Banatski antiantifašizam

Povezani članci

• Sasvim običan dan u životu jedne paralelne stvarnosti
• Kako da žrtve ratnih zločina ostvare pravo na naknadu štete u krivičnom postupku
• Utamničeni Borac i Doktor Zlo
• Ismet Smajlović: Zapis o pjesniku Sabriji Tucakoviću
• Pretjerani hvalospjevi Milana Rakovca o knjizi i autoru koji se nije bavio proučavanjem žrtava kraških jama!
• Slučaj Orić: Već viđeno, još jednom

U Zrenjaninu su DSS i pokret Napred Banat pokrenuli inicijativu da se grad preimenuje u Petrovgrad. Počela je nova parada mrtvih – dead body politics. Neka je, ako je demokratska? Može procedura biti korektna, ali nije demokratska svaka odluka koja je doneta većinskim putem. Treba se zapitati kakve vrednosti nosi pokušaj povratka imena mrtvog kralja u centar Banata. Zrenjanin nije samo ime palog borca, niti je puki komunistički relikt. Više od toga, reč je o simbolu antifašizma. Preimenovati ga u Petrovgrad znači antiantifašizovati ga. I to sve uvođenjem monarhijskog simbola.

Imena ulica i gradova se ne tiču samo uspomena na mrtve ličnosti nego su i simboli vrednosti. Kakvih? Potpuno oprečne vrednosti se kriju iza imenica Zrenjanin i Petrovgrad. Zrenjanin simbolizuje republiku, građansku državu, antifašizam i internacionalističku levicu. Petrovgrad je znamen monarhije, dinastičke krvi, vlasti po božjoj milosti, antiantifašizma i nacionalne države. Otkuda ova inicijativa zdesna? Da li je na delu bizarna provincijska konzervativna revolucija kao odsjaj nekadašnje jogurt revolucije? Ili je možda ova inicijativa deo opštije antiantifašističke ideologije DSS-a, za čije čelnike Nedić jeste patriota a Ljotić nije fašista. Da li si u Srbiji veći patriota što si manji antifašista?

Ne radi se dakle samo o Zrenjaninu, nego o Srbiji. Da li je Petrovgrad valjan povod da se na ovom mestu još jednom podsetimo šta je smisao simbola koji nam se nudi? Da li zbog jačanja nacije treba obnoviti monarhijsku kulturu? Da li su napori srpskih mladokonzervativaca prirodna reakcija na komunističku nepravdu i razumljiv trud da se demistifikuje poluvekovni dekretirani komunistički antifašizam? Da li se u javnosti formiraju i učvršćuju nove patriotske restaurativne zajednice sećanja centrirane oko antikomunista: Draže, Ljotića ili monarhije. Zašto je monumentalizacija monarhije svuda druga strana relativizovanja antifašizma?

Odavno znamo da konzervativci antifašizmu suprotstavljaju Hilandar i krunu. Ako. Ali neka se zna da je monarhija istorijski najtrajniji oblik lične vlasti. Monarh vlada po milosti božjoj, a time i izvan pravnog sklopa, pa je njegova vlast privatnopravne prirode. Nema monarha sa ograničenim mandatom, a teokratija i patrimonijalizam su rodno tle monarhije. Nema monarhije bez crkvenog posvećenja ni kraljeva bez popova. Zašto je to važno? Zato što su nepogrešivost i neodgovornost čvorni sadržaji monarhije. Kralj odgovara samo bogu.

Šta se još postiže promenom imena grada? Istorija se skraćuje za period od ukidanja imena Petrovgrad do njegove obnove. Stvara se nova hronologija. Vraćanje starog imena gradu sabija vreme i približava prošlost sadašnjici. Vraćanjem starog imena zapravo se sugeriše da se sve ponavlja i da je sve isto. Vreme kažu nije bespovratno, naprotiv. Ali nešto se ovim kraćenjem istorije i izostavlja. Izbacuje se poluvekovno socijalističko doba kao uljez u nacionalnu istoriju i kao odstupanje od normalnog toka vremena. Reč je o ekspatriotizaciji komunista iz života običnih ljudi i o pozivu na restitutio in integrum status quo ante komunizma. Poruka koja je upućena prilikom dočeka moštiju kralja Petra Drugog u Beograd 2013. jeste: nastavljamo tamo gde smo zaustavljeni nakon rušenja monarhije. Dakle, izmena ključnih simbola prošlosti preko mrtvih kao njenih važnih simbola renacionalizacije i dekomunizacije jeste osnova revizije istorije. Još više od revizije, mrtva tela stvaraju novi univerzum smisla. Radi se o brisanju epohe socijalizma koja smisao nije tražila u prošlosti nego u budućnosti. Reč je o nametanju novog morala, o novom definisanju „osovinskog” vremena i o novom zaboravu efemernih doba.

„Čemu sva ova teorija” upitaće se konzervativci? Ne tražimo mi božji mandat kralja ni obnovu harizme krvi. Koja monarhija, nema veze! Mi hoćemo srpski Banat i srpski kapitalizam. Samo zato nam trebaju popovi i kraljevi, kruna i tamjan. Razumite nas! Dobro vas razumemo! Ali razumite i vi da Srbija nije monarhistička. Tu je narod u poslednja dva stoleća jednog vladara ubio sekirom, drugog i trećeg proterao, četvrtog ubio, petog čak sa ženom ubio, a šestog zbacio 1945. Tek su živopisnom sedmom nasledniku krune konzervativci vratili imovinu na Dedinju. Šta će nam onda monarhijska simbolika u 21. veku?

zsf.rs