Beli teror

Autor/ica 6.2.2012. u 15:09

Povezani članci

Foto: Jan Ribař

Beograd – U 25 opština Srbije proglašeno je vanredno stanje zbog snega, kaže za Danas Predrag Marić, pomoćnik ministra policije i načelnik Sektora za vanredne situacije. O mogućnosti proglašavanja vanredne situacije na teritoriji Srbije, Marić kaže da za tim potezom u ovom trenutku nema potrebe, ali da u slučaju da dođe do eskalacije ni ta mogućnost nije isključena. Inače, da bi se proglasila vanredna situacija u Srbiji, potrebno je da je ugroženo više od polovine teritorije Srbije. U slučaju vanrednog stanja u Srbiji, pomoć ugorženima i spasavanje preuzima republički štab za vanredne situacije, na čijem je čelu ministar policije. (Danas, 04.02.2012. – Moguće proglašenje vanrednog stanja)

Šta se sve u Srbiji desi, za samo mesec dana, to u nekim državama – tipa Švedske gde je sve mirno, stabilno i dosadno, se ne izdešava ni za godinu, a možda i više-duže… Pa uzmimo samo ovaj, tek minuli, januar u samo-započetoj godini. Neuspeo atentat na «cvet srpske budućnosti i slavom-ovenčane prošlosti», u sportskoj hali Borik u Banja Luci, uzdrmao je, i onako istraumiranu, srpsku javnost. Pa sa toliko eksploziva, koliko su pronašli u Boriku, mogla se, ponovo, srušiti džamija Ferhadija – na primer; sa oružjem pronađenim u hali mogla se izvesti i «mala vežba» proterivanja Hrvata i Muslimana iz već pomenutog grada; a sa količinom mržnje i histerije, koja je pratila celu ovu neverovatnu priču o atentatu, mogla se, brat-bratu, «srediti» cela Bosna i to po receptu blickrig-a: preuzmi, sprovedi teror, a ko ne ode sam pomozi mu u tome svim sredstvima. I sve je lepo krenulo… Mislim, kako treba: profundamentalistički orijentisani članovi terorističe ćelije Al-Kaide su pokušali atentat na «sve što je srpsko», ali su osujećeni u svojoj nameri. I cela javnost je uzbuđena čekala da vidi bradate teroriste, koji su se mesecima pripremali u okolini Novog Pazara vežbajući napad na srpske velikodostojnike, kada ono trt Milojka, umesto strašnih vehabijsko-talibanskih bradonja, uhvatili Boleta. Posle prvog šoka, i otrežnjenja od istog, srpska javnost se našla na rubu ponora jer je pretila opasnost od samoizdaje, najvećeg neprijatelja srpstva od kada ono zna za sebe, što će reći oduvek. No, ispostavilo se da je siroti Bole tu «štekao» naoružanje kako bi izveo jednu špekulaciju i prodao oružje ne bi li tako zaradio koji dinar, pardon, konvertibilnu marku. Ali crv sumnje nije nam dao mira: možda je on to oružje hteo da proda teroristima? Sećam se, još davne 1992. godine, kada se na novonastaloj televiziji Srpske pojavilo oružje koje je pronađeno kod muslimanskih terorista. Pored vatrenog oružja, to jeste pušaka, pištolja, bombi i sanduka sa municijim, pronađeni su i šurikeni – tradicionalno oruđe japanskih ubica zvanih Ninđe. Kako su ti šurikeni dospeli u Bosnu, to jeste u Srpsku, nikada nije objašnjeno jer naprosto okolnosti i događaji su išli prebrzo da bi se ovo «čudo» razrešilo. Ali, svakako, nije bilo dvojbe da je postojao pakleni plan da se uništi mlada Srpska od strane muslimanskih terorista i to je zahtevalo akciju pod kodiranim vojnim imenom – Čišćenje. Očišćena je Srpska od opasnih muslimansih elemenata u rekordnom roku, ali to je bilo nužno za uspešan razvoj i mir novonastale-nikada-genocidne-tvorevine nazvane Republika Srpska. Ali da se ja vratim na Boleta… Istraga je još u toku, a kada će biti zavrešena ne znamo, ali srpski mediji, uvek gladni sveže krvi i terorista, morali su ići dalje – show must go on! Baš u to vreme najluđih smutnji, laži i poluistina, koju je širila žuto-bulevarska štampa i ostali tzv. slobodni mediji, «zgodno se namestio» savetnik crnogorskog predsednika Skupštine, nadripisac i već poznati terorista – Andrej Nikolaidis. Posle njegove podrške teroristima i tzv. «civilizacijskom iskoraku» sav pravednički i antiteroristički bes se svalio na ovog samoproklamovanog pisca koji nas je još i bezobrazno lagao da je za svoje škrabotine dobio neku evropsku nagradu, mislim stvarno… E, ta moralna ameba i nula-ništica usudila se da pokušaj atentata na «cvet srpstva» nazove cilvilizacijskim iskorakom. No, sva sreća brzo smo «provalili» da se radi o opasnom teroristi, koji svojim pisanjem pravi haos i izaziva nerede kako bi tako stvorio atmosferu za sprovođenje opasnih namera atentatora. Međutim, ispostavilo se da ovaj opasni elemenat nije sam i da je svoju organizaciju proširio i na Srbiju. Ispostavilo se da mu je pomagač bio izvesni Sreten Ugričić direktor Nacionalne