Između „i stisnuti i prdnuti“ elite i „stisnuti i prdnuti“ sirotinje raje nema bitnih razlika. I „stisnuti i prdnuti“ sirotinja raja, kao i njena elita, drži da je BMW baš dobra naprava i da ga se po svaku cenu treba domoći. Takođe drži da su evri sjajna valuta i gleda da ih sakupi što više. Istovremeno Nemačku, Evropu uopšte, nazivaju „trulim zapadom“ i zemljom „ljudi bez duše“.
Odsustvo ekonomske perspektive, teška socijalna situacija, nacionalizmom zatrovano obrazovanje, latentna netrpeljivost prema Romima, LGBT populaciji i svim drugim društvenim manjinama, uvek će sobom nositi opasnost od razbuktavanja starih nacionalističkih vatri koje su, iako potisnute, ipak ostale deo dubinskih slojeva domaće političke kulture.
Zbog dobrog vladanja kao svaki srpski ženoubica, bio bi pušten na slobodu posle najviše pet godina robije, od presuđenih npr.sedam. To pokazuje sudska praksa, pa je sigurno zbog tako maloumne i bedne kaznene politike, samo u prva tri meseca ove godine ubijeno desetak žena u Srbiji. Na današnji dan se taj broj uvećao bar za polovinu.
Sveštenici iz više eparhija u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i dijaspori pokrenuli su inicijativu da se predsjedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću “zbog više bogohulnih i anticrkvenih izjava” oduzmu crkvena odlikovanja kojim su ga ranije odlikovali pojedini arhijereji SPC. Na
Moja sagovornica pozdravila je njegov izbor kao „iskrenog Srbina, a ne onog koji dolazi da se slika“. Palo mi je tada na pamet koliko bi bio razočaran Tadić, a i cela „građanska Srbija“ da to čuje.
Na njenu (građanske Srbije) veliku žalost Srebreničani sve do danas nastavili su da gaje tu svojevrsnu simpatiju prema sadašnjem srbijanskom predsedniku.
Kad god se oglasim iz bliskih nam inostranstava, to obavezno izazove budnu pažnju cyber-tutumraka. I oni, fakat, idu u korak s vremenom. I oni slede Bodrijarovu metodu: postave mi zamku u koju redovno (ali namerno) upadam. Ovako to funkcioniše: ako li slučajno pohvalim neku inozemnu stvar, pojavu ili ličnost, „patriotski um“ mi momentalno nabije na nos kako ne propuštam nijednu priliku da pljunem po „svemu što je srpsko“.
Nema, braćo, toliko događaja koliko ima novina i strana. U Americi, recimo, novine koje se bave zagrobnim životima velikih ljudi zaseban su, da kažemo, entitet. Tu nema ništa istinito. Izmišljotina do izmišljotine. Pojava pčela veličine ovce i tako te stvari. Ali njihov cenjeni publiku ih kupuje potpuno svestan neistinitosti sadržaja. Čitaju to kao što se čitaju stripovi. Zabavljaju se! Utucavaju vreme.
Druga Srbija ume samo da sanja, da zamišlja i najzad, izmišlja. Kao osoba koja krivi sve druge da su loši za nju, dok joj život prolazi u uverenju da negde tamo postoji onaj pravi, na belom konju, koji samo na nju čeka. Takav se, naravno, nikada neće pojaviti jer se pogled na subjekta nije redefinisao, jer nikakve njegove težnje i zahtevi ne mogu naići na dobar prijem ako su samo stvarani na osnovu neke umišljene omnipotentnosti i svemoći misli.
Prezentacijom publikacije “Djetinjstvo u ratu” i istoimenom izložbom u Kulturnom centru Beograda večeras je svečano otvoren Festival “Dani Sarajeva” u Beogradu. Tema ovogodišnjeg Festivala su “djeca u ratu“, a na njegovom otvaranju je poručeno ”da odnosi Sarajeva i Beograda treba
Da li su oni zaista predstavnici tek jedne od nevladinih organizacija? Ako jesu, hoće li onda ovaj njihov ulični performans biti okarakterisan kao govor mržnje, upućivanje pretnji, pozivanje na nasilje…? Ili će imati imunitet jer će se i to, kao Amfilohijeve neprimerene reči na sahrani premijera Đinđića, podvesti pod neprikosnovenu slobodu govora kod bogosluženja?
Što reko Deng Sjaoping – neka cveta stotinu cvetova. Znamo da je posle te Dengove izjave Kini baš dobro krenulo. Jeste, zagraktaće sad komentatori, lako je Kini, ona nema Kosovo, ali nije baš tako! Kina, cenjeni publikume, ima najmanje petnaestak kojekakvih Kosova. Nije to baš monolitna država. Ima i tamo raznoraznih autonomija i separatističkih pokreta. Ali je fakat da Kina ima jednu veliku prednost: nema Srbiju.
Prvog potpredsjednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića u Kosovskoj Mitrovici dočekalo je više hiljada Srba koji su povicima “Izdaja, izdaja” i “Kosovo je Srbija” izrazili svoje negodovanje zbog parafiranog Briselskog sporazuma. Vučića je obezbjeđivao veliki broj pripadnika žandarmerije i pripadnika Ministarstva
Interesi i opstanak Bošnjaka mogli su se uspješnije zastupati i čuvati u okviru brige za očuvanje Bosne i Hercegovine kao međunarodnopravnog okvira njihovog postojanja u kontekstu ustavno garantovane jednakosti svih građana i sva tri naroda. Izetbegović i njegov tim opredijelili su se da zastupaju tumačenje rata iz sužene perspektive prvenstveno stradanja Bošnjaka zanemarujući širu i lako dokazivu sliku po kojoj je Bosna i Hercegovina kao međunarodno priznata država bila žrtva velikodržavnih planova iz susjedstva.
Pusta apsana, učiteljica srpskog života. Sećam se ko da je juče bilo: Palača u jednom kraju, rešetke na drugom. Cigare i šibice oduzeti, pertle skinute, pravna država na delu, nema labavo. I tako, dreždeći na suvo u apsanama naše zemlje ponosne, od duga vremena sam se odavao sam razmišljanjima o nekom danu u dalekoj budućnosti u kome će policaji, umesto da postavljaju zamke nedužnim prolaznicima bez lične karte, jurnuti u poteru za razbojnicima kojih – ni vo vremja ono – nije manjkalo.
Koga je odrukao, šta se sa Udbom domunđavao, to se u članku ne navodi, ali rekao bih da je i ovoliko dosta. Sve nešto mislim da bi SPC morala da sastavi još jednu komisiju i da se – zaštite oronulog ugleda radi – pozabavi Pablovim slučajem, a naročito pitanjima njegove degradacije u čin jeromonaha. Ili, čak, i niži. Nije, brate, u redu da se svetim tajnama bavi čovek koji ima mnogo mračnih tajni.
Pokazalo se da su rupe u opštem obrazovanju kod izvesnog sloja ljudi rezultirale kobnim posledicama. Evo, na primer, građaninu Nikolić Tomislavu, trenutno zaposlenom u Predsedništvu Srbije, trebalo je dobrih šezdesetak godina života da otkrije Bosance. To je mašala dug period, i čovek se nekako nužno zapita šta li je taj nekadašnji zaposlenik komunalnog preduzeća radio dok su svi slušali Bosanca (valjda je bio prezauzet skidanjem onog rifatan-tan-taan-tan-tan-ta-naaaan od Deep Purple, šta li?).
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
