Memorijalizacija zločina počinjenih u ratovima devedesetih

Povezani članci

• Miloševićeva deca u zadnji čas spašavaju Tuđmanovu stranku zla
• SDU: “HDZ BiH pokušava da rehabilitira fašizam u Bosni i Hercegovini”
• BiH: Više od 300 novozaraženih, pet osoba preminulo
• DOCUMENTA IMA NOVI IZRAČUN: U ratu u Hrvatskoj stradalo je oko 18 tisuća ljudi
• BAŠČA ILI ODA DJETINJSTVU OD ZVIJEZDA SKROJENOM
• Svetislav Basara: Tuđin protiv predatora

Foto: yihr.rs

Inicijativa mladih za ljudska prava, forumZFD Srbija i Nezavisno društvo novinara Vojvodine uputili su javni poziv vizuelnim umetnicima i umetnicama iz Srbije, ili umetničkim kolektivima u kojima je makar jedan član iz Srbije, da pošalju svoje artivističko rešenje za komemorativnu praksu koja će odgovoriti na temu „Nikome se ne ponovilo“.

Projekat je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke.

Više od dvadeset godina od poslednjih ratnih sukoba, u Srbiji se danas događa istorijski revizionizam vezan za ratove devedesetih. U atmosferi negiranja i relativizacije zločina posebno mesto zauzima genocid u Srebrenici, koji je međunarodna zajednica proglasila najgorimzločinom na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata, a koji se u Srbiji osporava na mnogo različitih načina, od preispitivanja broja i identiteta žrtava, do dovođenja u pitanje legitimnosti međunarodnih presuda, piše u pozivu organizatora umetnicima.

Kako se dodaje, namera ovog projekta jeste da skrene pažnju na u Srbiji nepostojeće ili nedostatne prakse memorijalizacije zločina počinjenih u ratovima devedesetih, koje su mahom nacionalno obojene i govore samo o „našim“ žrtvama, a oslanjanjući se na koncept artivizma kao umetničke prakse koja se sprovodi u cilju aktivističkog intervenisanja unutar određenog društveno-političkog konteksta.

Artivizam, napominje se dalje, često predstavlja jedini mogući oblik društvene intervencije i političkog delovanja na koji se oslanjaju diskriminisane i marginalizovane društvene grupe u borbi za jednakost kao i za svoja prava i slobode.

Umetnička dela sa kojima umetnici mogu da apliciraju mogu biti: slike, fotografije, video radovi, instalacije ili skulpture (u zatvorenom prostoru i na otvorenom) koja: ilustruju različite mogućnosti umetničkog izraza u okviru komemorativnih praksi, ispituju granice i okvire umetničkog delovanja u prostoru, grade likovni jezik u odnosu na savremene društvene, političke ili kulturne kontekste memorijalizacije, sećanja i pamćenja.

Pobednički rad biće produciran i izveden u sklopu obeležavanja dvadeset šeste godišnjice genocida u Srebrenici. Fond za produkciju tog rada iznosi 360.000 dinara.

Prijave se šalju mejlom na srebrenica2021@yihr.org a rok je 30. maj. Radove odabranih umetnika/ca pregledaće stručni žiri koji čine Nikola Ljuca, Vladimir Miladinović i Bojan Hadžihalilović, koji će i dodeliti tri nagrade odabranim autorima, i to u iznosu od 1.500, 900 i 500 evra bruto. Rezultati konkursa biće objavljeni najkasnije do 11. juna 2021.

Više o ovom konkursu može se pogledati na sledećem linku: https://www.yihr.rs/bhs/srebrenica-2021-poziv-za-ucesce-u-artivistickom-nagradnom-konkursu-nikome-se-ne-ponovilo/?fbclid=IwAR0F1XLVsJ24327CC-TOP4tFpuEjHXjLTCZYfkrQDm_gtWftT81YZyiWQA0