PSOVKE HUMANISTIMA, BARABAMA HVALE I POŠTOVANJE

Izdvajamo

• Na Kosovu je bilo škola i ulica koje su nosile ime Dimitrija Tucovića. Danas ne samo što toga nema, nego neće ni da čuju njegovo ime. Pre trinaest godina sam pisao dvojici gradonačelnika, Prištine i Tirane, tražio sam da se ne zaboravi na ljude dobre volje i humanističkih opredeljena, da ne zaborave na doprinos istoriji koji je dao Dimitrije Tucović, koji je upoznao svet sa zverstvima koje je činila srpska i crnogorska vojska Albancima. Isa Mustafa i Edi Rama gradonačenici Prištine i Tirane ne samo da nisu poduzeli ništa po tom pitanju, nego nisu udostojili ni odgovorom da mi kažu da ne postoji mogućnosti za to.

Povezani članci

• Imena ubijene djece u Sarajevu bit će sklonjena sa spiska “srpskih žrtava”
• Zapisi o Boki
• Stephan Lupino od fotografije do skulpture: Bit ću veći od velikog Picassa
• Evropska prijestolnica kulture: Kosmička pravda za Mostar i Banju Luku
• Goran Sarić: Bila, bila, propast svijeta…
• Novi Zakon o Savjetima mladih štetan je i opasan

Foto: Wikipedia

Ne tako davno na ovim prostorima osamnaest nacija i nacionalnosti živelo je složno bez nekih značajnih nesuglasica. Živeli su u društvu koje je proklamovalo Bratstvo i jedinstvo među radnim ljudima i građanima. U vreme kada sam ja bio mladić, bilo je sramota u društvu pitati nekoga koje je nacionalnosti. Učili su nas od malena da, ljude ne delimo po nacijama, boji, rasi i veri.

Sve je tako bilo dok su državu vodili pravi ljudi, internacionalisti, sledbenici politike leve orijentacije, ljudi istinske leve orijentacije. Među arhitektima istinske leve orijentacije ubraja se i Dimitrije Tucović sa njegovim istomišljenicima, koji su osnovali Socijaldemokratsku partiju Srbije, među prvima na Balkanu.

Ime Dimitrije Tucovića, bilo je poštovano, ne samo u SFRJ, već i u široj javnosti i političkim krugovima. Mnoge škole, ulice i trgovi u Jugoslaviji nosili su njegove ime. U znak poštovanja i ja sam se fotografisao ispred njegovog spomenika, na Trgu Slavija u Beogradu.

Nažalost, sve se izmenjalo kada je stara generacija političara, koja je vodila zemlje, počela da se zamenjuje novim kadrovima. Došli su na vlast kameleoni, pojedinci sa dva ili više lica odnosno ljudi bez obraza. Da bi ostvarali svoje ciljeve i ojačali svoju moć, sklopili su savez sa nacionalistima, malo po malo potkopavali temelje države i društva, rušili državu ko kulu od karata, uz stotine hiljada ljudskih žrtava.

Vrednosti postaju bezvrednost, humanisti se psuju i grde, lopovi se hvale. Ljudi se više ne vrednuju po radu, poštenju i doprinosu u društvu, već po bogatstvu, bez obzira kako je stečeno. Negira se da je ikada postojalo Bratstvo i jedinstvo, nacionalizam postaje najjača politička snaga društva u kojem danas živimo.

Na Kosovu je bilo škola i ulica koje su nosile ime Dimitrija Tucovića. Danas ne samo što toga nema, nego neće ni da čuju njegovo ime. Pre trinaest godina sam pisao dvojici gradonačelnika, Prištine i Tirane, tražio sam da se ne zaboravi na ljude dobre volje i humanističkih opredeljena, da ne zaborave na doprinos istoriji koji je dao Dimitrije Tucović, koji je upoznao svet sa zverstvima koje je činila srpska i crnogorska vojska Albancima. Isa Mustafa i Edi Rama gradonačenici Prištine i Tirane ne samo da nisu poduzeli ništa po tom pitanju, nego nisu udostojili ni odgovorom da mi kažu da ne postoji mogućnosti za to.

