ZaVARivanje 5: Drugo lice Fejsbuka

Povezani članci

• NEEDCOMPANY JANA LAUWERSA 30. SEPTEMBRA OTVARA 57. MESS U ZENICI
• Soroševski Mordor i Vučićeva borba za Srednju zemlju ili Srbiju-Kosovo
• U četvrtak na XX1. Jazz Festu
• Zvaničnici evropskih zemalja: BiH je dio Evrope u geografskom, kulturnom i historijskom smislu
• DANAS JE SRAMAN DAN ZA GRAD BEOGRAD
• Škole za koje Turska tvrdi da su povezane sa Gulenom duguju BiH pola miliona eura

Nedavno se na sajtu B92 pojavila neobična vest: najveća društvena mreža Fejsbuk ukinula je „profil“ danskom umetniku Frodeu Štajnikeu, samo zato što je na svoj „zid“ postavio remek-delo Gistava Kurbea „Postanak sveta“. Uzaludna su bila objašnjenja „žrtve“ da se radi o delu francuskog kulturnog nasleđa, namenjenom ilustrovanju komentara u emisiji na TV kanalu DR2, posvećenoj golom polnom organu

; Štajnike je morao da izrazi „iskreno žaljenje“ da bi mu virtuelni profil bio ponovo aktiviran. Naravno, zabrana postavljanja jedne od najboljih Kurbeovih slika na ovu društvenu mrežu još uvek je na snazi; obrazloženje glasi da FB posećuju i maloletnici kojima bi, jelte, pogled na golotinju u „ulju na platnu“ – pre ili posle teških pornjava kakve mogu da gledaju gde i kad hoće – verovatno izazvao „duševne bolove“. Tako različite od onih telesnih zbog kojih – posebno starijim malodobnicima – ponekad i ruka ume da utrne.

Da najpre podsetim štovani auditorijum da se na „inkriminisanoj“ slici nalazi taj „svetli predmet iskonskih želja“ – naglašene rundavosti, bar za moj lični ukus – poznatiji kao Njeno Veličanstvo Vagina. Treba priznati da je naziv najdraže mi „organe“ (posle termina „psihološkinja“, eto još jedne revolucionarne primene principa rodne ravnopravnosti) nes(p)retno odabran: vagina znači „korice za mač“! Ali, donekle je i očekivan, imajući u vidu da su neki antički „junaci“ ženu – čak i u njenom integralnom obliku – definisali samo kao „odmor ratnika“. Situacija se malčice menja Homerovim insistiranjem da je Trojanski rat vođen zbog lepe Jelene, iako je većini erotski nastrojenih antičkih građana još tada bilo jasno da desetogodišnje bembanje ima više veze sa trojanskim suvim blagom negoli sa Heleninom stidnicom; makar joj bila i zlatna. Nedoumica je pojačana pojavom Aristofana i njegovih dramskih dokaza da i najhrabriji ratnici mogu biti pobeđeni boljim i lepšim „oružjem“, upravo oslikanim na pomenutom platnu…

Elem, vlasnica jednog od najgledanijih međunožja u istoriji likovne umetnosti zvala se Džoana Hifernan i bila je bliska prijateljica Džozefa Vislera kome ju je Kurbe ne samo „preoteo“ kao ljubavnicu, već je „prelepu Irkinju“ ovekovečio još i na slikama „San“ i „Džo, žena iz Irske“. Za razliku od slike „San“ – poznatije i kao „Lenjost i sladostrašće“ – koja je, uprkos temi istopolne ljubavi, požnjela silne pohvale, predmetno „Poreklo sveta“ je na sebe navuklo gnev svih javnih puritanaca; i njihovih tajnih ljubavnica, naravno. Bio je to ne samo licemerni napad na „Her Majesty Pussy“ u njenom najlepšem svetlu, već i na samog Kurbea čiji je „anarhistički“ moto već bio dobro poznat: „Ne pripadam nijednoj školi, nijednoj crkvi, nijednoj instituciji ni akademiji, i nisam pristalica nijednog režima osim vladavine slobode!“

Priznajem, bio sam u dubokoj zabludi da će gruba istorijska podela cenzure na religioznu, političku i korporativnu potrajati makar još neko vreme. Štaviše, smeo sam da potpišem da ova poslednja, bar u povesnom nizu, još uvek nije dostigla svoje zvezdane trenutke kretenizma: krešendo u kome će neautorizovano spominjanje bilo koje multinacionalne kompanije u negativnom kontekstu biti pogubnije od stare, dobre majka-Jeresi i sestre joj Blasfemije. Takođe, bio sam ubeđen da će, kad-tad, i cenzura „društvenih mreža“ probati da demonstrira silu „velikih brojki“ dobrovoljnih korisnika. Međutim, zaista nisam verovao da će jedno ozbiljno sredstvo svetskog umrežavanja – a FB to definitivno jeste – sebi „pucati u nogu“ na ovakav dunsterski način. Pretpostavljam da će sledeći korak biti virtuelno čaršavsko prekrivanje genitalija na antičkim skulpturama, crni krstić preko obnaženih grudi, zacrnjene „sočnosti“ u delima De Sada, i Bata Živojinović koji „pišteći“ izgovara večnu sentencu: „Sa’ću da te… biiiiiiiiiiiiip!“

U vremenu u kome svaka „magistralna“ pevaljka ima svoj „talk-show“ a svako „medijsko lice“ s ponosom predstavlja „bestseler“ iz žanra „klimakterične književnosti“ (autor floskule: V. Desnica), Kurbeovo „Poreklo sveta“ potvrđuje tezu da istinsko remek-delo nikada neće prestati da intrigira i draži dežurne „dušebrižnike“. Pod kojom god maskom se skrivali i ma gde bili…

(danas.rs)