Fijatovi radnici na muci – Kragujevac ili Evropa

foto: rfe-rl

“Mi smo ono što stvaramo” poruka je koja je velikim slovima ispisana na zgradi fabrike automobila Fijat u Kragujevcu.

Za tridesetogodišnjeg Milutina Kličkovića ta poruka ima emotivno značenje.

“Mi pravimo automobile u koje ugrađujemo delove, ali i deo sebe, svojih emocija, osećanja, sopstvene energije. Sve to zajedno rezultira jednim čudnim osećajem ponosa što baš mi proizvodimo taj automobil, što smo deo tako velikog tima.”

Tako svoju priču o radnicima fabrike Fijat za Radio Slobodna Evropa (RSE) počinje Kličković, koji ima deset godina radnog staža u toj fabrici, najviše na poslovima sklapanja kočionog uređaja.

On je jedan od preko dve hiljade radnika Fijata o čijoj sudbini se tek odlučuje.

Radnici fabrike Fijat, koja je u vlasništvu multinacionalne kompanije Stelantis, od sredine maja traže od Vlade Srbije da ih zaštiti od odluke kompanije da 1.541 radnika od 2.016 zaposlenih proglasi za tehnološki višak, uz mogućnost odlaska na dvogodišnji rad u Stelantisovim fabrikama u Evropi, ili da im raskine ugovore o radu uz isplatu otpremnina.

Organizovali su i proteste, a sastajali su se i sa predstavnicima vlasti. Za sada bez velikog uspeha.

Ponuda radnicima – rad u inostranstvu ili otpremnina

Milutin Kličković bi voleo da bude u Fijatu i kada u toj fabrici kompanija Stelantis počne proizvodnju automobila na električni pogon.

“Mlad sam, imam više nego solidno radno iskustvo stečeno baš na proizvodnim linijama u ovoj fabrici, imam odlične ocene, bio sam na treningu u jednoj Fijatovoj fabrici u Torinu u Italiji. Uveren sam da mogu bez problema da odgovorim na svaki profesionalni izazov.”

Multinacionalna kompanija Stelantis, nastala spajanjem Grupe Fijat Krajsler automobili (FCA) i Grupe Pežo Sitroen automobili (PSA), potpisala je 28. aprila sa Vladom Srbije ugovor o proizvodnji automobila na električni pogon vredan 190 miliona evra. Od toga je učešće Srbije, kao vlasnika 33 odsto kapitala, 48 miliona evra.

Novim ugovorom nastavljeno je višedecenijsko partnerstvo kragujevačke fabrike automobila i italijnskog Fijata, započeto nakon Drugog svetskog rata, koje traje do današnjih dana, sa prekidom od dve decenije u vreme ratova na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

Zaposleni u fabrici automobila sa oduševljenjem su pozdravili potpisivanje ugovora za proizvodnju automobila na električni pogon. Ali ne i kasniju odluku poslodavca da u tranzicionom periodu do početka njegove proizvodnje, za dve trećine zaposlenih, odnosno 1.500 od ukupno oko 2.000 radnika, obezbedi radni angažman od 18 do 24 meseca u Stelantisovim fabrikama u u Slovačkoj, Poljskoj, Italiji i Nemačkoj.

Nakon toga će im, prema obećanju premijerke Srbije Ane Brnabić, datom na sastanku sa predstavnicima sindikata i zaposlenih 8. juna u Kragujevcu, biti garantovan povratak na posao u matičnu fabriku.

U toj grupi naćiće se i zaposleni koji ne budu želeli da idu na rad u inostranstvu, ali je još uvek sporno pitanje visine otpremnine jer je Stelantis ponudio oko 2.300 evra po svakom odlazećem radniku, a sindikati i radnici traže 1.000 evra po godini radnog staža.

Zašto ipak veruju u kompromis?

“Verujem da će se iznaći neko kompromisno rešenje, da niko ne ostane nezbrinut do početka proizvodnje električnog automobila i da će većina mojih kolega za dve godine biti na platnom spisku Stelantisa, kome su neophodni naše znanje i iskustvo proizvodnji automobile”, ispričao je za RSE Milutin Kličković.

Izjašnjavanje radnika o odlasku na obuku počeće u sredu, 8. juna i trajaće do 15. juna.

U međuvremenu, radnici su 13. juna imali sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije, na kojem se razgovaralo o detaljima odlaska u inostranstvo, otpremninama za one koji budu proglašeni tehnološkim viškom. Tema razgovora bili su i potencijalni drugi poslovi u Kragujevcu za radnike Fijata i zaštićene kategorije, kao što su majke, trudnice, radnici sa invaliditetom.

Pomaka, međutim, nije bilo.

“Sa sličnim problemima suočio se Fijat i pre početka proizvodnje modela (automobila) 500L. I tada su bivši radnici Zastave, koji nisu dobili Fijatove ugovore o radu, danima protestvovali tražeći socijalni program”, podsetio je Milutin Kličković.

