KOLINJE U BILOGORI

Povezani članci

• Više od 24 minuta sa Zoranom Kesićem
• Putovanje u Opatiju (prvi dio)
• Pero Zubac: ODBRANA ŠANTIĆA U SVEVREMENU
• Premijera plesne predstave Shelter
• Halil Džananović: GALAKTIČKO PLETIVO ILI RAĐANJE SEBE
• Mostar: Diskusija na temu “Diskriminacija i segregacija kao odraz etno-političkog utjecaja u školama”

Neđe šezdesetih, krajem,
pred zimu se kod nas klalo
i svak je svakom pomago
bez da se posebno zvalo

Ta slika mi otopi nekad
s kaputa starog inje,
kad su Džafer, Gojko i Mato
k nama došli klat svinje

Prvo po kuvanu rakju,
naložli sušce pod koto,
zapalili po Dravu (il Zetu),
a stari škiju smoto

Ko da vidim, kad snjeg zabjeli,
gumenih čizama trag,
oštre strugače kraj korta
i nakrivo postvaljen šrag

I lonac za vatat krv,
ranglu za čvarke topt
i glas ko davni da čujem
el neko nešt za popt

Nož brušen na lačnjak iz vojske
što slaninu za čvarke će rezat
i creva za mesne i kašne
i štrangu za gubcu vezat

Još cjepance pola pod kazan
cjelo se dvorište puši
dvojca će držat noge
jedan za u glavu i uši

I kad dogovor zadnji pane
drugu isprznli bocu,
pljunuli u šake – kad tamo
nijedne svinje u kocu