Okupacija Volstrita

Povezani članci

• Naša stranka: Insistiramo na zabrani negiranja genocida
• Arman Zalihić: Režim mora pasti
• Obilježena godišnjica Dobrovoljačke ,politika nastavlja manipulisati žrtvama
• Pala Vlada Crne Gore Dritana Abazovića
• Obilježavanje 25. godišnjice logora smrti – Omarska
• Edin Šarčević: Tegeltija u funkciji uništavanja pravosuđa

Protesti “Okupirajte Volstrit” u njujorškom finansijskom kvartu protiv korporativne pohlepe i moći, koji su u subotu kulminirali hapšenjem više od 700 demonstranata, proširili su se na druge američke gradove uz pomoć društvenih mreža i isto su tako labavo organizovani, preneo je “Njujork tajms”. (Blic, 03.10.2011. – Volstrit protesti se šire po Americi, Evropi i Japanu)

Da se nisu malo-kasno setili da protestuju? Nikada nije kasno. No, sa obzirom na stepen pohlepe i nezahvalnosti prema građankama/građanima USA koji su platili za brljotine banaka, osiguravajućih kompanija, ‘spekulativaca’ na berzi, pravednije bi bilo da im demonstranti organizuju ‘sačekuše’ umesto protesta i tako, barem malo, iskale svoj više nego opravdan bes. Lopovi sa Volstrita su toliko ubeđeni u svoju superiornost i neophodnost da se i ne obaziru na vapaje očajnih ljudi koji su zbog volstritske požude za brzom i enormnom zaradom ostali bez posla, osiguranja, kuća-stanova i budućnosti. Majstori za spekulativni kapital i stručnjaci za  berzu naravno da nisu ostali bez posla, šta više nastavili su sami sebi da isplaćuju bonuse i nagrade za ‘uspešno’ obavljene poslove. Više nego ikada uveren sam u istinitost misli: «nisu lopovi oni koji pljačkaju banke, nego oni koji ih osnivaju». Ali dobro, manje-više i nisam ni očekivao da će se ‘spekulativci’ ponašati drugačije, ali nisam ipak slutio da su toliko nezainteresovani za sudbinu onih od kojih otimaju pare.

Ono što me je iskreno iznenadilo je stav medija u USA prema demonstracijama… Neverovatno ali istinito, mediji u USA su prvo pokušali da potpuno  bojkotuju demonstrante i nisu uopšte izveštavali o tome šta se događa u neposrednoj blizini Volstrita. Kada je ipak ‘procurelo’ da se nešto događa onda su krenuli da se utrkuju u obesmišljavanju i omalovažavanju demonstracija. Kako to? Zar moćna USA koja drži lekcije svim demokratskim, a osobito nedemokratskim režimima, o tome kako mediji moraju biti slobodni i nezavisni, najedanput je sebi sami zalepila flaster na usta.. What a fuck is going on? E, dragi moj demokratski auditorijume, ovde su ‘viši’ ciljevi u pitanju… Pošto je USA danas jedno veliko akcionarsko društvo samim tim ni mediji nisu izuzeti iz ove ekonomske logike. Znači mediji jesu nezavisni po svim drugim modelima osim ekonsomskih jer zavise od stanja na berzi. Ako berza, nekim slučajem ‘pukne’ onda i mediji odoše na doboš… Zato je ‘svima’ bilo u interesu da se o demonstracijama protiv Volstrita ništa i ne govori, to jeste da se sačeka neko vreme kako bi samim demonstrantima dosadili protesti. Ali, ne lezi vraže, demonstranit se ‘uskopistili’ pa počeli da kampuju pred Volstritom i da traže ‘konačno rešenje’ za neoliberalne biznismene. I Amerima je jasno da od korporativnog kapitala, kao i vlasti koja radi za isti, nema sreće i da se negde mora podvući crta. Ne može se više tražiti nikakav kompromis već samo jasna formula koja kaže: get a fuck out!!!  ‘Labava’ organizacija – kako se to popularno-medijski kaže, onemogućava amerčke vlasti da odreaguju i pohvataju one koji čine ‘mozak’ protesta jer oni su, kao i spekualtivni kapital, virtuelni…

Organizacija protesta se odvija preko društvenih mreža gde mogu svi da učestvuju i daju predloge tako da organizaciono jezgro i nije tako preko potrebno. Više ni mediji nisu neophodni u protestima jer internetom se informacije šire brže od požara. Trenutno policija u USA hapsi demonstrante na ulici, ali dolaze novi… Protest se širi i na druge gradove i što ta ‘pojava’ bude masovnija to će biti teže američkim vlastima da kontrolišu situaciju. Protesti će uticati i na stabilnost berze jer će potencijalni i postojeći ulagači biti oprezniji u svom poslovanju sa USA jer će i sam rizik poslovanja porasti radi opasnosti od eventualnog kolapsa sistema… Da li mogu demonstranti izazvati kolaps sistema? Da, mogu… Ukoliko se protesti omasove i postanu svakodnevni započeće i bojkot velikih korporacija koje će se naći nespremne za ovakve ‘ekstremne’ situacije. Biznis će sve više kliziti prema provaliji i zapretiće potpuni krah. Da li će to značiti i kraj neoliberlne vladavine ekonosmkih ‘elita’ – teško je predvideti, ali sigurno da ni ostale ‘velike’ zemlje neće gledati na eventualnu američku propast skrštenih ruku. Američka ekonomija je prototip ili model po kojem današnja svetska ekonomija funkcioniše ili kako je uređuju najbogatije države: USA, Kina, EU, Japan,  Rusija itd. Kina i USA, na prvi pogled, imaju potpuno različite ekonomske modele, ali Kini je USA najveći uvoznik njihovih proizvoda i sirovina, a o dometima spekulativnih radnji između ove dve države je teško i ‘spekulisati’… Manje-više sve bogate zemlje su vezane za USA i sigurno da ne žele njenu propast jer time bi i sam ekonomski model, koji su zajedno izgradili, otišao u nepovrat. Znaju dobro neoliberalne ‘elite’ šta to znači…

