo je Damjanica otvorila svoju kutiju. Onda je ona cijuknila: „Asti mande! Asti mande! Turbo Frozen! Prenosni dividi plejer sa naljama Snježne kraljice!“ Ona je okrenila se prema meni i skriknila je: „Pogleaj, Robi! Ima rotirajući elsidi ekran od sedam inča! Plus inkolporirane stereo zvučnike!“ Mama i tata su zinili sa ustima. Onda sam ja otvorijo plavu kutiju. Onda sam arlauknijo: „Poasti mile mande! Ne mogu virovat! Smartfon samsung galaksi es osam!“ Ja sam okrenijo se prema sestrici i viknijo sam: „Pogleaj, Damjana! Ima i ugrađenu igricu Star vors – galaksi ov d hirouz!“ Onda smo ja i Damjanica skočili na didu i ljubili smo ga. Mami i tati su se usta obisila do parketa.
Poslje smo se ja i Damjana igrali na tapetiću sa dividi plejerom i sa smartfonom. Veliki su sidili u kužini za stolom. Mama je didi rekla: „Oprosti, čako, al stvarno nisi normalan!“ Tata je didi rekao: „Ne samo da nisi normalan, nego si totalno bolestan!“ Dida je pitao: „Zašto bi bija bolestan?“ Mama je zarežala: „Kako zašto? Pa svaki od onih poklona košta par iljada kuna!“ Dida je rekao: „Ha, pa nisan to ja donija, nego Dida Mraz!“ Tata je rekao: „Ma bravo, još nas malo i podjebavaj…“ Dida je rekao: „Jel vi to mislite da san ja sa svojom crkavicom od penzije iša kupovat poklone od par soma kuna?! Pa nisan debil, jebate led!“ Tata je rekao: „Nema toga šta ti neš potrošit da nas dvoje osramotiš i prikažeš nas ka zadnje škovace i škrtune!“ Onda je dida naperijo kažimprst prema tati i rekao je: „Dida Mraz! Po stare dane san se uvjerija da stvarno postoji!“
Tata je rekao: „Postoji ti kurac! Postoji samo bloketa u tvojoj blesavoj glavi!“ Dida je njemu rekao: „Ama časna rič, zete! Samo triba užasno jako nešto želit i Dida Mraz ti to pokloni za novu godinu! Uvjerija san se svojin očima!“ Onda je mama uletila: „Pa šta onda meni nije donija poklon, a? Baš mi triba nova mašina za robu!“ Dida je rekao: „Nisi svladala gradivo, ćerce! Dida Mraz ne donosi ono šta ti triba, nego ono šta želiš!“ Mama je stavila ruke na kukove i rekla je: „E pa žarko želin onu zelenu bundicu od Maksmare!“ Tata je rekao: „A ja grozno želin onu karampanu od škode zaminit sa audijem!“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „E pa žalin slučaj, gospodo! Dida Mraz ne ispunjava želje roditeljima! Nego samo dici i starcima!“ Tata je pitao: „Šta starcima? Jel to znači da si i ti dobija poklon za novu godinu?“ Dida je rekao: „Naravski da jesan, zete!“ Onda je on nagnijo se prema tati i rekao je: „I da znaš da san dobija ono šta san najviše želija!“ Tata je pitao: „A šta to?“
Samo onda je neko pozvonijo na vrata. Tata je odgibao da će otvorit. Pred vratima su bila dva pandura. Prvi murac je tati rekao: „Oprostite, jel ono doli na parkingu vaša žuta škoda? Ona karampana šta se skoro raspala?“ Tata je rekao: „Ja iman žutu škodu! Al nije baš karampana, nema joj ni dvajs godina!“ Drugi murac je pitao: „Registarska oznaka ST 1637-E?“ Tata je rekao: „Je, to je moj auto!“ Drugi murac je dignijo livu ombrvu i rekao je: „A šta van prestavlja ona oznaka na crvene i bile kockice posrid registracije?“ Tati je uletijo teški ošamut. Plus je skužnijo da panduri na kapama imaju petokrake. Prvi murac je dreknijo: „Jel to ideš usrid Jugoslavije provocirat sa šahovnicom, gubo ustaška?!“ Onda je dida iza tate rekao: „Onda, zete? Jel postoji Dida Mraz?“
Robi K. (IIIa)
Autor/ica 👤Viktor Ivančić
