Svetislav Besara: Politika ekshumacije

Povezani članci

• Sonja Biserko: Opasno je falsifikovati istoriju vlastitog naroda
• Policijski sindikati jedinstveni: Tražimo bolje uslove penzionisanja i nećemo odustati
• Iseljavanje iz Bosne i Hercegovine poprimilo alarmantne razmjere
• Predrag Kojović: Milorad Dodik nagrađuje iseljenja
• Udruga “Žene u crnom” traži da srbijanska vojska otvori arhive o Vukovaru
• Postoji (li) život i severno od severnog Kosova?!

Dakle, vaistinu se više ništa ne događa i to bi – cenjeni publikume – trebalo da bude dugo najavljivani kraj istorije protiv kojeg, da budem iskren, nemam ama baš ništa. Štono kažu u B. Bašti: „višlja sila“. Malo je doduše paradoksalno da kraj istorije nije događaj, nego odsustvo događaja, ai i to je takođe „višlja sila“. Ali neka se uspaljeni apokaliptičari ne raduju pre vremena: kraj istorije nije isto što i kraj vremena. Samo što ostatak vremena, dame i gospodo, neće biti ispunjen baš najprijatnijim sadržajima.

Ako je verovati teolozima i Bodrijaru (koji je po meni takođe teolog, samo što nije verovao u Boga) pred nama je period neznano dugog trajanja u kome će se do u beskonačnost reciklirati događaji iz prošlosti. Ako su u Bodrijarovo vreme događaji „štrajkovali“, sada su potpuno obustavili proizvodnju. Ne bi trebalo da se zavaravamo činjenicom da prodavnice rade, da su kafići i ulice prepuni sveta i da još uvek možemo otići na letovanje. To, naime, nisu događaji. To su doživljaji. A o razlici se obavestite na drugom mestu, jer ovde prostora nema.

Sećam se vremena kada sam kao junoša čitao Makluana i nalazio da je čiča interesantan tip, ali da pušta mašti na volju i da debelo preteruje. Kad ono – ispade Makluan malo dete. A to što je pao u zasenak i što ga malo ko danas čita, svedoči o stepenu otupelosti našeg vremena.

Svet jeste zapao u tešku apatiju, svi su svesni ćorsokaka, ali samo se kod nas i na još dva tri mesta apatiji i ćorsokaku pristupa čilo, smelo i udarnički. Evo, mesecima se traga za posmrtnim ostacima Draže Mihailovića koga polovina Srba drži za zločinca, a druga polovina za heroja. Čin samo po sebi sumanut. Čovek je odavno mrtav.

Zna se, bar u teoriji, da hrišćanstvo ne obraća puno pažnje na posmrtne ostatke iz prostog razloga što će Gospod na kraju vremena vaskrsnuti potpuno nova tela, istina od „upotrebljenih“ elemenata, ama ono što ne može Homen, Bog je lako. So, iščeprkali na Adi nekoliko koščica i sad se „opravdano“ sumnja da su Dražine, o čemu će konačni sud dati DNK analiza. U šta sumnjam. Teško da je Udba ostavljala uzorke tkiva. A nije ni znala za DNK. Sa druge strane, ovo je zemlja Srbija.

Samo malo razgrni zemlju na bilo kom mestu, eto ti gomile ljudskih kostiju. Sve i da se pokaže – mada ne znam kako – da su kosti vaistinu Dražine, šta onda? Hoće li to značiti obnovu monarhije, za koju se đeneral borio, ili će to biti početak pretvaranja Srbije u groblje. Jer onda, daleko bilo, može nekom pasti na pamet da otkopa Tita, da se uveri da je zaista tu. Nikolić je pravi čovek za nas.

Danas