ENG
Basara: Državica
Autor/ica
Povezani članci
Je li, more, Panoviću! Ako se ne sme o političarima i strankama, sme li se o državi? Pošto ne znam finese, ako u daljem tekstu nešto zabrljam, ti ovde izbriši, onde dopiši, rečju – dovedi kolumnu u sklad sa zakonom. Nemoj, molim te, da se neko naljuti, kud bi nam duše.
Što no kažu, prema svecu i tropar. Platon je napisao „Državu“, ja ću se zadovoljiti „Državicom“, ali gledaću da ostanem veran duhu platonizma. Kao što znamo, Platon je zdravo prezirao demokratiju. Čovek je bio idealista, nisu ga najbolje razumevali ni savremenici, znatno prijemčiviji za filozofiju od nas, takozvanih modernih. Nije ni čudo. Platonu se prosto nije moglo ugoditi. Nije mu valjala demokratija, nije mu valjala aristokratija – plutokratiju i tiraniju bolje da i ne pominjem, prosto su mu bile krv na očima. I šta? Nezadovoljan raspoloživim društvenim uređenjima, Platon se odao političkoj filozofiji i razvio sopstvenu teoriju o državi koja bi, u slučaju da „zaživi“ bila „održiva“ i koliko-toliko „savršena“. Svi, pretpostavljam, znate priču o podeli na klasu proizvođača, klasu vojnika i klasu rukovodećih filozofa, pa da ne zalazim u sitna crevca, nego da pređem na stvar, to jest na državu. Od Platonove države, kao što znamo, nije bilo ništa. Platon je kao državnik prošao kao bos po trnju. Slikovito rečeno, kao Pekić protiv Šešelja.
Ali ako je omanuo u politici, u analizi postojećih društvenih uređenja uopšte nije. Svaka mu je bila ka vladičina. I ne samo da nije omanuo, i dan danas je, posle više od dve hiljade godine, aktuelan, možda aktuelniji nego u svoje vreme. Prisetim vam se ja pre neki dan Platona, cenjeni publikume, ali ko sam ja da se direktno suočim sa Platonom, pa se latim studije Slobodana Jovanovića o istom. Živo me, naime, interesovalo kako bi Platon, da se nekim čudom nađe u Srbiji, definisao državicu Srbiju? Šta da vam kažem? Nešto slično što je rekao i Aristotel. Draga mi je (zvanična) istina o našoj državici, ali mi je draži Platon. Pustim vam ja imaginaciji na volju i zamislim da sam – u skladu sa svojim skromnim mogućnostima – Platon. Kao takav, dakle kao privremeni Platon, nisam video ništa dobro, odmah da vam kažem. Puklo mi je pred očima da naša državica ima sve mane svih društvenih uređenja opisanih kod Platona, a nijednu prednost. Ali naša država nije Platonova država, dame i gospodo, ona se antiplatonizmom još i ponosi i prosto ne može sebi da dođe od čuđenja zašto joj, tako savršenoj, ovako loše ide
Autor/ica