Za gradonačenika Tirane Edi Rama, važnije je bilo da pozove u goste Gorana Bregovića i da mu preda ključeve grada u znak poštovanja, a nije ništa učinio po pitanju mog predloga. Edi Rama je trenutno predsednik Socijalističke partije Albanije. Da li Rama i njegova partija, imaju bilo šta zajedničko sa levom političkom orijentacijom, ocenite sami dragi čitaoci. Ja lično mislim da, sem imena, ništa drugo zajedničko nemaju.

U nastavku prenosim pismo koje sam svojovremeno uputio tadašnjima, koje ponavljam sadašnjim, gradonačelnicima, Prištine i Tirane.

       *    *    *

OTVORENO PISMO – PERPARIM RAMA i ERION VELIAJ

(Gradonačelnicima glavnih gradova Kosova i Albanije)

BULEVAR DIMITRIJA TUCOVIĆA

Poštovana gospodo, kao građanin humanističkog, kosmopolitskog i demokratskog opredeljenja, dajem sebi za pravo da Vam predložim, kao najodgovornijim službenim licima za naša dva glavna grada.

Predlažem da u dve albanske prestolnice, Tirani i Prištini, nađete odgovarajuću ulicu/bulevar, ne na periferiji, nego centar gradova, i da je imenujete DIMITRIJE TUCOVIĆ.

Članovi uprave đačke družine “Napredak”, poznate kao “gnezdo socijalizma”. Stoje (s leva na desno): S. Hadžic, R. Dragovic, D. Tucović, S. Tucović, A. Lazarević i D. Derić. Sede: E. Gavrilović, M. Marković, P. Vujić, D. Šunderić.

Ovaj humanista, internacionalista, socijaldemokrata i hrabar čovek je, pre više od jednog veka, javno pokazao šovinističku i kolonijalnu politiku Srbije. Otvoreno se suprotstavljao srpskim nacionalšovinistima, kao što su Vladan Đorđević (Albance je nazivao ljude sa repovima), Stevan Protić i dr., ustrojio se u odbranu istine – albanske stvari. Ovaj čovek zaslužuje da ima jedan bulevar/ulicu, u glavnim gradovima u dve albanske države!!!

Ovo ne bi bila samo zahvalnost za Dimitrija Tucovića, već bi to bio i dokaz da smo plemenit, tolerantan i zahvalan narod, pred domaćom i svetskom javnosti. Imalo bi širok odjek u javnosti. Imalo bi i pozitivnih implikacija čak i među onim ljudima koji još ne mogu da prihvate realnost na Kosovu, a posebno među pripadnicima srpske nacionalnosti.

Mislim da je to prijedlog koji bi trebao biti odobren što je prije moguće.

U nastavku je preuzet fragment iz knjige Srbija i Albanija, autora Dimitrije Tucovića, 1914, str. 107 – 108. (Knjiga je štampana i na albanskom, prim, H.B.)

…Kada je ustanak počeo, vlada (reč je o Vladi Srbije, prim. H.B.) je preko predstavnika Ministarstva inostranih poslova izjavila da Albance treba strogo kažnjavati, buržoaska štampa je tražila nemilosrdno istrebljenje, a vojska je to izvršila. Albanska sela, iz kojih su ljudi vremenom napustili, pretvorena u zgarišta, spaljena do temelja. To su bili i varvarski krematorijumi u kojima su stotine žena, djece i staraca spaljivane žive.

Srpska okupacija Albanije – Wikiwand

Ustanici (Albanci, prim. Husnija Bitić), srpske oficire i vojnike kao i besne crnogorce, kada ih uhvate (zarobe), razoružavaju i oslobode ih, dok srpska vojska nije štedjela njihove žene, djecu i bolesnike.

Odraz ovog varvarstva najbolje su predstavile “Radničke Novine”, naslovom: “Krvava osveta soldateske” i “Crnogorski bes” (soldateska znači srpska vojska, prim. H.B.).

Još jednom se potvrdilo da je narodni ustanak čak i najzaostalijih plemena uvijek humaniji od vojske moderne države koja ga koristi protiv ustanka.

Srpski vlasnici otvorili su registar kolonijalnih ubistava i mučenja i mogu se pridružiti društvu engleskih, holandskih, francuskih, nemačkih, italijanskih i ruskih vlasnika…

(Dt. 06/10/2010 ovaj članak je upućen tadašnjim gradonačenicima Isa Mustafi i Edi Rami)