GLAS ZA ORWELLA

Povezani članci

• 150 godina od Tagorinog rođenja
• Emil i detektivi
• O Dežulovićevom tekstu Jebo vas Vukovar i reakcijama na njega
• Kofer
• LitShop Mostar organizuje radionice kreativnog pisanja poezije, proze i književnog prevođenja
• Božića Jelušić: ŽENA S PODOČNJACIMA

Piše: Petar Fehir

Bila jedna močvara.

Carstvo blata, mutne vode, kojekakvog rastinja i pustih stvorenja.

Takozvanih nilskih konja, žaba, brkatih somova, vidri i sličnih štakora.

Uživalo blago u svom carstvu.

Brčkalo se, drijemalo, paslo i izležavalo.

Mrzjelo i svaku pomisao na bilo kakvu promjenu.

Sami u svom vlastitom blatu.

Bilo i druge ribe, ali ona se držala više uz kraj.

Jednoga dana, već u zoru, došlo iz komunalnog.

Dovezlo neke kopače, filtere i prečistače.

Iskopaćemo vam, rekoše močvaranima, novo jezero.

S čisćom vodom, novim biljem i otočićima za odmor.

Imaćete više kisika, zdraviju ishranu i ugodniji boravak.

Uznemiriše se močvarani.

Okupiše se oko žalosne vrbe u sredini močvare.

Nećemo, povikaše u glas!

Gubite se i vi i vaši strojevi!

Znamo mi dobro koji ste vi i odakle.

Htjeli biste uništiti naš dom.

Mi cijenimo vaše domoljublje, ali neće ići – pokušaše komunalci.

Nova su vremena, cijeli vodozemni svijet ide naprijed.

Ako je tako, dignu se par močvarana, hoćemo referendum.

Mi znamo najbolje što je za nas dobro.

Neće nas nitko tjerati iz našeg blata.

I zakazaše referendum.

Baš na veliku nedjelju.

Takozvani nilski konji su bili zaduženi da još više uzmute vodu.

Somovi oglodali vrbu i na njenom mjestu postavili džambo plakat.

Štakori zaduženi za glasačke kutije.

Samo se par kostreša, rogana i klenova držalo po strani.

Pokoji žuti šaran i amur snivaše o zelenoj travi.

Ali neće, kažu, imati s onima posla. Dosta im je svega.

Oni i onako ne mogu ništa promijeniti.

Došao ponedjeljak.

Žabe okrečile mirnu površinu vode.

I svi ponovo uživaše u svom carstvu, u blatu do škrga.