biblioteke, ali je brzo raskrinkan i oteran sa dužnosti. Jeste da su ga izdajnički mediji – plaćenici raznih interesnih grupa iz inostranstva – pokušavali opravdati, pa su čak i napadali poštene ljude ne bi li zavarali trag i priču okrenuli na ugrožavanje prava slobodnog izražavanja. Naravno da nismo naseli i, uz nesebičnu podršku našeg ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, sve smo uspešno prebrodili. Ne prođe puno kada eto ti novog belaja i bede za našu napaćenu srpsku javnost. Onaj dobro poznati hohštapler i narkoman Čedomir Jovanović je izjavio da je Republika Srpska «genocidna tvorevina». Očigledno je da stranim centrima moći, za koje «popularni» Čeda radi – mada mu stranka LDP neće ni cenzus preći – bilo malo zla koje su napravili u skorije vreme, pa su odlučili da udare žestoko i bez uvijanja. Ali, hrabri i iskusni predsednik RS Milorad Dodik je odbio te odvratne insinuacije na njegovu državu, pardon, republiku, to jeste entitet i pozvao Čedu na medijski duel. Prihvatio Čeda misleći da je Milorad neki «seljak» iz Šumske – kao Srpsku naziva onaj odvratni Pera Luković, i da će Dodika rasturiti u tv duelu smatrajući da ovaj nema dovoljno iskustva sa «velikim» medijima kao što je B92. E, tu se prešo… Kada je Dodik krenuo da udara argumente, tipa da je RS mnogo starija državna tvorevina od te nesrećne zakrpe zvane Dejtonski sporazum, Čeda se zbunio i stao da trepće očima kao «seoska mlada» jer nije očekivao ovako žestokog protivnika u duelu. Cela Čedina koncepcija, koju je ovaj arhinevaljalac smislio da bi proglasio RS genocidnom, pala je u vodu i on se ostatak duela praćakao kao riba na suvom. Pokušao je Čeda i sa Srebrenicom, ali je Dodik, analitički brilijantno, dokazao da je broj mrtvih tamo prenaduvan i da je on lično saznao za «žrtve», čija imena se nalaze na spomeniku pobijenima, a koji su živi i zdravi ili su pak stradali na sasvim drugim mestima kao borci tzv. bošnjačke armije. Posle ovog «udarca» Čeda je ostao u nokdaunu do kraja emisije i ništa mu nije pomagalo njegovo prenemaganje i pozivanje na «rušenje Sarajeva». Dodik je priznao da uništavanje Sarajeva nije bio civilizacijski čin, ali da ni Muslimani nisu baš bili cvećke kada je tretman prema zarobljenim Srbima u pitanju. Otkrio je Dodik da su i Muslimani imali svoje logore gde su držali Srbe u nehumanim uslovima. I na kraju, jednim klasičnim direktom, Dodik je poentirao činjenicom da je ukupan broj mrtvih u Bosni i Hercegovini prenaduvan i da se kreće negde oko devedeset hiljada, a od tog broja čak trećina su Srbi. Ostao je Čeda zatečen ovom činjenicom i više nije imao argumenata sem da cvili i priča neke smešne priče o strašnim iskustvima u srpsko-genocidnim pogromima nad Muslimanima i Hrvatima. I tu je Dodik odgovorio spretno i iskusno jer je Čeda očigledno krenuo da igra na kartu emocija kako bi pridobio javnost tim jeftini trikom. No, Milorad se nije dao i ispričao nam je potresnu priču o jednoj hrvatskoj porodici iz Bos. Gradiške koju je on lično spasio od pijanih vojnika. Ovim je Dodik dokazao da je zločina bilo, ali sporadično i neorganizovano, te da je priča o genocidu besmislena. Čeda je tv duel završio na kolenima i, kakav je nesvet, nije hteo ni da se izvini predsedniku RS-a za svoje besmislene i lažne tvrdnje. Milorad Dodik je dokazao da RS ne samo da nije genocidna tvorevina već je, štaviše, država, ovaj republika, to jeste entitet koji prihvata sve ljude dobre volje bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. Voditeljka ovog tv duela, na televiziji B92, je vidno potresena, sa suzama u očima, konstatovala pobedu Milorada Dodika, a uplakanog i nalupanog Čedu bez reči otpravila iz emisije.

Ako je iko trpio genocide to su onda Srbi i zato mi ne možemo da bilo koga istrebljujemo, proterujemo i sl. Naprosto to nije deo našeg bića, kao što ni Ivica Dačić ne može da ne govori istinu… To je tako. Ovih dana Srbija ponovo trpi genocid, ali ovaj put od strane okrutne prirode koja nas zasipa snegom kao pomahnitala. Putevi su zavejani, sela po Srbiji odsečena od sveta, škole ne rade, ljudi se smrzavaju, ma užas jedan. Zar posle svega moramo trpiti i ovaj genocid prirode nad nama koji smo se toliko namučili. Ali ako, ono što nas ne slomi to nas učini još upornijim u našoj želji da opstanemo i budemo slobodni. Otrešćemo mi ovaj sneg sa sebe i na proleće organizovati izbore koje će svet da upamti. Oni nas da genocidišu… Majku im… A kod vas u Švedskoj hladno, a? Al’ zato, brate, standard…

Iz vode hladne

Izvadismo krst naš časni

Za Srbiju