Zato će učinite sve da spasu USA i svoj model vladanja-poslovanja. Kriza ‘stanja svesti’ kod opljačkanih građanki/građana USA je mnogo veća opasnost za krupni kapital od direktne ekonomske krize. Ukoliko sve/svi građanke/građani shvate kako mogu da promene sistem onda će se demonstracije sigurno raširiti do nivoa kada više ni vlast neće biti u stanju da smiri društvene tenzije. Shvatiće svi da se ne moraju praviti kompromisi i da USA može da živi i radi bez neoliberalnbog ekonomskog koncepta. E to će biti prava kriza koja je, nadam se, upravo počela, a nazvaćemo je kriza neoliberalnog identiteta. Zašto identiteta? Pa zato što je konačno i ‘druga strana’ shvatila da je kriza njeno najjače oružje u borbi protiv neoliberalnih moćnika. Ekonomska kriza koja se desila i još traje konačno je ukazala ‘običnim’ ljudima na činjenicu da neoliberalni model nije jedini i da USA može nastaviti da živi i bez njega. Neoliberalni liberali-konzervativci više neće biti ‘bogom’ dani da rešavaju krize koje sami izazivaju već će zbog istih morati da odgovaraju. Kriza – starogrčki krisis znači i suđenje, a sud javnosti treba konačno da pre-sudi i odbaci neoliberalizam kao ‘jedinu’ opciju. Mislite da to nije moguće… Onda je vaše stanje svesti, to jeste vaš krisis je još ‘navijen’ po neoliberalnim standardima koji nas žele ubediti da je njihov svet najbolji od svih svetova – kao što je onomad neoliberalni teoretičar Frensis Fukojama to želeo da nam dokaže u svojoj ‘epohalnoj’ knjizi Kraj istorije. E pa ničemu još nije kraj, osim možda  neoliberalnim strukturama. Ne mislim da će sada doći do revolucije i naglog preokreta, ali proces je počeo i ne može ga ništa zaustaviti. Da, hteli-nehteli svi smo deo revolucije i istorije koja beleži događaje, ali i nas  vodi do onoga što će se tek desiti. Sada se događa kriza-krisis koja će biti presudna za buduća događanja ali i neke nove generacije kojima će sloboda izbora biti jedino merilo.

Znate kako kažu: u mraku su sve krave crne, i zbog toga nam se današnji dominantni ekonomski model moći – neoliberalizam čini neuništiv. Kako može da propadne jedan sistem koji su izgradile najmoćnije i najbogatije zemlje? No, veru u njihovu svemoć je poljuljalja kriza koja još traje ili se pak smenjuju u jačim i slabijim talasima. Možda i ne bi bilo sve tako crno da su bogati moćnici, kako u USA tako i u drugim državama koje odlučuju o sudbini celog sveta, pokazali dobru volju i odlučili da pomognu prvenstveno osiromašenim ljudima koje su upravo oni ojadili. Naravno da se to nije desilo, šta više teret krize se pokušava – opet je to najizraženije u USA – prebaciti na srednje slojeve stnaovništva koje je i najviše izgubilo u ovaoj krizi. Svest o dominaciji i eksploataciji je prelomila u glavama svih onih koji su osetili šta to znači biti ponižen…

Možda su mnogi na tom bogatom Zapadu bili dosta siromašniji od onih koji imaju stvarnu moć u rukama, ali ipak treba misliti i na one ljude, širom sveta, koji rade za nekoliko dolara u kompanijama sa tog istog Zapada. Da li su se pitali radnici sa Zapada kako je njihovim kolegama koji rade u istoj kompaniji ali u Srbiji, na primer, ili pak Indiji i to za platu koju radnik na Zapadu zaradi za jedan dan? Siromaštvo i svest o tome ko nas čini takvim je preduslov za akciju. Neolibaralizam kao ideologija, u kojoj nekolicina prebogatih mari samo za svoje neposredne interese, mora se prepoznati kao totalitaran u smislu da je prisutan kod većine ljudi koji žive i rade u zemljama sa visokim standardom. Ta svest ili krisis, koja će konačno prepoznati totalitarni neoliberalizam, je velika šansa za ceo svet kao i mogućnost da se nešto i promeni. Svest o promeni je momenat koji započinje revoluciju i posle toga nema povratka na staro. Karl Marks – prema kojem se odnosimo kao prema lipsalim psom – je to najplastičnije formulisao, mada je on govorio o filozofima: «Filozofi su samo različito tumačili svet, stvar je u tome da se on promeni»! Promeniti svet možemo samo ako promenimo i sopstvenu svest! Ako mislite da je ovo utopija onda ste potpuno u pravu jer bez vere u ‘neko bolje mesto’ nema ni nade za promene.