U kompaniji Fijat automobili Srbija (FAS) 2010. godine potpisani su ugovori o radu sa radnicima koje je italijanska kompanija preuzela iz kragujevačke fabrike Zastava automobili. Međutim, nekoliko stotina radnika, koji se nisu našli na Fiajtovom spisku praktično je ostalo bez posla.

Usledili su višednevni protesti ispred fabrike nakon čega se u rešavanje tog problema uključila i Vlada Srbije.

Za prekobrojne radnike donet je socijalni program koji je predviđao otpremninu od 200 evra po godini radnog staža i obavezu Vlade da im pomogne u pronalaženju novog posla.

Kličković je podsetio i da se 2017. tokom višednevnog štrajka Fijatovih radnika činilo da nema izlaza iz krize, ali je ipak pronađeno prihvatljivo rešenje za obe strane.

“Nema razloga da tako ne bude i sada”, rekao je on.

Fijatovi radnici protestvovali su i u leto 2017. godine, zbog toga što im je nakon ukidanja treće smene naglo povećan obim posla, a zarade ostale iste.

Posle jednomesečnog prekida proizvodnje, uz posredovanje premijerke Ane Brnabić, Fijat je minimalno povećao zarade i smanjio broj operacija na pojedinim radnim mestima, nakon čega su se zaposleni vratili u fabriku.

Otići ili ostati?

Prema rečima Milutina Kličkovića, koji je u vreme razgovora za RSE čekao poziv Stelantisa za izjašnjavaneje o ponudi za rad u inostransvu, radnici nisu imali dovoljno informacija na osnovu kojih bi doneli tako važnu odluku.

Pored toga, dodaje, iz fabrike su stizale oprečne informacije o odzivu zaposlenih. Dok je rukovodstvo isticalo da je interesovanje izuzetno, sindikat je tvrdio suprotno.

“I ja sam razmišljao o mogućnosti dvogodišnjeg rada u inostranstvu, ali nisam doneo definitivnu odluku”, ispričao je Kličković.

Kako je objasnio, išao bi zbog zarade koja je za srpske prilike pristojna, zbog dobrih radnih uslova, zbog novih iskustava.

“S druge strane, ne bih išao na dve godine, jer i ja, kao i većina kolega, smo počeli da radimo neke druge poslove u vreme kada smo na plaćenom odsustvu. Većina kolega ima porodice ili neke druge jake razloge zbog kojih ne mogu da odu iz kuće na tako dug period.”

U ovom poslu, kako je ispričao, radnici daju deo sebe. Zauzvrat, pored redovne plate, dobijaju mogućnost usavršavanja, napredovanja, sticanja novih znanja, a time i novih perspektiva i vidika.

Kao primer, Milutin Kličković navodi fabrički restoran. U njemu, kako je ispričao, zaposleni svakog dana mogu da biraju između više vrsta jela, uz koja dobijaju voće ili kolače.

“Kada sam počeo da radim bilo mi je veoma čudno što tadašnji generalni direktor fabrike Antonio Ćezare Ferara, u radnoj uniformi, veoma često ruča sa nama. Još čudnije mi je bilo što i on, kao i svi ostali radnici, čeka u redu da se posluži.”

Od prve plate polovni bicikl

Milutin Kličković se seća svojih prvih radnih dana u Fijatu, gde je počeo da radi 25. februara 2013. godine.

“Od tada radim na sklapanju kočionog uređaja. Kada sam se zaposlio fabrika je radila u tri smene, ali nije bilo ni naporno ni stresno. Bio sam veoma motivisan i zadovoljan”, ispričao je on.

Od prve plate kupio je polovni bicikl, što je i ranije nameravao, ali nije imao novca.

“Taj bicikl i danas vozim i njime idem na posao”, navodi Kličković.

Kako je ispričao, zahvaljujući poslu u Fijatu osamostalio se i više ne živi sa roditeljima.

“Fijat me je poslao na usavršavanje u Torino. Bilo je to veoma korisno i lepo iskstvo. Upoznao sam dosta kolega Italijana, njihov način života i rada, stekao nova znanja i veštine…”

Zahvaljujući fabrici Fijat u gradu Kragujevcu u centralnoj Srbiji je posle Drugog svetskog rata počela da se razvija automobilska industrija. Uporedo sa razvojem tadašnje fabrike Zastava rastao je i razvijao se i grad koji je izrastao u industrijski, univerzitetski, zdravstveni, naučni, kulturni i sportski centar.

Danas u Kragujevcu živi oko 180 hiljada ljudi.

“Nekada se u kragujevačkoj fabrici, po Fijatovoj licenci, proizvodio automobil zastava 750 koga su iz milošte nazvali – fića. Čitao sam da je za 30 godina, koliko je trajala njegova poizvodnja, iz Zastave izašlo skoro milion fića”, priseća se Milutin Kličković.

U Kragujevcu se svake godine održava tradicionalna međunarodna manifstacija “Fića fest”, na koju sa svojim oldtajmer fićama dolaze ljubitelji iz celog regiona.

Zbog toga je potpisivanje ugovora imeđu Vlade Srbije i italijanske kompanije o proizvodnji ovog automobila u Kragujevcu 2008. godine, dočekano sa oduševljenjem.

