Povodom penzionisanja načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića

Povezani članci

• Zviždač: Kako je čovjek koji je preživio holokaust otkrio genocid
• Kako je vlast u Republici Srpskoj ućutkala studente: Uništili autonomiju Univerziteta zarad dnevne politike!
• Aktivisti se pitaju: Da li Chuck Norris održava javnu rasvjetu u Mostaru?
• Kuburović: Negiranje genocida i zločina mora da se kazni
• GLAZBENI SPEKTAKL BIG BEACH I CARL COX NA ZRĆU
• Srbi u Hrvatskoj – ničiji narod

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u petak 14. septembra 2018. godine prihvatio zahtev za penzionisanje dosadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića, Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je Diković morao biti smenjen nakon što je FHP izneo ozbiljne tvrdnje da je u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (37. mtbr VJ), kojom je tokom sukoba na Kosovu komandovao Diković, ubijeno oko 1.400 albanskih civila, a njih više hiljada proterano. Samo dva dana nakon što je FHP objavio Dosije „Ljubiša Diković“, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je obavestilo javnost da je istražilo navode FHP-a i da ne postoji osnov za Dikovićevu krivičnu odgovornost. Kako nije realno da se navodi iz Dosijea mogu istražiti za samo dva dana, FHP zahteva od TRZ-a da pristupi sveobuhvatnoj istrazi svih navoda o Dikovićevoj odgovornosti za ove zločine.

FHP je opisao delovanje 37. mtbr VJ u dva dosijea – Dosije „Ljubiša Diković“ i Dosije „Rudnica“, u kojima su izneti dokazi o ubistvima, silovanju, pljački i proterivanju albanskih civila na 10 različitih lokacija (Staro Čikatovo, Ćirez, Baks, Izbica, Šavarine, Vrbovac, Donja Sudimlja, Rezala, Donji Zabelj, Gladno Selo), koji su počinjeni tokom sukoba na Kosovu. Do danas, TRZ nije podiglo optužnicu ni za jedan od ovih zločina, a FHP nema podatke ni da li je TRZ pokrenulo istrage za ove zločine.

Dodeljivanje ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena i tvrdnje predsednika Srbije da se radi o časnom i požrtvovanom oficiru, kao i da je on uvek bio na Dikovićevoj strani kada su ga „lažno optuživali i hteli da [mu] stave žig srama na čelo“, predstavlja nipodaštavanje patnji i uvredu za sve žrtve sukoba na Kosovu, kao i nameru da se umanje razmere počinjenih zločina koje su utvrđene u dve presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (Kosovska četvorka i Vlastimir Đorđević).

FHP ističe da je obaveza TRZ-a da istraži sve navode o potencijalnim počiniocima ratnih zločina i da Ljubiša Diković, kao bivši komandant jedinice koja je učestvovala u sukobu na Kosovu, ni na koji način ne sme biti izuzet od te obaveze TRZ-a.