Svetislav Basara: Tuđin protiv predatora
Povezani članci
- Erica Johnson Debeljak: COUP D’ETAT?
- Dragan Bursać: Jelena Topić – Heroina našeg doba
- Protestna šetnja u Sarajevu, Mostaru i Zenici: Da li kod nas vlada zakon jačeg i luđeg?
- Vukovarski stožeraši ‘spašavaju’ Hrvatsku
- Antifašisti poručuju: Mostarci i Mostarke su ponosni na svoju antifašističku tradiciju
- Velika Britanija održava najveću komemoraciju povodom godišnjice genocida u Srebrenici
Sećate li se slogana za film „Tuđin protiv predatora“: whowever wins we lose! E pa, ako ste ga zaboravili – sledeći će vam izbori osvežiti pamćenje. A moj vam je savet – kupujte kožne gaće dok ih još ima i dok se mogu nabaviti po pristupačnoj ceni.
Dakle, na raspolaganju su nam samo dva scenarija. Ako pobede Tadić & Bad company, imaćemo ovo što imamo, što će reći – ništa, duplo golo, šupalj nos do očiju plus diskretna reanimacija svih zala iz devedesetih. Koja je već u poodmakloj fazi. Mediji su već u mnogo gorem položaju nego za vreme Šešeljevog zakona o informisanju. Nema dana da ne padne neka pozamašna globa. Upada u oči da su jebene stranke u tom razularenom globljenju upravo one novine koje se svojski trude da podrže predizbornu Gospodarevu političku agendu. Ne kažem da treba drati opozicione novine, daleko od toga. Nego – malo mi čudno. Tolika priča o Evropi, slobodi i evropskim vrednostima, kad ovamo – gore medijima nego za vreme poslednjeg Obrenovića. I tu se ne može ništa naročito učiniti. Osim da se takvoj vlasti na sledećim izborima uskrati glas.
Kako vreme odmiče sve češće pomišljam da inspiraciju za svoju politiku Jego Sijatelstvo nalazi u stripu Alan Ford. Ima u tom stripu jedan čudan svat, Super Hik, naopaki Robin Hud, koji otima sirotinji i daje bogatašima. Izgleda da je Super Hik žestoko uticao na Prezidenta, dočim je ovaj Noleta, punog kao brod, častio stotinom hiljada evra napabirčenom od sirotinje.
Ali ni sa glasom oduzetim Gospodaru, čovek ne zna šta da učini. Kome da ga da? Alternativa je diumvirat Nikolić-Koštunica. Ukoliko ubrzo ne pukne koaliciona tikva. Ne uzimam ja tu u obzir tobožnje ideološke razlike glede EU i pročih „strateških“ opredeljenja. Jok, more. Nikolić i Sahibija ne mogu očima da vide jedan drugog, ali ih nužda naterala da se nacionalno okupe. No, dobro, uzmimo da opstanu i da se dokopaju vlasti, šta će biti? Isto! Dakle: ništa, duplo golo, šupalj nos do očiju, plus reanimacija svih zastranjivanja iz devedesetih. I – da ne grešim dušu – stotinak hiljada bedževa na kojima piše KOSOVO JE SRBIJA.
Isto je, potpuno isto, i u (gotovo) neverovatnom slučaju da vladu sastave Tadić i Nikolić. Kao što, cenjeni publikume, vidite – reklamni slogan je bio u pravu. Nema nama zelene grane, odsle do vijeka, manj ako se nešto dramatično ne dogodi. I to u strukturi univerzuma. Ovozemaljske se promene naše političke elite ne dotiču. Ne znam kako vi, ali ja sve češće pomišljam da od promena vlasti jedinu opipljivu korist imaju takozvane političke stranke. Dočim mi, sirotinja raja, članovi najmasovnije narodnejebene stranke, u svemu tome imamo ulogu mlađanih majmuna.