Prilaz gradu iz pravca Koridora 10 bio je okićen zastavama Srbije i Italije i bilbordima na kojima je pisalo “Benvenuto a casa” (Dobro došao kući). U znak zahvalnosti Fijatu za sve što je učinio za Kragujevac na samom ulasku u grad iz pravca Koridora 10 postavljen je znak kompanije Fijat automobili Srbija.

“Moji sugrađani to nikada neće zaboraviti”, kaže Milutin Kličković.

Rad u Fijatu kao porodična tradicija

Igor Anđić ima 41 godinu, oženjen je i sa suprugom živi u Kragujevcu. Zaposlen je u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu na poslovima logistike. Od nedavno je poznat široj javnosti kao član pregovaračkog tima Fijatovih radnika za pregovore sa Vladom Srbije.

“Moj otac je radio u nekadašnjoj Zastavi, a ja nastavljam porodičnu tradiciju u Fijatu. Zastava je duboko urezana u sećanju svih nas čiji su roditelji radili u njoj”, započinje on svoju priču.

Kako je naveo, nosi lepa sećanja na Zastavu zato što su njeni radnici imali dobre plate i uslove.

“Jednom sam dobio repliku fiće s kojom sam se godinama igrao”, naveo je Anđić.

“Otac mi je radio u fabrici automobila, ali nije bio vozač, a ja vozim ‘dačiju sandero’. To mi je problem jer Fijat ne dozvoljava da se na njegovom parkingu parkiraju automobili drugih proizvođača, pa svaki put kada idem na posao u fabriku moram da tražim mesto za parkiranje u okolnim ulicama što nije baš uvek lako.”

Igor Anđić navodi i da je imao pozitivno mišljenje kada je čuo da Fijat dolazi u Srbiju.

“Jer me je to podsećalo na detinjstvo. Moj otac je radio u fabrici automobila, koja je blisko sarađivala sa italijanskim proizvođačem vozila”, ispričao je on.

U Fijat, kako je rekao, stigao je neplanirano.

“Radio sam u jednoj kooperantskoj firmi, i kada je ona završila ugovorom predviđene obaveze, a mi ostali bez posla Fijat nas je oberučke prihvatio. Tako da sam ja u Fijat došao sa dve godine zakašnjenja, iako sam od prvog automobila bio tu kao radnik te logističke firme”, priseća se Anđić.

U Zastavu je ulazio i kao dete i kasnije dok je bio učenik osnovne i srednje škole. Bio je ubeđen da je to najlepša fabrika na svetu, ali tek kada je prvi put ušao u Fijat shvatio je razliku.

“Od klimatizovanih fabričkih hala do najsavremenije opreme i radnika u čistim belim odelima. Bio sam oduševljen i nisam mogao da poverujem da tako nešto postoji u Kragujevcu”.

Od kredita do problema

Kako se prisetio, Fijat je već bio uhvatio ritam u proizvodnji, i radnici iz logistike, u koje je i on spadao, su odlično pratili montažne trake.

“Radili smo i po 12 sati, a bili smo zadovoljni i zaradama. Nije bilo nikakvih problema”.

Međutim, kako je rekao, Fijat je odlučio da ukine treću smenu i otpusti deo radnika uz, kako je naveo, pristojne otpremnine.

“Mi koji smo ostali, dali smo pun gas, i nastavili da radimo još žešćim tempom”.

Radnici su, prema rečima Igora Anđića, osećali sigurnost. Počeli su da podižu kredite za kuće i automobile.

Igor Anđić je prvi kredit podigao pre sedam godina, kada se oženio. Supruga Tanja i on su sredili kuću u kojoj sada žive.

“Imati sopstveni krov nad glavom za mnoge mlade ljude, to je neostvariv san. Mi smo imali tu sreću da uživamo u toplini svog doma i da u njemu pijemo kafu ili čaj. Bez Fijata mi bismo verovatno bili podstanari kao i armija naših vršnjaka”, ispričao je on.

Međutim, kako je dodao, prodaja Fijatovog modela 500L je počela da posustaje.

“Kompanija nas je sve češće “čašćavala” plaćenim odsustvima. Shodno tome i plate su bivale sve manje, pa smo svi počeli da tražimo neki dodatni posao. S obzirom da mi je supruga nezaposlena, a rate za kredit uredno stižu svakog meseca i nas dvoje smo morali povremeno da radimo dodatni posao.”

Uskoro su, kako je ispričao, počela i prva nezadovoljstva radnika zbog malih plata.

Radnici su tražili više posla i bolje zarade, ali se kompanija nije obazirala na to.

“Usledio je veliki štrajk, koji je bio moje sindikalno vatreno krštenje”, seća se Anđić protesta iz 2017.

Ista priča, navodi, se događa i danas.

“Fijat se ne oglašava, a radnici ponovo pregovaraju sa premijerkom Anom Brnabić, kojoj je i na isteku drugog mandata, ponovo u rukama Fijatov “vreli krompir””, naveo je Igor Anđić.

Kompanija Stelantis nije odgovorila na pitanja RSE koja su se odnosila na aktuelne događaje u fabrici u Kragujevcu.

 RSE