КЛАРА ЦЕТКИН: РАВНОПРАВНОСТ У ДРУШТВУ И ЉУБАВИ

Povezani članci

• Zašto su Nadrealisti sve znali: Kada će posljednji Jugoslaven stići do EU?
• U prodaji ulaznice za koncert Seala u pulskoj Areni
• Prva dubrovačka ‘fair trade’ trgovina: od rijetkog nepalskog crnog čaja do etiopijskih hit cipela
• Prvi Bosanski kung-fu film
• Jesen je, vrijeme je za najam stana u Zagrebu, evo što trebate znati
• RIJEČKI STUDENT DAY FESTIVAL 2013. PREDSTAVLJA HLADNO PIVO!

Утемељивачица  празника међунардоног дана жена, Осмог марта, Клара Цеткин (Clara Zetkin, 1857-1933) рођена Ајснер (Еissner ) обједињавала је у својој личности две главне тенденције: борбу за равнопарвност жена и љубав. Она се такође залагала и за   права   радника – мушкараца:“Не страдају само   запослене жене  због тешких услова рада и ниских надница. Ни  радницима –  мушкарцима  није ништа боље.”

Клари Цеткин, која је била не само борац за права жена, него и лидер међународног комунистичког покрета, нису била туђа и љубвана осећања. Напротив. У четрдесетој години се толико заљубила  у  осамнаест година млађег  Георга  Фридриха Цундела, студента сликарстава, да  умало није пореметила  памећу. Они су се венчали, купили кућу код Штутгарта у којој је касније нејдном боравио и Владимир Иљич Лељин и срећно живели заједно. Кларином браку са Фридрихом оштро се супроставио комнуниситички лидер  Аугуст Бабељ. Брак се распао не збг тривијалних разлога, што се неки од партнера охладио, него због  сукоба у  вези са  Првим светским ратом. Клара Цеткин  је осуђувала империајлситики рат говорећи: “Радници ништа неће добити од  тог рата, али зато могу изгубити све што је им је најскупље“, док су код  њеног  супруга Георга  Фридриха преовладала патриотска осећања па се чак  и пријавио у добровољце.

Б. Ракочевић