Kada maršira Porfirije

Autor/ica 👤Dejan ilić 26.5.2023. u 08:52

Povezani članci

foto: banjaluka24.media

25. maja litija, 26. maja Vučić, a 27 – protiv nasilja uopšte i nasilja Porfirija i Vučića posebno. Da je Porfiriju do mirnog života dece, mogao se pojaviti već na prvom protestu protiv nasilja.

Piše: Dejan Ilić

Pored 26. i 27. sada imamo i 25. maj. Odbor za Versku nastavu Srpske Pravoslavne Crkve – kako stoji u zaglavlju, sve velikim slovima – pozvao je direktore osnovnih i srednjih škola da povedu đake i nastavnike na Spasovdansku Litiju (jeste, tako stoji, sve velikim slovima). Ako čitalac, kao ja, nema pojma šta je Spasovdan i zašto litija, u pismu stoji da je to gradska slava Beograda. Ali, kao gradska slava, litija neće biti posvećena Beogradu nego mladima, a među mladima ponajviše „učenicima i studentima, njihovom zajedništvu i međusobnoj slozi“ (čitalac, naravno, umesto latinice, ovde treba da zamisli ćirilicu). „Praznično veče“, „u tišini“, svi koji dođu, treba da provedu u „molitvi za miran i blagosloven život naše dece“. Nema ni umetnute digresije, ni beleške, da precizira – naše pretekle dece. Umesto toga, dodaju se nastavnici i čitavo društvo. U potpisu – Porfirije.

Dakle, 25. maja litija, 26. maja Vučić, a 27. maja – protiv nasilja uopšte i nasilja Porfirija i Vučića posebno. Da je Porfiriju do mirnog života dece, nastavnika i čitavog društva, mogao se pojaviti već na prvom protestu protiv nasilja. Ako tad nije stigao ili mu je trebalo vremena da shvati zašto su ljudi na ulici, imao je posle još dve prilike. Nije ih iskoristio. Ali, evo, sad se dosetio da slavi gradsku slavu tako što će pozvati na mir i protiv nasilja. Poziv je nemušt, u pola glasa. Ne kaže se zašto sad baš đaci i studenti da budu u fokusu litije. Tobože im se želi, kao i njihovim nastavnicima, miran i blagosloven život, ali se ne kaže zašto im se to baš sad želi. Dobro, stvari nažalost stoje tako da se to ne mora objašnjavati, svi znamo šta se dogodilo, ali – da li to Porfirije konačno shvata da nešto u zemlji nije u redu i da je zbog toga ugrožen miran i blagosloven život dece, nastavnika i čitavog društva?

Je l se to Porfirije iznenada suprotstavio tekućem režimu, pošto je – za razliku od predsednice vlade koja tvrdi da sve institucije u državi funkcionišu savršeno i garantuju miran (i blagosloven) život – konačno zaključio da upravo te institucije s predsednicom vlade i njenim šefom na čelu ugrožavaju i mir i život? Pa je shvativši to, pozvao najugroženije, dakle đake i nastavnike, da mu se pridruže u protestu protiv loše vlasti? U pismu nema ni traga od jednog takvog buntovničkog gesta. Ako je suditi prema pismu, za miran i blagosloven život Porfirije hoće da se založi onako, bez razloga, eto baš na dan gradske slave. Kao što i Vučić hoće da 26. ulije nadu onako, bez razloga. Jer, ako sve savršeno funkcioniše i Srbija živi svoje zlatno doba pod njim, čemu bismo imali još da se nadamo. U tom izobilju, buditi nove nade isto je što i poslovično traženje hleba preko pogače.

Kao što u mirnom i blagoslovenom životu nema razloga moliti se za njega, nego samo zahvaljivati na njemu. Ali, eto, Porfirije bi da se moli, kao što Vučić hoće da se nada. Ima li Srbija dovoljno resursa za molitvu i nadanje iz dana u dan. Hoće li se učesnici litije umoriti u četvrtak uveče od hodanja, pa u petak ostati kod kuće da se odmore? Da li to Porfirije perfidno kruni resurse za Vučićeve demonstracije? Nastavnici, barem oni na Novom Beogradu, već su pozvani da dođu na skup 26, a Vučićev se poziv ne odbija. Šta sad da kažu Porfiriju? Dragi Porfirije, rado bismo protegli noge s vama i molili se pored vas, ali smo ovih dana prezauzeti fizičkim aktivnostima, pa ćemo morati vaš poziv ljubazno da odbijemo.

Samo što se ni Porfirijev poziv ne odbija, lako. U pismu direktorima osnovnih i srednjih škola ne stoji ko je još pozvan na litiju. Ako se litija posvećuje mladima, a pre svega đacima i studentima, da li je poziv otišao i Univerzitetu u Beogradu, da se u litiju uključe i studenti sa svojim profesorima? To ne znamo. (Druga su to vremena bila, kada je jedan drugi patrijarh litijom probijao policijske kordone i otvarao studentima put, nije Porfirije patrijarh tog kalibra.) Ne znamo ni da li će uz patrijarha hodati gradonačelnik Beograda. Mada, za njega možemo pretpostaviti da hoće. Kad već nije došao do škole gde su ubijena deca, možda će gledati da se iskupi hodanjem pored patrijarha.

I da više ne okolišamo, evo u čemu je stvar, da li je Porfirije isto pismo poslao i direktorki osnovne škole „Vladislav Ribnikar“? Ako jeste, da li njegov poziv važi i za onu decu koja još neće da krenu u školu? Ako pak nije poslao, zašto nije i šta iz toga treba da zaključimo? Da toj deci nije potreban mir?

Porfirije, kao i Vučić, kao i same školske vlasti, hoće da potisne masovno ubistvo, iako zna da to nije moguće. Pa se istovremeno pravi kao da je primio k znanju činjenicu da se višestruko ubistvo dogodilo, ali bi isto tako tu činjenicu odmah i da izbriše. Životi su važni, hoće on da kaže svojim pismom, ali ne objašnjava zašto je baš sad bitno da se pošalje ta poruka. A ako bi to rekao, onda više ne bi mogao da govori samo o životima, onda bi se tu pojavila i smrt. Jer, nije stvar samo šta ćemo s našim životima, stvar je i u tome – šta ćemo s tim smrtima. Najgore što možemo da uradimo jeste da se pravimo da ih nema. A upravo to radi poziv na litiju, kao i Vučićev skup nade, kao i insistiranje školskih vlasti da se školska godina širom Srbije privede svom regularnom kraju kao da se ništa nije dogodilo. Dogodilo se, i to ne samo da se ne može izbrisati nego se ne sme ni pokušati da se izbriše. Ali, Porfirije ima svoj način i svoju trasu.

„Litija će proći centralnim gradskim ulicama, tačnije od Vaznesenjske crkve, Ulicom kralja Milana, preko Trga Slavija i Bulevara oslobođenja do Hrama Svetog Save“. A Mladenovac, Porfirije?

Peščanik.net